Корице уџбеника

17. Проверавам Знање (Скуп Природних Бројева N И Скуп N0)

Изабери решење задатка:

Задатак 15

Кратко решење

Један подеок на полуправој вреди \( 50\;000 \) (јер иду 50 000, 100 000, 150 000...). Бројимо подеоке од нуле додајући сваки пут \( 50\;000 \):
  • \( 50\;000, 100\;000, 150\;000, 200\;000, 250\;000 \) → \( 250\;000 \) је на 5. подеоку.
  • ...\( 300\;000, 350\;000, 400\;000 \) → \( 400\;000 \) је на 8. подеоку.
  • ...\( 450\;000, 500\;000, 550\;000 \) → \( 550\;000 \) је на 11. подеоку.
  • ...\( 600\;000, 650\;000, 700\;000, 750\;000 \) → \( 750\;000 \) је на 15. подеоку.

Детаљно решење

Анализа бројевне полуправе

На основу приложене слике (задатак 15) видимо почетак бројевне полуправе на којој су ознаке постављене на једнаким растојањима (подеоцима).
  • Прва ознака после нуле је \( 50\;000 \).
  • Друга ознака је \( 100\;000 \).
  • Трећа ознака је \( 150\;000 \).
Свака следећа ознака је за \( 50\;000 \) већа од претходне, па закључујемо да један подеок на бројевној полуправој вреди \( 50\;000 \).

Упутство за цртање


Нацртај хоризонталну полуправу која почиње тачком О (којој придружујеш број 0). Одмери једнаке размаке (нпр. по 1 cm) и обележи их цртицама. Изнад цртица редом уписуј вредности повећавајући сваку претходну за 50 000: прва цртица 50 000, друга 100 000, трећа 150 000 и тако даље.

Означавање тражених бројева

Тражене бројеве налазимо тако што од нуле бројимо подеоке и сваки пут додајемо \( 50\;000 \). Број \( 250\;000 \): бројимо подеоке \[ 50\;000,\; 100\;000,\; 150\;000,\; 200\;000,\; 250\;000 \] То је 1., 2., 3., 4. и 5. подеок, па се \( 250\;000 \) налази на петом подеоку. Број \( 400\;000 \): настављамо да додајемо по \( 50\;000 \) \[ 250\;000 \to 300\;000 \to 350\;000 \to 400\;000 \] То су 6., 7. и 8. подеок, па се \( 400\;000 \) налази на осмом подеоку. Број \( 550\;000 \): настављамо \[ 400\;000 \to 450\;000 \to 500\;000 \to 550\;000 \] То су 9., 10. и 11. подеок, па се \( 550\;000 \) налази на једанаестом подеоку. Број \( 750\;000 \): настављамо \[ 550\;000 \to 600\;000 \to 650\;000 \to 700\;000 \to 750\;000 \] То су 12., 13., 14. и 15. подеок, па се \( 750\;000 \) налази на петнаестом подеоку.

Закључак

На бројевној полуправој чији један подеок вреди \( 50\;000 \): \( 250\;000 \) је на 5. подеоку, \( 400\;000 \) на 8. подеоку, \( 550\;000 \) на 11. подеоку, а \( 750\;000 \) на 15. подеоку.

Кратак запис решења:

Подеок = 50 000; бројањем по 50 000 од нуле: 250 000 → 5. подеок, 400 000 → 8., 550 000 → 11., 750 000 → 15.

Најважније из лекције

Декадне јединице: \( 1, 10, 100, 1\,000, 10\,000, 100\,000, 1\,000\,000 \dots \) Свака наредна је 10 пута већа од претходне.
Класе и месне вредности: Бројеви се деле здесна налево на класе од три цифре (класа јединица, хиљада, милиона, милијарди). Месна вредност зависи од позиције цифре (ј, д, с, јх, дх, сх, јм...).
Развијени запис: Приказивање броја као збира производа цифара и декадних јединица (нпр. \( 4\,250 = 4 \cdot 1\,000 + 2 \cdot 100 + 5 \cdot 10 \)).
Скуп природних бројева: \( \mathbb{N} = \{1, 2, 3 \dots\} \) је бесконачан и уређен; \( 0 \notin \mathbb{N} \), али \( 0 \in \mathbb{N}_0 \). Сваки број \( n \) има следбеника \( n+1 \), а сваки осим 1 има претходника \( n-1 \).
Број бројева између \( m \) и \( n \): Рачуна се помоћу \( (n - m) - 1 \).
Декадне јединице су бројеви састављени од цифре 1 и одређеног броја нула: \[ 1, \, 10, \, 100, \, 1\,000, \, 10\,000, \, 100\,000, \, 1\,000\,000, \, 1\,000\,000\,000 \dots \] Свака наредна декадна јединица је 10 пута већа од претходне.
Вишеструке декадне јединице настају множењем једноцифреног броја декадном јединицом (нпр. \( 500\,000 = 5 \cdot 100\,000 \)).

Ради лакшег читања и записивања, вишецифрени бројеви се здесна налево деле на класе од по три цифре:

Класа милијарди Класа милиона Класа хиљада Класа јединица
сдј сдј сдј сдј
--1 392 690 000
Свака класа чита се као засебан троцифрени број уз изговарање назива класе, осим за класу јединица (њено име се не изговара). Ако су све три цифре у класи нуле, та класа се прескаче при читању.
Број \( 1\,392\,690\,000 \) се чита: једна милијарда триста деведесет два милиона шестсто деведесет хиљада.
Декадне јединице се користе за претварање мера: \[ 1 \text{ km} = 1\,000 \text{ m} \qquad 1 \text{ t} = 1\,000 \text{ kg} \]
Ознаке месних вредности:
ј – јединице, д – десетице, с – стотине
јх – јединице хиљада, дх – десетице хиљада, сх – стотине хиљада
јм – јединице милиона, дм – десетице милиона, см – стотине милиона
Вредност цифре зависи од њене позиције (места) у броју. Сваки број се може приказати у развијеном облику (као збир производа једноцифрених бројева и одговарајућих декадних јединица).
\[ 53\,846 = 5 \cdot 10\,000 + 3 \cdot 1\,000 + 8 \cdot 100 + 4 \cdot 10 + 6 \cdot 1 \] Ако је нека цифра 0, одговарајући сабирак се у развијеном запису изоставља.
Одређивање укупног броја декадних јединица садржаних у броју:
Изостављањем онолико цифара с десне стране колико декадна јединица има нула добија се укупан број тих јединица.
На примеру броја \( 35\,125 \):
  • Број хиљада (\(1\,000\) има 3 нуле): изоставимо 3 цифре \(\rightarrow\) \(35\) хиљада
  • Број стотина (\(100\) има 2 нуле): изоставимо 2 цифре \(\rightarrow\) \(351\) стотина
  • Број десетица (\(10\) има 1 нулу): изоставимо 1 цифру \(\rightarrow\) \(3\,512\) десетица
Правила за упоређивање природних бројева:
  1. Различит број цифара: Већи је онај број који има више цифара (нпр. \( 12\,300 > 9\,990 \)).
  2. Исти број цифара: Пореде се цифре на истим месним местима слева надесно, почевши од највеће вредности (нпр. \( 4\,853 < 4\,912 \) јер је \( 8 < 9 \) на месту стотина).
Цифре се поређају у опадајућем редоследу (од највеће ка најмањој).
Цифре се поређају у растућем редоследу (од најмање ка највећој), при чему цифра \( 0 \) не сме бити на првом месту.
Палиндроми су бројеви који се читају исто са обе стране (слева надесно и здесна налево), на пример \( 525\,525 \).
\[ \mathbb{N} = \{1, 2, 3, \dots, n, \dots\} \] \[ \mathbb{N}_0 = \{0, 1, 2, 3, \dots, n, \dots\} \]
Број \( 0 \) не припада скупу природних бројева \( \mathbb{N} \). Он припада скупу \( \mathbb{N}_0 \).
Основна својства скупа \( \mathbb{N} \):
  • Најмањи природан број је \( 1 \). Највећи природан број не постоји (скуп је бесконачан).
  • Сваки природан број \( n \) има свог непосредног следбеника (\( n + 1 \)).
  • Сваки природан број осим броја \( 1 \) има свог непосредног претходника (\( n - 1 \)) у скупу \( \mathbb{N} \).
  • Скуп \( \mathbb{N} \) је уређен скуп јер за било која два различита броја \( a \) и \( b \) важи \( a < b \) или \( a > b \).
  • Бројеви између којих нема других природних бројева су узастопни brojevi (њихова разлика је увек \( 1 \)).
Број природних бројева који се налазе између два дата броја \( m \) и \( n \) (\( n > m \)) рачуна се по формули: \[ (n - m) - 1 \]
Бројевна полуправа: Полуправа са почетном тачком \( O(0) \) и одређеном јединичном дужи. Сваком природном броју одговара једна тачка. Вредности расту слева надесно.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лаки ниво):
а) Запишите број седамсто четири хиљаде двадесет осам помоћу цифара.
б) Одредите његовог непосредног претходника и непосредног следбеника.
а) Број записан цифрама: \( 704\,028 \).
б) Претходник: \( 704\,028 - 1 = 704\,027 \).
Следбеник: \( 704\,028 + 1 = 704\,029 \).
Задатак 2 (Средњи ниво):
Дат је број \( 684\,215 \).
а) Запишите тај број као збир производа једноцифрених бројева и декадних јединица.
б) Колико у овом броју има укупно хиљада, а колико укупно десетица?
а) \( 684\,215 = 6 \cdot 100\,000 + 8 \cdot 10\,000 + 4 \cdot 1\,000 + 2 \cdot 100 + 1 \cdot 10 + 5 \cdot 1 \)
б) Изостављањем три последње цифре добија се да број садржи укупно 684 хиљаде.
Изостављањем једне последње цифре добија се да број садржи укупно 68 421 десетицу.
Задатак 3 (Средњи ниво):
Колико природних бројева се налази између бројева \( 1\,998 \) и \( 2\,024 \)?
Користимо формулу за број бројева између \( m \) и \( n \): \[ (n - m) - 1 \] \[ (2\,024 - 1\,998) - 1 = 26 - 1 = 25 \] Одговор: Између ових бројева налази се 25 природних бројева.
Задатак 4 (Напредни ниво):
Користећи цифре \( 0, 4, 7, 2, 9, 1 \) (сваку тачно једном):
а) Саставите највећи могући шестоцифрени број.
б) Саставите најмањи могући шестоцифрени паран број.
а) За највећи број ређамо цифре од највеће ка најмањој: \( 974\,210 \).
б) За најмањи број цифре ређамо од најмање ка највећој, али број мора бити паран (последња цифра мора бити 0, 2 или 4), а прва цифра не сме бити 0.
Најмања почетна цифра је 1. Највећу доступну парну цифру стављамо на крај (\( 4 \)), а остале ређамо у растућем редоследу: \( 102\,794 \) (или ако на крај ставимо 2: \( 104\,792 \); број \( 102\,794 \) је мањи).
Одговор: Најмањи паран број је \( 102\,794 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: