Најважније из лекције
План-резиме
- Територија
- Ограничени део Земљине површине; има површину, положај и границе (природне, вештачке, математичке).
- По статусу: државна, зависна, спорна, под међународном управом, интернационализована, окупирана.
- Држава и њени елементи
- Држава – политичка и правна организација друштва; суверенитет + међународно признање.
- Елементи: територија, становништво, географски положај, уређење, главни град, граница, међународни односи.
- Величина: највећа Русија (17.098.242 km²), најмањи Ватикан (0,44 km²).
- Облик: компактне (Мађарска), издужене (Чиле, Норвешка), подељене (Индонезија, Италија), ограђене (Лесото).
- Положај: математичко-, физичко-, економско- и политичко-географска компонента.
- Друштвено-политичко уређење
- Политички систем: демократски и недемократски.
- Облик владавине: монархије и републике.
- Државно уређење: унитарне, федерације (велике државе, изузев Кине), конфедерације (данас их нема).
- Интеграција и дезинтеграција
- Доктрине дезинтеграције: сепаратизам, иредентизам, регионализам, аутономаштво.
- Колонијализам
- Колонизација (од великих открића до Другог светског рата) → деколонизација → неоколонијализам (МНК) → технолошки и еколошки колонијализам.
- Хладни рат, УН и нове државе
- Хладни рат 1945–1989 (САД против СССР), Берлински зид; крај 1989–1991.
- УН – после Другог светског рата, ради колективне безбедности.
- Нове државе: распад СФРЈ, СССР, Чехословачке; деколонизација Африке и Азије.
Територија – ограничени део Земљине површине са одређеним физичко-географским и друштвено-географским садржајем; има површину, географски положај и границе.
- Територија државе – простор суверенитета (копно, територијално море, ваздушни простор).
- Зависна територија – нема пуну независност (нпр. Гренланд).
- Територија под међународном управом – мандати и старатељство.
- Интернационализована подручја – посебан међународни режим (Трст 1947–1954).
- Спорна територија – више држава је сматра својом (Кашмир).
- Окупирана територија – под војном контролом друге државе (Западна Сахара).
Границе могу бити природне, вештачке и математичке; имају политичку, правну, економску и војно-стратешку функцију.
Држава – политичка и правна организација друштва; врховна власт на државној територији.
Суверенитет – неограничена власт државе на њеној територији, независна од страног мешања; са међународним признањем чини међународни правни статус.
Основни политичко-географски елементи: територија, становништво, географски положај, друштвено-политичко уређење, главни град, државна граница и међународни економско-политички односи.
- Величина – велике (преко милион km²), средње, мале (мање од 100.000 km²); највеће Русија и Канада, најмањи Ватикан (0,44 km²).
- Облик – компактне (Мађарска, Пољска), издужене (Норвешка, Чиле), подељене (Индонезија, Италија, Данска), ограђене (Лесото).
- Географски положај – математичко-, физичко-, економско- и политичко-географска компонента.
- Главни град – седиште извршне и законодавне власти.
- Премештени главни градови: Лагос → Абуџа (Нигерија), Карачи → Исламабад (Пакистан), Дар ес Салам → Додома (Танзанија), Алма Ата → Астана (Казахстан), Рио де Жанеиро → Бразилија.
Друштвено-политичко уређење – начин политичке организације државе: политички систем, облик владавине и облик државног уређења.
- Политички систем – демократски и недемократски (једнопартијски систем, диктатура, теократија).
- Облик владавине – монархије (краљевине, кнежевине, султанати, емирати…) и републике.
- Унитарна држава – централизована власт, један носилац суверенитета.
- Федерација – део суверенитета имају федералне јединице; велике државе су најчешће федерације (изузев Кине).
- Конфедерација – савез држава; данас не постоји.
Скупштина има законодавну, а влада извршну власт.
Интеграција – економско-политичко уједињавање и сарадња држава.
Дезинтеграција – тежња народа за стварањем сопствених независних држава.
- Сепаратизам – одвајање од веће групе (латентни и активни).
- Иредентизам – враћање територије која се сматра својом.
- Регионализам – јачање региона и децентрализација.
- Аутономаштво – већа аутономија у оквиру матичне државе.
Колонизација – почела после великих географских открића, трајала до Другог светског рата; поделила свет на развијене и неразвијене државе.
Деколонизација – ослобађање колонија и стицање независности (четири фазе).
Неоколонијализам – задржавање бивших колонија у подређеном положају и после формалне независности; главни носиоци су МНК и развијене државе.
Технолошки колонијализам – технолошка зависност неразвијених држава од великих сила; прати га еколошки колонијализам.
Хладни рат (1945–1989) – политички сукоб Запада (САД) и Истока (СССР); оличење му је Берлински зид; завршен падом зида (1989) и распадом СССР (1991).
УН су формирале силе победнице после Другог светског рата ради спречавања сукоба и јачања колективне безбедности.
- Распад СФРЈ, СССР и Чехословачке – почетком деведесетих настале нове независне државе.
- Деколонизација – највише нових држава у Африци и Азији; Латинска Америка независна раније.
- Најмлађа држава на свету је Јужни Судан (2011); Еритреја се од Етиопије одвојила 1993.
Најважније:
- Територија: има површину, положај и границе; по статусу – државна, зависна, спорна, под међународном управом, интернационализована, окупирана.
- Држава: политичка и правна организација друштва; суверенитет и међународно признање.
- Елементи државе: територија, становништво, положај, уређење, главни град, граница, међународни односи.
- Величина и облик: Русија највећа, Ватикан најмањи; компактне, издужене, подељене и ограђене државе.
- Уређење: монархије и републике; унитарне државе, федерације и (некадашње) конфедерације.
- Два процеса: интеграција и дезинтеграција (сепаратизам, иредентизам, регионализам, аутономаштво).
- Колонизација → деколонизација → неоколонијализам: најновији облик је технолошки колонијализам.
- Хладни рат: 1945–1989, блокови САД и СССР, Берлински зид.
- УН: основане после Другог светског рата ради колективне безбедности.
- Нове државе: распад СФРЈ, СССР и Чехословачке и деколонизација Африке и Азије.
