Корице уџбеника

4.2. Научили смо и тест – Природна и културна баштина Србије

Изабери решење задатка:

Задатак 8

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Баштина

    • Природне, културне, духовне и историјске вредности које су створили преци, а наслеђују потомци.
    • Дели се на природну и културну.
  2. Заштићена подручја

    • Први прописи – Душанов законик (14. век); први национални парк у свету – Јелоустон (1872).
    • Обедска бара (1874) – најстарије заштићено подручје у Србији.
    • Врсте: национални паркови (5), паркови природе (18), резервати природе (69), предели изузетних одлика (21), споменици природе (314), заштићена станишта (6).
  3. Национални паркови (150.223 ha, 1,67 % Србије)

    • Фрушка гора (1960) – најстарији, 17 манастира; Ђердап (1974) – највећи; Тара (1981) – Панчићева оморика; Копаоник (1981) – најмањи, Панчићев врх 2.017 m; Шар-планина (1986) – глацијални рељеф.
  4. Остала заштићена подручја

    • Паркови природе: Стара планина, Палић, Златибор, Голија; резервати: Засавица, Царска бара, Делиблатска пешчара.
    • Предели изузетних одлика: Авала, Космај, Вршачке планине, Власина.
    • Споменици природе: геолошки, геоморфолошки, спелеолошки, хидролошки, ботанички.
    • 10 Рамсарских подручја; око 1.150 објеката геонаслеђа.
  5. Културна баштина

    • Непокретна: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
    • Покретна: уметничко-историјска дела, архивска и филмска грађа, старе и ретке књиге.
    • Нематеријална (живо наслеђе): усмена традиција, извођачке уметности, обичаји, занати и гастрономија.
  6. Унеско у Србији

    • Културна баштина: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград – Ромулијана, стећци.
    • Документациона баштина: Архив Николе Тесле, Мирослављево јеванђеље, Телеграм из 1914.
    • Нематеријално: крсна слава, коло, певање уз гусле, грнчарија из Злакусе, шљивовица.
    • Геопарк Ђердап (2020); резервати биосфере Голија – Студеница и Бачко Подунавље.
Баштина – природне, културне, духовне и историјске вредности које су створили преци, а наслеђују потомци; дели се на природну и културну.
Заштићена подручја – најбоље очувани делови природе издвојени ради заштите биодиверзитета и угрожених врста.
Први прописи – Душанов законик (14. век); први национални парк у свету – Јелоустон (1872); најстарије заштићено подручје у Србији – Обедска бара (1874).
  • Национални паркови – 5
  • Паркови природе – 18
  • Строги, општи и специјални резервати природе – 69
  • Предели изузетних одлика – 21
  • Споменици природе – 314
  • Заштићена станишта – 6
Национални парк – подручје изузетних природних одлика и највредније биолошке разноврсности; има природну, научну и образовну вредност.
Пет паркова заузима 150.223 ha, односно 1,67 % Србије; дозвољени су традиционална пољопривреда, образовање, туризам и рекреација.
  • Фрушка гора (1960) – најстарији; сребрна липа, 17 манастира – српска „Света гора“.
  • Ђердап (1974) – највећи (63.786 ha); Ђердапска клисура, Лепенски Вир, Рам.
  • Тара (1981) – кањон Дрине, шуме преко 70 % површине, Панчићева оморика, мрки медвед.
  • Копаоник (1981) – најмањи; Панчићев врх (2.017 m), вегетациона зоналност.
  • Шар-планина (1986) – циркови, валови, морене, ледничка језера, Брезовица.
Парк природе – очувана природа и живописни пејзажи уз традиционалан начин живота (Стара планина, Палић, Златибор, Голија).
Строги резерват природе – само за очување изворне природе и научна истраживања (Велики Штурац, Кукавица).
Специјални резерват природе – јединствена или ретка природа и станишта угрожених врста (Засавица, Царска бара, Делиблатска пешчара, Обедска бара).
Предео изузетних одлика – препознатљив предео настао утицајем природе и традиционалног живота (Авала, Космај, Вршачке планине, Власина).
Споменик природе – мања природна целина, објекат или појава.
  • геолошки – Земунски лесни профил
  • геоморфолошки – Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Островица
  • спелеолошки – Ресавска пећина, Рисовача
  • хидролошки – Рипаљка, Крупачко врело
  • ботанички – Јевремовац, Топчидерски парк
Заштићено станиште – Велико блато, Гљиве Аде Циганлије. Геонаслеђе – око 1.150 објеката. Рамсарска подручја – 10 мочвара важних за птице мочварице.
Културна баштина – ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту.
Непокретна културна добра – не могу се изместити из изворног окружења.
  • споменик културе – грађевина од посебног значаја (Смедеревска тврђава, Манасија, Ђурђеви ступови, Звечан)
  • просторна културно-историјска целина – град, село или њихов део са више добара (Стари Рас са Сопоћанима, градско језгро Сремских Карловаца)
  • археолошко налазиште – остаци грађевина и предмета из ранијих периода (Лепенски Вир, Гамзиград, Рисовача, Ремесиана)
  • знаменито место – везано за важан догађај или личност (Спомен-парк Бубањ, Чегар, Спомен-костурница на Церу, родна кућа Вука Караџића)
Покретна културна добра – нису везана за место настанка: уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа, старе и ретке књиге.
  • Чувају се у музејима, галеријама, архивима и библиотекама.
Нематеријална културна добра – преносе се с генерације на генерацију језиком, музиком, обичајима и праксом; зову се и живо наслеђе.
  • усмена традиција и језик – певање уз гусле, пиротско приповедање
  • извођачке уметности – коло, фрулашка пракса, свирање на гајдама
  • обичаји, обреди и свечани догађаји – крсна слава, Ђурђевдан
  • знања о природи и свемиру – употреба лековитог биља
  • традиционални занати и гастрономија – пиротско ћилимарство, косовски вез, грнчарија из Злакусе, пиротски качкаваљ
Унеско – организација Уједињених нација за образовање, науку и културу; води листу светске природне и културне баштине (из Србије на њој нема природних подручја).
  • Светска културна баштина: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1987), средњовековни споменици на Косову (2004, 2006), Гамзиград – Ромулијана (2007), стећци (2016).
  • Документациона баштина: Архив Николе Тесле, Мирослављево јеванђеље, Телеграм објаве рата од 28. јула 1914.
  • Нематеријално наслеђе: крсна слава (2014), коло (2017), певање уз гусле (2018), грнчарија из Злакусе (2020), шљивовица (2022).
  • Први геопарк – Ђердап (2020); резервати биосфере – Голија – Студеница (2001) и Бачко Подунавље (2017).
Најважније:
  1. Баштина: наслеђе предака – природна и културна.
  2. Заштићена подручја: национални паркови, паркови природе, резервати, предели изузетних одлика, споменици природе, заштићена станишта.
  3. Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина – 1,67 % Србије.
  4. Споменици природе: геолошки, геоморфолошки, спелеолошки, хидролошки и ботанички.
  5. Културна добра: материјална (непокретна и покретна) и нематеријална.
  6. Непокретна добра: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
  7. Унеско: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград, стећци; нематеријално – крсна слава, коло, певање уз гусле, грнчарија из Злакусе, шљивовица.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: