Најважније из лекције
План-резиме
- Рељеф
- Низије 28–200 m (36,7 %): Војводина, Мачва, Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина
- Висије изнад 200 m: побрђа и планине
- Највиша тачка Велика Рудока 2.660 m, најнижа ушће Тимока 28 m
- Тектонски развој
- Најстарије копно: Српско-македонска маса
- Колизија Афричке и Евроазијске плоче, субдукција коре Тетиса
- Алпска орогенеза: Динариди, Вардарска зона, Карпато-балканиди; раседне планине и котлине
- Панонско море → Панонско језеро, отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година
- Морфоструктуре: низије, ободи низија, Планинско-котлинска област
- Клима
- Континентална (Панонска низија), умерено-континентална (највећи део)
- Измењена средоземна (Метохија), планинска (високе планине)
- 44,9 °C и −39,5 °C; најкишовитији мај и јун
- Воде
- Бање: Врњачка, Сокобања, Буковичка, Ковиљача; Врањска 96 °C
- Сливови: Црноморски (највећи), Јадрански, Егејски
- Хидрографски чвор: Језерска планина
- Природна језера: еолска, речна, урвинска, крашка, ледничка; вештачких је више
- Земљишта
- Панонска низија: чернозем, ритске црнице, алувијална, слатине
- Перипанонски обод: смонице, гајњаче, псеудоглеј, алувијална
- Планине: смеђа кисела земљишта
- Биљни и животињски свет
- Две биогеографске области: панонска и планинска
- Хоризонтална и вертикална зоналност
- Ендемити: Панчићева оморика, молика, муника
- Угроженост: сеча шума, лов и риболов, загађења, инвазивне врсте
Низије – релативно уравњени простори од 28 до 200 m (36,7 % територије): Војводина, Мачва, Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина.
Висије – терени изнад 200 m: побрђа и планине.
Највиша тачка – Велика Рудока (2.660 m, Шар-планина); најнижа – ушће Тимока у Дунав (28 m).
Српско-македонска маса – најстарије копно у Србији.
- Колизија – судар Афричке и Евроазијске литосферне плоче.
- Субдукција – подвлачење океанске коре Тетиса под Евроазијску плочу.
- Алпска орогенеза – настају Динариди, планине Вардарске зоне и Карпато-балканиди; Српско-македонска маса се разлама у раседне планине и котлине.
Панонски басен → Панонско море → Панонско језеро, које је отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
Морфоструктуре – велике целине тектонског рељефа.
- Низије – Панонска и Понтијска.
- Ободи низија – Перипанонски и Перипонтијски обод.
- Планинско-котлинска област – Српско-македонска маса, Вардарска зона, Динарске и Карпатско-балканске планине.
- Мачва – највећа плавина; Делиблатска пешчара (око 600 km²) – највећи еолски облик; циркови на Проклетијама и Шар-планини; крашка поља Пештерско и Одоровско.
- Континентална – Панонска низија.
- Умерено-континентална – највећи део Србије.
- Измењена средоземна – Метохијска котлина.
- Планинска – високе планине.
Екстреми: 44,9 °C (Смедеревска Паланка) и −39,5 °C (Карајукића бунари на Пештеру).
Најкишовитији месеци су мај и јун; најсушније (испод 600 mm) су североисток Србије и долина Јужне Мораве; кошава је најјача у југоисточном Банату и Подунављу.
Бање – места око извора лековитих вода или лековитог блата.
- Најпосећеније: Врњачка бања, Сокобања, Буковичка бања, Бања Ковиљача; Врањска бања – најтоплији извор у Европи (96 °C).
Три морска слива: Црноморски (највећи), Јадрански и Егејски.
Хидрографски чвор – место одакле воде отичу у више сливова; у Србији је то Језерска планина на Косову и Метохији.
- Природна језера – еолска, речна, урвинска, крашка и ледничка; планинска су најчешће ледничка, равничарска речна и еолска.
- Вештачка језера – бројнија од природних: Ђердапско (највеће), Газиводе (најдубље), Власинско (највише).
- Панонска низија – чернозем, ритске црнице, алувијална земљишта и слатине.
- Перипанонски обод – смонице, гајњаче, псеудоглеј и алувијална земљишта.
- Планинско-котлински део – смеђа кисела земљишта (најраспрострањенија), планинске црнице, ранкери, црвенице, подзоли.
Чернозем – тамноцрно земљиште на лесу, под степом, богато хумусом; најплодније у Србији.
Деградација: ерозија, сеча шума, пестициди, закисељавање и заслањивање; заштита: пошумљавање, одводњавање, наводњавање, ветрозаштитни појасеви.
Биогеографске области – панонска и планинска.
- Хоризонтална зоналност – смена живог света са географском ширином.
- Вертикална зоналност – смена са надморском висином, изражена у планинској области: листопадне, мешовите и четинарске шуме, па високопланински пашњаци.
Ендемит – врста која живи само на уском, ограниченом простору (Панчићева оморика, молика, муника).
Угрожавају га сеча шума, незаконит лов и риболов, загађења и инвазивне врсте; угрожене врсте описане су у Црвеним књигама.
Најважније:
- Низије и висије: низије 28–200 m (36,7 %), висије изнад 200 m; највиша тачка Велика Рудока 2.660 m, најнижа 28 m.
- Најстарије копно: Српско-македонска маса; алпска орогенеза створила је Динариде, Вардарску зону и Карпато-балканиде.
- Панонско језеро: отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
- Три морфоструктуре: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
- Клима: континентална (Панонска низија), умерено-континентална (највећи део), измењена средоземна (Метохија), планинска.
- Воде: три морска слива – Црноморски, Јадрански, Егејски; хидрографски чвор Језерска планина; Врањска бања 96 °C.
- Језера: природна су еолска, речна, урвинска, крашка и ледничка; вештачких има више.
- Земљишта: чернозем у Панонској низији, смонице и гајњаче на Перипанонском ободу, смеђа кисела у планинама.
- Живи свет: панонска и планинска област; вертикална зоналност у планинама; број угрожених врста расте.