Корице уџбеника

32. Графички Приказ Података

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

Број победа из табеле (без 1950. године): Бразил: 5 Италија: 4 (Западна) Немачка: 4 Уругвај: 1 (1930) Аргентина: 2 Француска: 2 Енглеска: 1 Шпанија: 1 Укупан број победа са дијаграма: Бразил: 5 Италија: 4 (Западна) Немачка: 4 Уругвај: 2 Аргентина: 2 Француска: 2 Енглеска: 1 Шпанија: 1 Разлика у броју победа: \( \text{Уругвај} = 2 - 1 = 1 \) Светски првак 1950. године: Уругвај.

Детаљно решење

Корак 1: Анализа података из табеле

Прво ћемо избројати колико је пута свака држава наведена као победник у датој табели (од 1930. до 2018. године), изузимајући непознату 1950. годину:
  • Бразил: 1958, 1962, 1970, 1994, 2002 (укупно 5 победа)
  • Италија: 1934, 1938, 1982, 2006 (укупно 4 победе)
  • (Западна) Немачка: 1954, 1974, 1990, 2014 (укупно 4 победе)
  • Аргентина: 1978, 1986 (укупно 2 победе)
  • Француска: 1998, 2018 (укупно 2 победе)
  • Уругвај: 1930 (укупно 1 победа у табели)
  • Енглеска: 1966 (укупно 1 победа)
  • Шпанија: 2010 (укупно 1 победа)

Корак 2: Анализа података са дијаграма

На стубичастом дијаграму приказан је укупан број победа за сваку државу у периоду од 1930. до 2018. године:
  • Бразил: 5
  • Италија: 4
  • (Западна) Немачка: 4
  • Уругвај: 2
  • Аргентина: 2
  • Француска: 2
  • Енглеска: 1
  • Шпанија: 1

Корак 3: Упоређивање и закључивање

Упоређивањем броја победа из табеле и са дијаграма, тражимо државу код које се јавља разлика:
  • За Бразил, Италију, Немачку, Аргентину, Француску, Енглеску и Шпанију, број победа у табели се потпуно поклапа са бројем на дијаграму.
  • За Уругвај, дијаграм показује 2 победе, док је у табели тренутно наведена само 1 победа (1930. године).
Пошто је једна победа Уругваја изостављена из табеле, закључујемо да је та победа остварена управо 1950. године.

Кратак запис решења:

Табела (без 1950): Бразил 5, Италија 4, Немачка 4, Уругвај 1, Аргентина 2, Француска 2, Енглеска 1, Шпанија 1. Дијаграм (укупно): Уругвај 2, остали се поклапају. \( 2 (\text{дијаграм}) - 1 (\text{табела}) = 1 (\text{недостаје за Уругвај}) \) Одговор: Уругвај.

Најважније из лекције

  • Стубичасти дијаграми: Користе се за поређење различитих категорија података. Састоје се од правоугаоника чија висина (или дужина) одговара вредности категорије која се посматра.
  • Кружни дијаграми: Приказују однос делова према целини. Целина се представља пуним кругом (\( 360^{\circ} \)), а делови кружним исечцима.
  • Веза процента и угла: Централни угао кружног исечка који одговара вредности од \( p\% \) израчунава се формулом: \( \alpha = \frac{p}{100} \cdot 360^{\circ} \).
За сређивање и приказ прикупљених података често се користе табеле и графички прикази. Један од најчешћих начина приказа је стубичасти дијаграм.
Стубичасти дијаграм подсећа на координатни систем:
  • На једној оси (обично хоризонталној) означени су објекти или категорије.
  • Друга оса (обично вертикална) представља бројевну праву са погодно изабраном јединичном дужи.
Изнад сваке ознаке цртају се правоугаоници (стубићи) чија висина одговара бројевној вредности те категорије.
Стубичасти дијаграм са хоризонталном осом на којој су наведене четири категорије (нпр. имена деце) и вертикалном бројевном осом. Изнад сваког имена налази се правоугаоник чија висина очитава вредност на вертикалној оси.
Вертикална и хоризонтална оса могу да замене улоге. У том случају стубићи леже хоризонтално. Такође, могуће је цртати двојаке стубиће један поред другог како би се упоређивале две групе података (нпр. дечаци и девојчице).
Ако желимо да прикажемо висину деце: Ана (140 cm), Вук (150 cm), Сава (130 cm) и Лена (145 cm), на хоризонталну осу уписујемо њихова имена, а на вертикалној означавамо центиметре (нпр. од 0 до 160). Стубић изнад Аниног имена биће висок до ознаке 140.
Кружни исечак је део круга ограничен кружним луком и полупречницима који садрже крајеве тог лука. То је пресек круга и области одговарајућег централног угла.
Кружни дијаграм је круг подељен на кружне исечке. Сваки исечак представља део издвојен из целине. Однос дела према целини најчешће се изражава у процентима.
Величина централног угла за проценат \( p\% \) рачуна се по формули: \[ \alpha = \frac{p}{100} \cdot 360^{\circ} \]
Кружни дијаграм. Круг са центром у тачки O и уобичајеним полупречником, подељен на три кружна исечка различитих, јасно видљивих боја. Сваки исечак представља део целине, са централним углом пропорционалним свом процентуалном учешћу у укупно 360 степени. Први исечак представља 45% целине, други исечак 35%, а трећи исечак 20%. Унутар сваког исечка јасно је уписан његов проценат ('45%', '35%', '20%'), центриран у исечку. Линије које деле исечке су полупречници који полазе из центра круга.
Ако нека категорија чини \( 45\% \) целине, њен централни угао у кружном дијаграму биће: \[ 45\% \cdot 360^{\circ} = \frac{45}{100} \cdot 360^{\circ} = 162^{\circ} \]
Израчунај централни угао кружног исечка који представља \( 55\% \) неке целине.
Примењујемо формулу за централни угао: \[ 55\% \cdot 360^{\circ} = \frac{55}{100} \cdot 360^{\circ} = 198^{\circ} \] Одговор: Централни угао износи \( 198^{\circ} \).

Задаци за вежбање

Лак: У једном истраживању, \( 25\% \) испитаника је изјавило да им је омиљени спорт кошарка. Колики ће бити централни угао кружног исечка који представља ове испитанике на кружном дијаграму?
Користимо формулу за рачунање угла на основу процента: \[ \alpha = \frac{25}{100} \cdot 360^{\circ} \] \[ \alpha = \frac{1}{4} \cdot 360^{\circ} = 90^{\circ} \] Одговор: Централни угао износи \( 90^{\circ} \) (прав угао).
Средњи: У кутији се налази укупно 300 куглица у три боје: плавој, црвеној и зеленој. Ако плавих куглица има 105, колики проценат чине плаве куглице и колики је њихов централни угао на кружном дијаграму?
Прво рачунамо проценат плавих куглица у односу на укупан број: \[ \frac{105}{300} = \frac{35}{100} = 35\% \] Затим рачунамо централни угао за \( 35\% \): \[ 35\% \cdot 360^{\circ} = \frac{35}{100} \cdot 360^{\circ} = 126^{\circ} \] Одговор: Плаве куглице чине \( 35\% \), а њихов угао је \( 126^{\circ} \).
Тежак: На стубичастом дијаграму приказан је број продатих лопти. Вертикална оса означава број продатих лопти, а хоризонтална дане у недељи. Стубић за суботу је висок 4 јединичне дужи, а стубић за недељу 6 јединичних дужи. Ако једна јединична дуж представља 5 продатих лопти, колико је укупно лопти продато током викенда (у суботу и недељу заједно)?
Број лопти продатих у суботу: \( 4 \text{ дужи} \cdot 5 \text{ лопти} = 20 \text{ лопти} \).
Број лопти продатих у недељу: \( 6 \text{ дужи} \cdot 5 \text{ лопти} = 30 \text{ лопти} \).
Укупан број продатих лопти током викенда: \( 20 + 30 = 50 \).
Одговор: Током викенда је продато 50 лопти.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: