Лекција 13 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 10

Кратко решење

Од две различите цифре правимо два двоцифрена броја заменом места и одузимамо мањи од већег. Пробамо блиске цифре: \(1\) и \(2\) дају \(21-12=9\); \(4\) и \(5\) опет \(54-45=9\); а мало удаљеније \(1\) и \(3\) дају \(31-13=18\) (веће). Значи, што су цифре ближе, разлика је мања, па је најмања могућа код узастопних цифара и износи \(9\). За велику разлику узмемо најудаљеније допуштене цифре \(1\) и \(9\): \(91-19=72\); провера \(1\) и \(8\) даје \(81-18=63\) (мање). Дакле најмања разлика је \(9\) (цифре \(1\) и \(2\)), а највећа \(72\) (цифре \(1\) и \(9\)).

Детаљно решење

Корак 1: Разумевање задатка

Изаберемо две различите цифре. Помоћу њих можемо написати два различита двоцифрена броја тако што им заменимо места. На пример, од цифара \(1\) и \(2\) добијамо бројеве \(12\) и \(21\). Ниједна цифра не сме бити \(0\), јер онда један број не би био двоцифрен. Затим од већег броја одузмемо мањи и гледамо колика је разлика.

Корак 2: Најмања разлика — пробамо блиске цифре

Прво пробајмо цифре које су једна до друге (узастопне), нпр. \(1\) и \(2\). Бројеви су \(21\) и \(12\). Писмено одузимање (јединице испод јединица, десетице испод десетица): \[ \begin{array}{r@{}l} 21 & \\ -\,12 & \\ \hline 9 & \end{array} \] Јединице: \(1\) је мање од \(2\), па позајмимо једну десетицу: \(11 - 2 = 9\). Десетице: остало је \(1\), па \(1 - 1 = 0\). Разлика је \(9\). Пробајмо друге узастопне цифре, нпр. \(4\) и \(5\). Бројеви су \(54\) и \(45\): \[ \begin{array}{r@{}l} 54 & \\ -\,45 & \\ \hline 9 & \end{array} \] Опет разлика \(9\). Значи, кад су цифре једна до друге, разлика је увек \(9\). Сада пробајмо цифре које су мало даље, нпр. \(1\) и \(3\). Бројеви су \(31\) и \(13\): \[ \begin{array}{r@{}l} 31 & \\ -\,13 & \\ \hline 18 & \end{array} \] Разлика је \(18\), што је веће од \(9\). Дакле, што су цифре ближе, разлика је мања. Најближе што две различите цифре могу бити јесте да су узастопне, па је најмања могућа разлика \(9\). Пример за најмању разлику: цифре \(1\) и \(2\), бројеви \(21\) и \(12\), разлика \(9\).

Корак 3: Највећа разлика — пробамо што удаљеније цифре

Да би разлика била велика, цифре треба да буду што више удаљене једна од друге. Највећа цифра је \(9\), а најмања коју смемо узети (да број не почне нулом) јесте \(1\). Пробајмо цифре \(1\) и \(9\). Бројеви су \(91\) и \(19\): \[ \begin{array}{r@{}l} 91 & \\ -\,19 & \\ \hline 72 & \end{array} \] Јединице: \(1\) је мање од \(9\), позајмимо десетицу: \(11 - 9 = 2\). Десетице: остало је \(8\), па \(8 - 1 = 7\). Разлика је \(72\). Проверимо да су баш ове цифре најбоље. Ако узмемо \(1\) и \(8\), бројеви су \(81\) и \(18\): \[ \begin{array}{r@{}l} 81 & \\ -\,18 & \\ \hline 63 & \end{array} \] Разлика је \(63\), што је мање од \(72\). Дакле, највећу разлику дају цифре \(1\) и \(9\). Пример за највећу разлику: цифре \(1\) и \(9\), бројеви \(91\) и \(19\), разлика \(72\).

Закључак

За најмању разлику цифре треба да буду узастопне (нпр. \(1\) и \(2\)), а разлика је тада \(9\). За највећу разлику цифре треба да буду \(1\) и \(9\), а разлика је тада \(72\).

Кратак запис решења:

Узастопне цифре дају најмању разлику: \(21-12=9\). Цифре \(1\) и \(9\) дају највећу: \(91-19=72\).

Најважније из лекције

Ознаке: Скуп природних бројева обележава се са \(N = \{1, 2, 3, \dots\}\), а ако му се дода нула, са \(N_0 = \{0, 1, 2, \dots\}\).
Бесконачност: Природних бројева има бесконачно много; не постоји највећи природни број.
Уређеност: Свака два броја се могу упоредити (\(<\) или \(>\)). Број који је мањи на бројевној правој је лево, а већи десно.
Претходник и следбеник: Број за један мањи је претходник, а за један већи је следбеник. Узастопни бројеви немају ниједан природан број између себе.
Низ који чине бројеви 1, 2, 3, 4, 5... називамо низ природних бројева.
Природних бројева има бесконачно много. То значи да не постоји највећи природни број и да их не можемо све избројати.
Скуп чији су чланови сви природни бројеви обележавамо словом \(N\): \[ N=\{1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Ако скупу природних бројева додамо нулу, такав скуп обележавамо са \(N_0\): \[ N_0=\{0, 1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Да ли број 0 припада скупу \(N\)?
Одговор: Не. Број 0 припада скупу \(N_0\), док скуп \(N\) почиње бројем 1.
Скуп природних бројева је уређен скуп. То значи да за свака два различита природна броја можемо утврдити који је већи, односно мањи, користећи знакове \(<\) или \(>\).
Ако између два природна броја нема других природних бројева, за њих кажемо да су узастопни природни бројеви (нпр. 14 и 15).
За сваки природни број (осим 1 у скупу \(N\), односно 0 у скупу \(N_0\)) можемо одредити број који се налази тачно испред њега – претходник, и број који се налази тачно иза њега – следбеник.
За број 100, претходник је 99, а следбеник је 101.
Напиши претходник и следбеник највећег троцифреног броја.
Највећи троцифрени број је 999.
Његов претходник је 998, а следбеник је 1 000.
Природне бројеве можемо графички приказати на бројевној правој.
{Илустрација бројевне праве са почетном тачком 0 и једнако удаљеним тачкама означеним редом 1, 2, 3, 4, 5... које представљају природне бројеве}
Мањи је онај број који се на бројевној правој налази са леве стране (ближи је нули).
Када приказујемо велике бројеве, растојања на бројевној правој можемо прилагодити (скалирати) тако да један подељак представља 10, 100, 1000 или више јединица, уз могућност прекида праве.
{Илустрација бројевне праве која не иде по један корак, већ приказује бројеве у већим размацима (нпр. 0, 100, 200, 300...) како би се илустровали већи бројеви}
Ако су на бројевној правој означени бројеви 450 и 540, који ће се налазити десно од оног другог?
Пошто је \(540 > 450\), број 540 ће се налазити десно од броја 450 на бројевној правој.

Задаци за вежбање

Лак: Запиши све природне бројеве који су већи од 12, а мањи од 17.
То су бројеви: 13, 14, 15 и 16.
Средњи: Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег (у растућем редоследу): 10 001, 9 999, 10 100, 9 099, 10 010.
Редослед је: 9 099 \(<\) 9 999 \(<\) 10 001 \(<\) 10 010 \(<\) 10 100.
Тежак: Колико укупно природних бројева има између бројева 3 461 и 3 467? Наведи их и објасни како можеш доћи до тог броја без бројања на прсте.
То су бројеви: 3 462, 3 463, 3 464, 3 465 и 3 466.
Има их укупно 5.
Број природних бројева између било која два природна броја \(a\) и \(b\) (где је \(a > b\)) може се израчунати формулом: \(a - b - 1\).
У овом случају: \(3 467 - 3 461 - 1 = 6 - 1 = 5\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: