Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

1)
\( M \) је ван области између кракова \( Ox \) и \( Oy \Rightarrow M \notin \) конвексном углу \( xOy \) Нетачно
2)
\( N \) је између кракова \( \Rightarrow N \in \) конвексном углу \( xOy \) Тачно
3)
\( P \in Oy \) (крак угла) \( \Rightarrow P \in \) конвексном углу \( xOy \) Тачно
4)
\( M \) је у спољашњој области \( \Rightarrow M \in \) неконвексном углу \( xOy \) Тачно
5)
\( N \in \) конвексном углу, \( P \in Oy \Rightarrow NP \subset \) конвексном углу \( xOy \) Тачно
6)
\( N \notin \) неконвексном углу \( \Rightarrow MN \not\subset \) неконвексном углу \( xOy \) Нетачно Тачне су реченице 2), 3), 4) и 5).

Детаљно решење

Корак 1: Конвексан и неконвексан угао \( xOy \)

Краци \( Ox \) и \( Oy \) деле раван на две области. Конвексан угао \( xOy \) чине краци \( Ox \) и \( Oy \) и мања област између њих (на слици то је област у којој је тачка \( N \)). Неконвексан угао \( xOy \) чине исти краци и друга, већа област (на слици то је област у којој је тачка \( M \)). Важно је да запамтимо: тачке које леже на крацима припадају и конвексном и неконвексном углу, јер краци припадају оба угла.

Корак 2: Положај тачака са слике

Са слике уочавамо: - тачка \( M \) је са друге стране крака \( Ox \), ван области између кракова, па припада неконвексном углу, а не припада конвексном углу; - тачка \( N \) је између кракова, у унутрашњој области конвексног угла, па не припада неконвексном углу; - тачка \( P \) лежи на краку \( Oy \).

1) Тачка \( M \) припада конвексном углу \( xOy \).

Тачка \( M \) се налази ван области између кракова, у области неконвексног угла. Реченица није тачна.

2) Тачка \( N \) припада конвексном углу \( xOy \).

Тачка \( N \) се налази између кракова \( Ox \) и \( Oy \), у унутрашњој области конвексног угла. Реченица је тачна.

3) Тачка \( P \) припада конвексном углу \( xOy \).

Тачка \( P \) лежи на краку \( Oy \), а крак припада углу. Реченица је тачна.

4) Тачка \( M \) припада неконвексном углу \( xOy \).

Тачка \( M \) се налази у области неконвексног угла. Реченица је тачна.

5) \( NP \) припада конвексном углу \( xOy \).

Обе крајње тачке дужи припадају конвексном углу: \( N \) је у његовој унутрашњој области, а \( P \) је на краку \( Oy \). Код конвексног угла важи: ако две тачке припадају углу, онда му припада и цела дуж која их спаја. Зато цела дуж \( NP \) припада конвексном углу. Реченица је тачна.

6) \( MN \) припада неконвексном углу \( xOy \).

Тачка \( M \) је у неконвексном углу, али тачка \( N \) је у унутрашњој области конвексног угла, па \( N \) не припада неконвексном углу. Дуж \( MN \) пресеца крак \( Ox \), а њен део до тачке \( N \) лежи између кракова, у конвексном углу. Зато дуж \( MN \) не припада неконвексном углу. Реченица није тачна. Тачне су реченице 2), 3), 4) и 5).

Кратак запис решења:

1) \( M \notin \) конв. углу - нетачно 2) \( N \in \) конв. углу - тачно 3) \( P \in Oy \) - тачно 4) \( M \in \) неконв. углу - тачно 5) \( N, P \in \) конв. углу \( \Rightarrow NP \subset \) конв. углу - тачно 6) \( N \notin \) неконв. углу \( \Rightarrow MN \not\subset \) неконв. углу - нетачно Тачне: 2), 3), 4), 5).

Најважније из лекције

  • Елементи угла: Теме и краци.
  • Врсте углова: Оштар (\( <90^\circ \)), прав (\( =90^\circ \)), туп (\( 90^\circ - 180^\circ \)), опружен (\( =180^\circ \)), пун (\( =360^\circ \)).
  • Мерење: \( 1^\circ = 60' \); \( 1' = 60'' \).
  • Парови углова:
    Комплементни (збир \( 90^\circ \)), суплементни (збир \( 180^\circ \)).
    Упоредни (суседни и суплементни), унакрсни (налазе се прекопута темена, једнаки су).
  • Централни угао: Теме му је у центру кружнице. Једнаким тетивама одговарају једнаки централни углови.
  • Трансверзала: Прави 8 углова на паралелним правама. Сви оштри су међусобно једнаки, сви тупи су међусобно једнаки, а оштар + туп = \( 180^\circ \).
Угаона линија је унија две полуправе са заједничком почетном тачком. Угао је унија угаоне линије и једне од области одређених том линијом.
Основни елементи угла су теме угла (заједничка почетна тачка) и краци угла (полуправе које чине угаону линију).
Угао са обележеним теменом O и два крака (полуправе) који полазе из њега, са осенченом унутрашњом конвексном облашћу.
Угао се обележава са \( \angle pOq \) (теме је увек у средини), \( \angle O \) или малим грчким словима: \( \alpha, \beta, \gamma \)...
Ако угаона линија није опружена, она дели раван на две области: једну конвексну (конвексан угао) и једну неконвексну (неконвексан угао).
Основна јединица за мерење угла је степен \( (1^\circ) \). Мање јединице су угаони минут \( (1') \) и угаона секунда \( (1'') \).
\[ 1^\circ = 60' \] \[ 1' = 60'' \] \[ 1^\circ = 3\,600'' \]
Према мери, конвексни углови се деле на:
  • Пун угао: има тачно \( 360^\circ \) (краци се поклапају, обухвата целу раван).
  • Опружен угао: има тачно \( 180^\circ \) (краци чине праву линију).
  • Прав угао: има тачно \( 90^\circ \) (половина опруженог угла).
  • Оштар угао: мањи од \( 90^\circ \) (мањи од правог угла).
  • Туп угао: већи од \( 90^\circ \), а мањи од \( 180^\circ \).
Суседни (надовезани) углови имају заједничко теме и заједнички крак, а њихове области немају заједничких тачака унутар угла.
Упоредни углови су суседни углови чији је збир опружен угао \( (180^\circ) \).
Унакрсни углови су несуседни углови одређени са две праве које се секу. Унакрсни углови су међусобно једнаки.
  • Комплементни углови: два угла чији је збир прав угао \( (90^\circ) \).
  • Суплементни углови: два угла чији је збир опружен угао \( (180^\circ) \).
Ако је угао \( \alpha = 40^\circ \), колико износи његов комплемент, а колико његов суплемент?
Комплемент угла \( \alpha \) је угао \( 90^\circ - 40^\circ = 50^\circ \).
Суплемент угла \( \alpha \) је угао \( 180^\circ - 40^\circ = 140^\circ \).
При сабирању вишеименованих мера углова, сабирамо степене са степенима, минуте са минутима, секунде са секундама. Ако минута или секунди има 60 или више, претварамо их у већу јединицу.
При одузимању, уколико је умањилац већи од умањеника у минутима или секундама, "позајмљујемо" један степен (као 60 минута) или један минут (као 60 секунди).
Пример одузимања са позајмљивањем:
Израчунајмо \( 90^\circ - 35^\circ 14' \).
Пошто немамо минуте у умањенику, позајмљујемо \( 1^\circ \):
\( 90^\circ = 89^\circ 60' \)
\( 89^\circ 60' - 35^\circ 14' = 54^\circ 46' \)
Централни угао кружнице је угао чије се теме поклапа са центром кружнице.
Тетива је дуж која спаја две тачке на кружници. Кружни лук је део кружнице између те две тачке.
Два конвексна централна угла у истој кружници (или кружницама истих полупречника) су једнака ако и само ако су им једнаке одговарајуће тетиве.
Трансверзала (пресечница) је права која сече две паралелне праве. Овим пресеком настаје 8 углова.
Две хоризонталне паралелне праве које пресеца коса права линија (трансверзала), са означених 8 углова у пресецима.
Основна својства углова на трансверзали паралелних правих:
  • Сви оштри углови су међусобно једнаки.
  • Сви тупи углови су међусобно једнаки.
  • Збир било ког оштрог и било ког тупог угла на трансверзали износи \( 180^\circ \) (суплементни су).
Парови углова на трансверзали носе посебне називе у зависности од положаја: сагласни, наизменични и супротни углови.

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Дат је угао \( \beta = 112^\circ \). Одреди да ли је овај угао оштар, прав, туп или опружен.
Угао \( \beta = 112^\circ \) је већи од \( 90^\circ \), а мањи од \( 180^\circ \).
Одговор: У питању је туп угао.
Средњи задатак: Израчунај збир и разлику углова \( \alpha = 45^\circ 50' 30'' \) и \( \beta = 20^\circ 15' 45'' \).
Збир:
\( \alpha + \beta = 45^\circ 50' 30'' + 20^\circ 15' 45'' \)
\( = 65^\circ 65' 75'' \)
Претварамо: \( 75'' = 1' 15'' \) (додајемо 1' на 65', постаје 66').
Затим: \( 66' = 1^\circ 6' \) (додајемо 1° на 65°).
Резултат: \( 66^\circ 6' 15'' \)

Разлика:
\( \alpha - \beta = 45^\circ 50' 30'' - 20^\circ 15' 45'' \)
Позајмљујемо \( 1' \) (\( 60'' \)) од \( 50' \), па је \( \alpha = 45^\circ 49' 90'' \).
\( 45^\circ 49' 90'' - 20^\circ 15' 45'' = \) \( 25^\circ 34' 45'' \)
Тежи задатак: Трансверзала сече две паралелне праве. Ако је један од добијених тупих углова за \( 40^\circ \) већи од једног од оштрих углова, израчунај мере тих углова.
Нека је оштар угао \( x \), а туп угао \( y \).
На основу својстава трансверзале, знамо да су они суплементни: \( x + y = 180^\circ \).
Услов из задатка каже: \( y = x + 40^\circ \).
Замењујемо \( y \) у прву једначину:
\( x + x + 40^\circ = 180^\circ \)
\( 2x = 140^\circ \Rightarrow x = 70^\circ \)
Туп угао је: \( y = 70^\circ + 40^\circ = 110^\circ \).
Одговор: Оштар угао износи \( 70^\circ \), а туп \( 110^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: