Најважније из лекције
План-резиме
- Просторна структура града
- Пословна (банке, предузећа, хотели, јавне службе), индустријска (фабрике) и стамбена зона (зграде, куће).
- Мрежа улица повезује зоне; зелене површине (паркови) побољшавају квалитет живота.
- Град и околни простор
- Град зависи од залеђа (пољопривредни производи) – мање је самосталан од села.
- Има разгранатије делатности и већу продуктивност; настају хијерархијске мреже градова (град вишег ранга и мањи градови нижег ранга).
- Урбане целине
- Нодална (градска) регија – подручје под непосредним утицајем града.
- Агломерација – велики град (језгро) и приградска насеља која му гравитирају (Сао Пауло, Делхи).
- Конурбација – срастање два или више градова у континуирано урбано подручје (Рур-Рајна, Ранстад, Фламански дијамант).
- Мегалополис
- Срастање више конурбација; линеарни облик, полицентрична структура, неравномерна густина, нарушена еколошка равнотежа.
- Босваш (Бостон–Вашингтон), Чипитс (Чикаго–Питсбург), Сансан (Сан Франциско–Сан Дијего), Токаидо, Велики Сеул, Енглески, Рајнски.
- У земљама у развоју се формирају: Велики Пекинг, Велики Шангај, Мумбај, Делхи, Каиро, Мексико Сити и др.
- Субурбанизација, деурбанизација, реурбанизација
- Историјско језгро постаје пословни центар; високи порези терају становнике из центра.
- Субурбанизација – пресељење у приградска насеља (прво УК, Лондон); предграђа расту брже од центра.
- Деурбанизација – пресељење из градова у рурална подручја (САД, УК, Јапан, Немачка, Француска).
- Реурбанизација – повратак у центар града (посао, школовање); последња фаза урбанизације.
Просторна структура града – пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и зелене површине.
- Индустријска зона – фабрике.
- Пословна зона – банке, седишта предузећа, хотели, ресторани, јавне службе (болнице, судови, школе, поште, комунална предузећа).
- Стамбена зона – стамбени објекти (зграде, куће).
- Мрежа улица повезује зоне, а зелене површине (паркови, зоне зеленила) побољшавају квалитет живота.
Град одликују просторна структура, функције и однос према околном простору.
Веза града са околином огледа се у ширењу градова, промени намене земљишта, коришћењу сировина и енергената из околине и утицају на околна насеља.
Залеђе – околина која град снабдева пољопривредним производима; зато је град мање самосталан од села, али има разгранатију структуру делатности и већу продуктивност.
Хијерархијска мрежа градова – настаје повезивањем градова; у развијеним земљама око града вишег ранга налази се више мањих градова нижег ранга.
Градска или нодална регија – подручје под непосредним утицајем града, срасло са градом коме гравитира; величина зависи од величине града и броја његових функција.
Агломерација – целовито урбано подручје у коме доминира један велики град (језгро агломерације) са приградским насељима која му гравитирају; повезани су тесним радним, производним и културним везама.
Конурбација – урбана целина настала срастањем два или више градова у континуирано урбано подручје; преплићу се зоне утицаја више градова.
- Агломерације: Сао Пауло (највећа на јужној хемисфери), Делхи (највећа у Јужној Азији).
- Конурбације: Рур-Рајна (Немачка), Ранстад (Холандија), Фламански дијамант (Белгија).
Мегалополис – пространо високоурбанизовано подручје једне или више држава, настало срастањем неколико конурбација; густо насељена социјална и економска целина.
- Линеарни облик – низ градова дуж саобраћајница и река.
- Полицентрична структура – више великих градова близу један другом.
- Неравномерна густина насељености и нарушена еколошка равнотежа.
- Босваш – Бостон, Њујорк, Филаделфија, Балтимор, Вашингтон.
- Чипитс – Чикаго, Детроит, Кливленд, Питсбург (Велика језера).
- Сансан – Сан Франциско, Сан Хосе, Сакраменто, Лос Анђелес, Сан Дијего.
- Токаидо (Велики Токио, од Токија до Фукуоке), Велики Сеул, Енглески (Лондон, Бирмингем, Ливерпул, Манчестер, Лидз, Шефилд), Рајнски (Немачка и Холандија).
- У земљама у развоју се формирају: Велики Пекинг, Велики Шангај, делта Бисерне реке, Мумбај, Делхи, Колката, Дака, Каиро, Сао Пауло – Рио де Жанеиро, Мексико Сити.
Историјско градско језгро претворило се у пословни центар; таксе и порези у центру постају неприступачни, па се грађани исељавају у шире градско подручје.
Субурбанизација – пресељење градског становништва у приградска насеља; прво у УК (Лондон), нарочито у развијеним државама. Узроци: преображај језгра и лошији еколошки, стамбени и саобраћајни услови у центру.
Деурбанизација – пресељење становништва из урбаних у рурална подручја (раније ненасељене области и ретко насељена села), у САД, УК, Јапану, Немачкој, Француској.
Реурбанизација – поновно досељавање у центар града (запослење, школовање); последња фаза урбанизације, углавном богатије становништво и мала домаћинства.
- У већини европских градова највише расту предграђа, а у центрима опадају број становника и густина насељености.
- Субурбанизација: нове стамбене четврти на периферији Лондона.
Најважније:
- Просторна структура града: пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и зелене површине.
- Град и залеђе: град зависи од залеђа, али има разгранатије делатности и већу продуктивност од села.
- Хијерархијска мрежа: око града вишег ранга налазе се мањи градови нижег ранга.
- Нодална регија: подручје под непосредним утицајем града.
- Агломерација: један велики град као језгро и приградска насеља која му гравитирају.
- Конурбација: срастање два или више градова (Рур-Рајна, Ранстад, Фламански дијамант).
- Мегалополис: срастање више конурбација, линеарни облик и полицентрична структура (Босваш, Чипитс, Сансан, Токаидо).
- Субурбанизација: пресељење у приградска насеља; прво у УК.
- Деурбанизација и реурбанизација: одлазак у рурална подручја, односно повратак у центар града.
