Лекција 13 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

\( 1\;220 - 1\;210 = 10 \) јединица између два обележена подеока. Између \( 1\;210 \) и \( 1\;220 \) има 10 малих подеока, па 1 подеок = 1. \( 1\;210 - 10 = 1\;200 \) (10 подеока лево од \( 1\;210 \)) \( 1\;220 + 10 = 1\;230 \) (10 подеока десно од \( 1\;220 \)) \( 1\;250 - 10 = 1\;240 \) (10 подеока лево од \( 1\;250 \)) Нацртати бројевну праву као у уџбенику. Означити тачку за \( 1\,200 \) десет подела лево од ознаке \( 1\,210 \). Означити тачку за \( 1\,230 \) десет подела десно од ознаке \( 1\,220 \). Означити тачку за \( 1\,240 \) десет подела лево од ознаке \( 1\,250 \).

Детаљно решење

Упутство за анализу бројевне праве

Да бисмо тачно уписали бројеве, прво морамо одредити вредност коју представља један мали подеок на датој бројевној правој. На слици видимо обележене десетице: \( 1\;210 \), \( 1\;220 \) и \( 1\;250 \).

Корак 1: Одређивање вредности једног подеока

Између бројева \( 1\;210 \) и \( 1\;220 \) налази се тачно 10 мањих подеока. Разлика између ова два броја је: \( 1\;220 - 1\;210 = 10 \). Пошто 10 јединица заузима 10 подеока, закључујемо да један мали подеок представља вредност \( 1 \).

Корак 2: Проналажење места за број 1 200

Број \( 1\;200 \) је за 10 мањи од броја \( 1\;210 \) (\( 1\;210 - 10 = 1\;200 \)). То значи да се број \( 1\;200 \) налази тачно 10 подеока лево од броја \( 1\;210 \). То је почетна тачка означена на цртежу.
Нацртати бројевну праву као у уџбенику. Означити тачку за \( 1\,200 \) десет подела лево од ознаке \( 1\,210 \). Означити тачку за \( 1\,230 \) десет подела десно од ознаке \( 1\,220 \). Означити тачку за \( 1\,240 \) десет подела лево од ознаке \( 1\,250 \).

Корак 3: Проналажење места за број 1 230

Број \( 1\;230 \) је за 10 већи од броја \( 1\;220 \) (\( 1\;220 + 10 = 1\;230 \)). Крећемо од ознаке \( 1\;220 \) и одбројавамо 10 подеока удесно.
На бројевној правој, од ознаке 1 220 изброј 10 малих цртица удесно. Изнад те тачке упиши број 1 230.

Корак 4: Проналажење места за број 1 240

Број \( 1\;240 \) је за 10 већи од броја \( 1\;230 \) (\( 1\;230 + 10 = 1\;240 \)), или за 10 мањи од \( 1\;250 \) (\( 1\;250 - 10 = 1\;240 \)).
На бројевној правој, од ознаке 1 250 изброј 10 малих цртица улево. Изнад те тачке упиши број 1 240.

Корак 5: Коначан изглед бројевне праве

Бројеви ће бити распоређени на једнаким растојањима (сваких 10 подеока), пратећи редослед десетица: \[ \dots 1\;200 \dots 1\;210 \dots 1\;220 \dots 1\;230 \dots 1\;240 \dots 1\;250 \dots \]

Кратак запис решења:

1 подеок = 1. \( 1\;200 = 1\;210 - 10 \) \( 1\;230 = 1\;220 + 10 \) \( 1\;240 = 1\;250 - 10 \)

Најважније из лекције

Ознаке: Скуп природних бројева обележава се са \(N = \{1, 2, 3, \dots\}\), а ако му се дода нула, са \(N_0 = \{0, 1, 2, \dots\}\).
Бесконачност: Природних бројева има бесконачно много; не постоји највећи природни број.
Уређеност: Свака два броја се могу упоредити (\(<\) или \(>\)). Број који је мањи на бројевној правој је лево, а већи десно.
Претходник и следбеник: Број за један мањи је претходник, а за један већи је следбеник. Узастопни бројеви немају ниједан природан број између себе.
Низ који чине бројеви 1, 2, 3, 4, 5... називамо низ природних бројева.
Природних бројева има бесконачно много. То значи да не постоји највећи природни број и да их не можемо све избројати.
Скуп чији су чланови сви природни бројеви обележавамо словом \(N\): \[ N=\{1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Ако скупу природних бројева додамо нулу, такав скуп обележавамо са \(N_0\): \[ N_0=\{0, 1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Да ли број 0 припада скупу \(N\)?
Одговор: Не. Број 0 припада скупу \(N_0\), док скуп \(N\) почиње бројем 1.
Скуп природних бројева је уређен скуп. То значи да за свака два различита природна броја можемо утврдити који је већи, односно мањи, користећи знакове \(<\) или \(>\).
Ако између два природна броја нема других природних бројева, за њих кажемо да су узастопни природни бројеви (нпр. 14 и 15).
За сваки природни број (осим 1 у скупу \(N\), односно 0 у скупу \(N_0\)) можемо одредити број који се налази тачно испред њега – претходник, и број који се налази тачно иза њега – следбеник.
За број 100, претходник је 99, а следбеник је 101.
Напиши претходник и следбеник највећег троцифреног броја.
Највећи троцифрени број је 999.
Његов претходник је 998, а следбеник је 1 000.
Природне бројеве можемо графички приказати на бројевној правој.
{Илустрација бројевне праве са почетном тачком 0 и једнако удаљеним тачкама означеним редом 1, 2, 3, 4, 5... које представљају природне бројеве}
Мањи је онај број који се на бројевној правој налази са леве стране (ближи је нули).
Када приказујемо велике бројеве, растојања на бројевној правој можемо прилагодити (скалирати) тако да један подељак представља 10, 100, 1000 или више јединица, уз могућност прекида праве.
{Илустрација бројевне праве која не иде по један корак, већ приказује бројеве у већим размацима (нпр. 0, 100, 200, 300...) како би се илустровали већи бројеви}
Ако су на бројевној правој означени бројеви 450 и 540, који ће се налазити десно од оног другог?
Пошто је \(540 > 450\), број 540 ће се налазити десно од броја 450 на бројевној правој.

Задаци за вежбање

Лак: Запиши све природне бројеве који су већи од 12, а мањи од 17.
То су бројеви: 13, 14, 15 и 16.
Средњи: Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег (у растућем редоследу): 10 001, 9 999, 10 100, 9 099, 10 010.
Редослед је: 9 099 \(<\) 9 999 \(<\) 10 001 \(<\) 10 010 \(<\) 10 100.
Тежак: Колико укупно природних бројева има између бројева 3 461 и 3 467? Наведи их и објасни како можеш доћи до тог броја без бројања на прсте.
То су бројеви: 3 462, 3 463, 3 464, 3 465 и 3 466.
Има их укупно 5.
Број природних бројева између било која два природна броја \(a\) и \(b\) (где је \(a > b\)) може се израчунати формулом: \(a - b - 1\).
У овом случају: \(3 467 - 3 461 - 1 = 6 - 1 = 5\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: