Корице уџбеника

2. Апсолутна Вредност Броја

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

а)

\( |0| = 0, |1| = 1 \) \[ 0 < 1 \Rightarrow |0| < |1| \]

б)

\( |0| = 0, |-1| = 1 \) \[ 0 < 1 \Rightarrow |0| < |-1| \]

в)

\( |3| = 3, |-3| = 3 \) \[ 3 = 3 \Rightarrow |3| = |-3| \]

г)

\( |9| = 9, |10| = 10 \) \[ 9 < 10 \Rightarrow |9| < |10| \]

д)

\( |-9| = 9, |-10| = 10 \) \[ 9 < 10 \Rightarrow |-9| < |-10| \]

ђ)

\( |-21| = 21, |-13| = 13 \) \[ 21 > 13 \Rightarrow |-21| > |-13| \]

Детаљно решење

Апсолутна вредност целог броја представља његову удаљеност од нуле на бројевној правој. Она је увек ненегативан број. Да бисмо упоредили апсолутне вредности, прво ћемо их израчунати за сваки број, а затим упоредити добијене резултате.

а) \( 0 \) и \( 1 \)

Одређивање апсолутних вредности

Апсолутна вредност нуле је нула: \( |0| = 0 \). Апсолутна вредност позитивног броја је тај исти број: \( |1| = 1 \). Пошто је \( 0 < 1 \), закључујемо: \[ |0| < |1| \]

б) \( 0 \) и \( -1 \)

Одређивање апсолутних вредности

Већ знамо да је \( |0| = 0 \). Апсолутна вредност негативног броја је њему супротан позитиван број: \( |-1| = 1 \). Пошто је \( 0 < 1 \), закључујемо: \[ |0| < |-1| \]

в) \( 3 \) и \( -3 \)

Упоређивање супротних бројева

Израчунајмо вредности: \( |3| = 3 \) и \( |-3| = 3 \). Супротни бројеви имају једнаке апсолутне вредности јер су подједнако удаљени од нуле. \[ |3| = |-3| \]

г) \( 9 \) и \( 10 \)

Одређивање апсолутних вредности

Оба броја су позитивна, па су њихове апсолутне вредности једнаке њима самима: \( |9| = 9 \) и \( |10| = 10 \). Пошто је \( 9 < 10 \), следи: \[ |9| < |10| \]

д) \( -9 \) и \( -10 \)

Апсолутне вредности негативних бројева

Израчунајмо вредности: \( |-9| = 9 \) \( |-10| = 10 \) Иако је \( -9 > -10 \), њихове апсолутне вредности се понашају другачије. Пошто је \( 9 < 10 \): \[ |-9| < |-10| \]

ђ) \( -21 \) и \( -13 \)

Апсолутне вредности негативних бројева

Израчунајмо вредности: \( |-21| = 21 \) \( |-13| = 13 \) Упоређивањем добијених бројева \( 21 > 13 \), закључујемо: \[ |-21| > |-13| \]

Кратак запис решења:

а)

\( |0| < |1| \) (јер \( 0 < 1 \))

б)

\( |0| < |-1| \) (јер \( 0 < 1 \))

в)

\( |3| = |-3| \) (јер \( 3 = 3 \))

г)

\( |9| < |10| \) (јер \( 9 < 10 \))

д)

\( |-9| < |-10| \) (јер \( 9 < 10 \))

ђ)

\( |-21| > |-13| \) (јер \( 21 > 13 \))

Најважније из лекције

  • Апсолутна вредност \( |a| \) је геометријски гледано удаљеност броја \( a \) од нуле на бројевној правој.
  • Апсолутна вредност је увек ненегативна: \( |a| \geq 0 \). (Пример: \( |5| = 5 \), \( |-5| = 5 \)).
  • Супротни бројеви имају једнаке апсолутне вредности: \( |a| = |-a| \).
  • Једначина облика \( |x| = a \) (за \( a > 0 \)) има тачно два решења: \( x = a \) и \( x = -a \).
  • Апсолутна вредност никада не може бити једнака негативном броју.
Апсолутна вредност целог броја представља удаљеност тог броја од координатног почетка (нуле) на бројевној правој.
Означава се усправним цртама \( |a| \) и чита „апсолутно a”.
Бројеви 4 и -4 су подједнако удаљени од нуле (за 4 јединичне дужи). Зато је \( |-4| = 4 \) и \( |4| = 4 \). Посебно, удаљеност нуле од саме себе је нула, па важи \( |0| = 0 \).
Одреди апсолутну вредност бројева -15 и 23.
\( |-15| = 15 \) и \( |23| = 23 \).
Апсолутна вредност целог броја не може бити негативна (ненегативна је). За сваки цео број \( a \) важи \( |a| \geq 0 \).
Апсолутне вредности супротних целих бројева су једнаке: \( |a| = |-a| \).
Ако је \( a > 0 \), онда је број \( |a| \) једнак броју \( a \), односно \( |a| = a \).
Ако је \( a < 0 \), онда је број \( |a| \) једнак броју \( -a \), односно \( |a| = -a \).
Апсолутне вредности одређујемо једноставно и без бројевне праве:
\( |11| = 11 \), \( |-13| = 13 \), \( |-7\,845| = 7\,845 \).
Упореди апсолутне вредности бројева 100 и -100.
Пошто су 100 и -100 супротни бројеви, њихове апсолутне вредности су једнаке: \( |100| = |-100| = 100 \).
Када решавамо једначину облика \( |x| = a \), тражимо све бројеве чија је удаљеност од нуле тачно \( a \).
Ако је \( a > 0 \), постоје тачно два решења: \( x = a \) или \( x = -a \). (нпр. из \( |x| = 4 \) следи \( x \in \{-4, 4\} \)).
Ако је \( a = 0 \), постоји само једно решење: \( x = 0 \).
Ако је \( a < 0 \), једначина нема решења, јер апсолутна вредност не може бити негативан број. (нпр. \( |x| = -1 \) нема решења у скупу целих бројева).
Колико целих бројева задовољава једначину \( |x| = 7 \)?
Постоје тачно два таква броја. То су бројеви који су за 7 удаљени од координатног почетка: \( x = 7 \) и \( x = -7 \).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза: \( |-8| + |3| \).
Прво одређујемо апсолутне вредности: \( |-8| = 8 \) и \( |3| = 3 \).
Затим сабирамо: \( 8 + 3 = 11 \).
Одговор: 11
Средњи: Реши једначину \( |x| = 153 \).
Пошто је 153 позитиван број, на бројевној правој постоје два броја чија је удаљеност од нуле тачно 153.
Одговор: \( x = 153 \) или \( x = -153 \).
Тежак: Реши једначину \( |x| = -x \) у скупу целих бројева.
Апсолутна вредност броја (\( |x| \)) је увек позитивна или нула, па и израз на десној страни (\( -x \)) мора бити позитиван или нула. Ово важи само када је \( x \) негативан број или нула.
Сваки негативан број је решење (нпр. \( |-5| = -(-5) = 5 \)), као и нула јер је \( |0| = -0 = 0 \).
Одговор: Решење су сви непозитивни цели бројеви (скуп који чине нула и сви негативни бројеви), тј. \( x \in \mathbb{Z}_0^{-} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: