Најважније из лекције
План-резиме
- Образовање становништва
- Образовање – стицање и стално усвајање новог знања; зависи од њега квалитет људских ресурса.
- Знање је најважнији фактор економског развоја, улагање у знање најисплативија инвестиција.
- Платон – Академија (4. век пре н. е.); први универзитети: Болоња, Сорбона, Оксфорд.
- Штампарска машина (15. век, Гутенберг) – лакши приступ информацијама.
- Писмо
- Прва писма на Старом истоку; најпре сликовно (пиктограм).
- Клинасто – Сумери, Месопотамија, око 3500. године пре н. е.; прва библиотека у Вавилону; „Еп о Гилгамешу“.
- Хијероглифи – Египат; кинеско писмо – пиктограми, идеограми и знакови за гласове.
- Феничани – гласовно писмо → грчки алфабет → латиница.
- Ћирилица: Србија, Бугарска, Црна Гора, С. Македонија, БиХ, Русија, Украјина, Белорусија, Монголија, Таџикистан, Киргистан, Казахстан.
- Животни стандард
- Материјални услови: исхрана, одећа, становање; друштвени: образовање, култура, здравство, безбедност, медији, слобода говора, животна средина, слободно време.
- Лични стандард – куповна моћ појединца; друштвени стандард – друштво у целини.
- Најнижи у неразвијеним државама Африке (ДР Конго, Либерија, Нигер, Малави…).
- Показатељи развијености
- БДП – вредност добара и услуга једне економије за годину, у УСД; БДП по становнику – Норвешка 100 пута већи од ДР Конга.
- Мана БДП-а: не показује расподелу дохотка.
- Индекс хуманог развоја (УН, крај 20. века): здравље, образовање, приход; први Норвешка, Швајцарска, Аустралија; последњи Нигер, ЦАР, Јужни Судан.
- Економски развој и животни стандард – узрочно-последична веза.
Образовање становништва – стицање и стално усвајање новог знања.
Људски ресурси – знање и вештине људи; од њиховог квалитета у великој мери зависи привредни развој државе.
Знање је најважнији фактор економског развоја, а улагање у знање најисплативија инвестиција; најразвијеније државе највише улажу у образовање.
- Неформално образовање – у почетку су се знања стицала искуством и преносила усмено, па се много знања губило.
- Академија – најстарија образовна институција у Европи, основао ју је Платон у 4. веку пре н. е.
- Први европски универзитети – Болоња, Сорбона и Оксфорд, по узору на образовни систем античке Грчке.
- Штампарска машина – 15. век, Јохан Гутенберг; олакшала приступ информацијама и подстакла развој наука.
Писмо – једна од најзначајнијих одлика сваког народа; прва писма настала су на Старом истоку и олакшала споразумевање међу људима.
Пиктограм – сликовни приказ објекта, примитиван облик писања у форми цртежа.
Идеограм – графички симбол који уместо групе слова представља идеју; карактеристичан за хијероглифе и кинеско писмо.
- Клинасто писмо – Месопотамија, око 3500. године пре н. е.; Сумери су знакове утискивали у глинене плочице.
- Хијероглифско писмо – Стари Египат, развило се из пиктографског писма.
- Кинеско писмо – склоп пиктограма, идеограма и знакова за гласове; готово непромењено 4.000 година.
- Фонетско (гласовно) писмо – Феничани; из њега грчки алфабет, а из алфабета латиница (абецеда).
- Прва библиотека на свету била је у Вавилону; „Еп о Гилгамешу“ је најстарији записани еп.
Из грчког алфабета и римске абецеде настала су скоро сва словна писма у свету.
- Латиница – већина европских држава; због колонијалних освајања и Северна и Јужна Америка и Аустралија.
- Ћирилица – Бугарска, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, БиХ, Русија, Украјина, Белорусија, Монголија, Таџикистан, Киргистан и Казахстан.
- Африка – највише латиница и арапско писмо.
- Азија – веома хетерогена: латиница, кинеско, корејско, јапанско, арапско писмо и ћирилица.
Животни стандард – сви материјални и друштвени услови који утичу на квалитет живота људи.
- Материјални услови – исхрана, одећа и становање.
- Друштвени услови – образовање, култура, здравствена заштита, безбедност, државна администрација, јавне службе, медији, слобода говора, очувана животна средина, слободно време.
Лични стандард – услови живота и ниво потрошње појединца (куповна моћ појединца).
Друштвени стандард – стандард друштва у целини (образовање, култура, здравство, социјална заштита).
Животни стандард зависи од способности државе да производи добра и услуге; најнижи је у неразвијеним државама, од којих најсиромашније живе на нивоу егзистенцијалног минимума и зависе од хуманитарне помоћи.
- ДР Конго, Либерија, Зимбабве, Бурунди, Еритреја, ЦАР, Нигер, Мадагаскар и Малави.
- Живот бескућника на улицама Колкате (Индија) – пример ниског личног стандарда.
Бруто домаћи производ (БДП) – збир добара и услуга произведених у једној националној економији у одређеном периоду (обично години), изражен у новцу, најчешће у УСД; најчешћи показатељ развијености друштва.
БДП по глави становника – показује разлике у животном стандарду међу државама; доходак у Норвешкој је сто пута већи него у ДР Конгу.
Недостатак БДП-а по становнику: не узима у обзир расподелу дохотка, па његов раст не значи обавезно и раст животног стандарда.
Индекс хуманог развоја – синтетички показатељ који су УН увеле крајем 20. века; обухвата здравље (очекивани животни век), образовање и приход (БДП по становнику).
- Највећи индекс: Норвешка, Швајцарска, Аустралија, Ирска, Немачка, Исланд, Шведска, Сингапур, Холандија, Данска.
- Најмањи индекс: Нигер, ЦАР и Јужни Судан.
- Водеће економије 2019: САД (око 21.482 милијарде УСД), Кина (око 14.172 милијарде УСД), затим Јапан, Немачка, Индија, Француска, УК, Италија, Бразил, Канада.
Веза економске развијености и животног стандарда је узрочно-последична: развијенија економија више улаже у образовање и здравство.
Најважније:
- Образовање: стицање и стално усвајање знања; знање је најважнији фактор економског развоја.
- Историја образовања: Платонова Академија (4. век пре н. е.), универзитети у Болоњи, на Сорбони и у Оксфорду, Гутенбергова штампарска машина (15. век).
- Прва писма: Стари исток; клинасто писмо Сумера у Месопотамији (око 3500. године пре н. е.), хијероглифи у Египту, кинеско писмо.
- Словна писма: феничанско гласовно писмо → грчки алфабет → латиница.
- Ћирилица: део Балкана, Источна Европа, Монголија и део бившег СССР-а.
- Животни стандард: материјални (исхрана, одећа, становање) и друштвени услови живота.
- Лични и друштвени стандард: куповна моћ појединца наспрам стандарда друштва у целини.
- БДП: најчешћи показатељ развијености; мана – не показује расподелу дохотка.
- Индекс хуманог развоја: здравље, образовање и приход; први Норвешка, последњи Нигер, ЦАР и Јужни Судан.
