Најважније из лекције
План-резиме
-
Баштина
- Природне, културне, духовне и историјске вредности које су створили преци, а наслеђују потомци.
- Дели се на природну и културну.
-
Заштићена подручја
- Први прописи – Душанов законик (14. век); први национални парк у свету – Јелоустон (1872).
- Обедска бара (1874) – најстарије заштићено подручје у Србији.
- Врсте: национални паркови (5), паркови природе (18), резервати природе (69), предели изузетних одлика (21), споменици природе (314), заштићена станишта (6).
-
Национални паркови (150.223 ha, 1,67 % Србије)
- Фрушка гора (1960) – најстарији, 17 манастира; Ђердап (1974) – највећи; Тара (1981) – Панчићева оморика; Копаоник (1981) – најмањи, Панчићев врх 2.017 m; Шар-планина (1986) – глацијални рељеф.
-
Остала заштићена подручја
- Паркови природе: Стара планина, Палић, Златибор, Голија; резервати: Засавица, Царска бара, Делиблатска пешчара.
- Предели изузетних одлика: Авала, Космај, Вршачке планине, Власина.
- Споменици природе: геолошки, геоморфолошки, спелеолошки, хидролошки, ботанички.
- 10 Рамсарских подручја; око 1.150 објеката геонаслеђа.
-
Културна баштина
- Непокретна: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
- Покретна: уметничко-историјска дела, архивска и филмска грађа, старе и ретке књиге.
- Нематеријална (живо наслеђе): усмена традиција, извођачке уметности, обичаји, занати и гастрономија.
-
Унеско у Србији
- Културна баштина: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград – Ромулијана, стећци.
- Документациона баштина: Архив Николе Тесле, Мирослављево јеванђеље, Телеграм из 1914.
- Нематеријално: крсна слава, коло, певање уз гусле, грнчарија из Злакусе, шљивовица.
- Геопарк Ђердап (2020); резервати биосфере Голија – Студеница и Бачко Подунавље.
Баштина – природне, културне, духовне и историјске вредности које су створили преци, а наслеђују потомци; дели се на природну и културну.
Заштићена подручја – најбоље очувани делови природе издвојени ради заштите биодиверзитета и угрожених врста.
Први прописи – Душанов законик (14. век); први национални парк у свету – Јелоустон (1872); најстарије заштићено подручје у Србији – Обедска бара (1874).
- Национални паркови – 5
- Паркови природе – 18
- Строги, општи и специјални резервати природе – 69
- Предели изузетних одлика – 21
- Споменици природе – 314
- Заштићена станишта – 6
Национални парк – подручје изузетних природних одлика и највредније биолошке разноврсности; има природну, научну и образовну вредност.
Пет паркова заузима 150.223 ha, односно 1,67 % Србије; дозвољени су традиционална пољопривреда, образовање, туризам и рекреација.
- Фрушка гора (1960) – најстарији; сребрна липа, 17 манастира – српска „Света гора“.
- Ђердап (1974) – највећи (63.786 ha); Ђердапска клисура, Лепенски Вир, Рам.
- Тара (1981) – кањон Дрине, шуме преко 70 % површине, Панчићева оморика, мрки медвед.
- Копаоник (1981) – најмањи; Панчићев врх (2.017 m), вегетациона зоналност.
- Шар-планина (1986) – циркови, валови, морене, ледничка језера, Брезовица.
Парк природе – очувана природа и живописни пејзажи уз традиционалан начин живота (Стара планина, Палић, Златибор, Голија).
Строги резерват природе – само за очување изворне природе и научна истраживања (Велики Штурац, Кукавица).
Специјални резерват природе – јединствена или ретка природа и станишта угрожених врста (Засавица, Царска бара, Делиблатска пешчара, Обедска бара).
Предео изузетних одлика – препознатљив предео настао утицајем природе и традиционалног живота (Авала, Космај, Вршачке планине, Власина).
Споменик природе – мања природна целина, објекат или појава.
- геолошки – Земунски лесни профил
- геоморфолошки – Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Островица
- спелеолошки – Ресавска пећина, Рисовача
- хидролошки – Рипаљка, Крупачко врело
- ботанички – Јевремовац, Топчидерски парк
Заштићено станиште – Велико блато, Гљиве Аде Циганлије. Геонаслеђе – око 1.150 објеката. Рамсарска подручја – 10 мочвара важних за птице мочварице.
Културна баштина – ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту.
Непокретна културна добра – не могу се изместити из изворног окружења.
- споменик културе – грађевина од посебног значаја (Смедеревска тврђава, Манасија, Ђурђеви ступови, Звечан)
- просторна културно-историјска целина – град, село или њихов део са више добара (Стари Рас са Сопоћанима, градско језгро Сремских Карловаца)
- археолошко налазиште – остаци грађевина и предмета из ранијих периода (Лепенски Вир, Гамзиград, Рисовача, Ремесиана)
- знаменито место – везано за важан догађај или личност (Спомен-парк Бубањ, Чегар, Спомен-костурница на Церу, родна кућа Вука Караџића)
Покретна културна добра – нису везана за место настанка: уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа, старе и ретке књиге.
- Чувају се у музејима, галеријама, архивима и библиотекама.
Нематеријална културна добра – преносе се с генерације на генерацију језиком, музиком, обичајима и праксом; зову се и живо наслеђе.
- усмена традиција и језик – певање уз гусле, пиротско приповедање
- извођачке уметности – коло, фрулашка пракса, свирање на гајдама
- обичаји, обреди и свечани догађаји – крсна слава, Ђурђевдан
- знања о природи и свемиру – употреба лековитог биља
- традиционални занати и гастрономија – пиротско ћилимарство, косовски вез, грнчарија из Злакусе, пиротски качкаваљ
Унеско – организација Уједињених нација за образовање, науку и културу; води листу светске природне и културне баштине (из Србије на њој нема природних подручја).
- Светска културна баштина: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1987), средњовековни споменици на Косову (2004, 2006), Гамзиград – Ромулијана (2007), стећци (2016).
- Документациона баштина: Архив Николе Тесле, Мирослављево јеванђеље, Телеграм објаве рата од 28. јула 1914.
- Нематеријално наслеђе: крсна слава (2014), коло (2017), певање уз гусле (2018), грнчарија из Злакусе (2020), шљивовица (2022).
- Први геопарк – Ђердап (2020); резервати биосфере – Голија – Студеница (2001) и Бачко Подунавље (2017).
Најважније:
- Баштина: наслеђе предака – природна и културна.
- Заштићена подручја: национални паркови, паркови природе, резервати, предели изузетних одлика, споменици природе, заштићена станишта.
- Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина – 1,67 % Србије.
- Споменици природе: геолошки, геоморфолошки, спелеолошки, хидролошки и ботанички.
- Културна добра: материјална (непокретна и покретна) и нематеријална.
- Непокретна добра: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
- Унеско: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград, стећци; нематеријално – крсна слава, коло, певање уз гусле, грнчарија из Злакусе, шљивовица.