Корице уџбеника

2.6. Научили смо и тест – Физичко-географске одлике Србије

Изабери решење задатка:

Задатак 16

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Рељеф
    • Низије 28–200 m (36,7 %): Војводина, Мачва, Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина
    • Висије изнад 200 m: побрђа и планине
    • Највиша тачка Велика Рудока 2.660 m, најнижа ушће Тимока 28 m
  2. Тектонски развој
    • Најстарије копно: Српско-македонска маса
    • Колизија Афричке и Евроазијске плоче, субдукција коре Тетиса
    • Алпска орогенеза: Динариди, Вардарска зона, Карпато-балканиди; раседне планине и котлине
    • Панонско море → Панонско језеро, отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година
    • Морфоструктуре: низије, ободи низија, Планинско-котлинска област
  3. Клима
    • Континентална (Панонска низија), умерено-континентална (највећи део)
    • Измењена средоземна (Метохија), планинска (високе планине)
    • 44,9 °C и −39,5 °C; најкишовитији мај и јун
  4. Воде
    • Бање: Врњачка, Сокобања, Буковичка, Ковиљача; Врањска 96 °C
    • Сливови: Црноморски (највећи), Јадрански, Егејски
    • Хидрографски чвор: Језерска планина
    • Природна језера: еолска, речна, урвинска, крашка, ледничка; вештачких је више
  5. Земљишта
    • Панонска низија: чернозем, ритске црнице, алувијална, слатине
    • Перипанонски обод: смонице, гајњаче, псеудоглеј, алувијална
    • Планине: смеђа кисела земљишта
  6. Биљни и животињски свет
    • Две биогеографске области: панонска и планинска
    • Хоризонтална и вертикална зоналност
    • Ендемити: Панчићева оморика, молика, муника
    • Угроженост: сеча шума, лов и риболов, загађења, инвазивне врсте
Низије – релативно уравњени простори од 28 до 200 m (36,7 % територије): Војводина, Мачва, Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина.
Висије – терени изнад 200 m: побрђа и планине.
Највиша тачка – Велика Рудока (2.660 m, Шар-планина); најнижа – ушће Тимока у Дунав (28 m).
Српско-македонска маса – најстарије копно у Србији.
  • Колизија – судар Афричке и Евроазијске литосферне плоче.
  • Субдукција – подвлачење океанске коре Тетиса под Евроазијску плочу.
  • Алпска орогенеза – настају Динариди, планине Вардарске зоне и Карпато-балканиди; Српско-македонска маса се разлама у раседне планине и котлине.
Панонски басен → Панонско море → Панонско језеро, које је отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
Морфоструктуре – велике целине тектонског рељефа.
  • Низије – Панонска и Понтијска.
  • Ободи низија – Перипанонски и Перипонтијски обод.
  • Планинско-котлинска област – Српско-македонска маса, Вардарска зона, Динарске и Карпатско-балканске планине.
  • Мачва – највећа плавина; Делиблатска пешчара (око 600 km²) – највећи еолски облик; циркови на Проклетијама и Шар-планини; крашка поља Пештерско и Одоровско.
  • Континентална – Панонска низија.
  • Умерено-континентална – највећи део Србије.
  • Измењена средоземна – Метохијска котлина.
  • Планинска – високе планине.
Екстреми: 44,9 °C (Смедеревска Паланка) и −39,5 °C (Карајукића бунари на Пештеру).
Најкишовитији месеци су мај и јун; најсушније (испод 600 mm) су североисток Србије и долина Јужне Мораве; кошава је најјача у југоисточном Банату и Подунављу.
Бање – места око извора лековитих вода или лековитог блата.
  • Најпосећеније: Врњачка бања, Сокобања, Буковичка бања, Бања Ковиљача; Врањска бања – најтоплији извор у Европи (96 °C).
Три морска слива: Црноморски (највећи), Јадрански и Егејски.
Хидрографски чвор – место одакле воде отичу у више сливова; у Србији је то Језерска планина на Косову и Метохији.
  • Природна језера – еолска, речна, урвинска, крашка и ледничка; планинска су најчешће ледничка, равничарска речна и еолска.
  • Вештачка језера – бројнија од природних: Ђердапско (највеће), Газиводе (најдубље), Власинско (највише).
  • Панонска низија – чернозем, ритске црнице, алувијална земљишта и слатине.
  • Перипанонски обод – смонице, гајњаче, псеудоглеј и алувијална земљишта.
  • Планинско-котлински део – смеђа кисела земљишта (најраспрострањенија), планинске црнице, ранкери, црвенице, подзоли.
Чернозем – тамноцрно земљиште на лесу, под степом, богато хумусом; најплодније у Србији.
Деградација: ерозија, сеча шума, пестициди, закисељавање и заслањивање; заштита: пошумљавање, одводњавање, наводњавање, ветрозаштитни појасеви.
Биогеографске области – панонска и планинска.
  • Хоризонтална зоналност – смена живог света са географском ширином.
  • Вертикална зоналност – смена са надморском висином, изражена у планинској области: листопадне, мешовите и четинарске шуме, па високопланински пашњаци.
Ендемит – врста која живи само на уском, ограниченом простору (Панчићева оморика, молика, муника).
Угрожавају га сеча шума, незаконит лов и риболов, загађења и инвазивне врсте; угрожене врсте описане су у Црвеним књигама.
Најважније:
  1. Низије и висије: низије 28–200 m (36,7 %), висије изнад 200 m; највиша тачка Велика Рудока 2.660 m, најнижа 28 m.
  2. Најстарије копно: Српско-македонска маса; алпска орогенеза створила је Динариде, Вардарску зону и Карпато-балканиде.
  3. Панонско језеро: отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
  4. Три морфоструктуре: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
  5. Клима: континентална (Панонска низија), умерено-континентална (највећи део), измењена средоземна (Метохија), планинска.
  6. Воде: три морска слива – Црноморски, Јадрански, Егејски; хидрографски чвор Језерска планина; Врањска бања 96 °C.
  7. Језера: природна су еолска, речна, урвинска, крашка и ледничка; вештачких има више.
  8. Земљишта: чернозем у Панонској низији, смонице и гајњаче на Перипанонском ободу, смеђа кисела у планинама.
  9. Живи свет: панонска и планинска област; вертикална зоналност у планинама; број угрожених врста расте.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: