Корице уџбеника

39. Трапез

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Нацртај троугао ABC. Обележи тачку M као средиште странице AC и тачку N као средиште странице BC. Дуж MN је средња линија која је паралелна страници AB. Средња линија троугла је дуж која спаја средишта двеју страница троугла. Својства у односу на наспрамну страницу: 1. \( MN \parallel AB \) (средња линија је паралелна наспрамној страници) 2. \( MN = \frac{AB}{2} \) (средња линија је једнака половини наспрамне странице)

Детаљно решење

Корак 1: Дефиниција средње линије троугла

Средња линија троугла је дуж која спаја средишта двеју страница троугла. Сваки троугао има три средње линије, јер можемо спојити средишта страница \( AB \) и \( BC \), \( BC \) и \( AC \), као и \( AC \) и \( AB \).

Корак 2: Анализа односа средње линије и наспрамне странице

Средња линија троугла има два кључна својства у односу на страницу коју не сече (наспрамну страницу): 1. **Паралелност:** Средња линија је паралелна наспрамној страници троугла. 2. **Дужина:** Дужина средње линије једнака је половини дужине наспрамне странице.

Корак 3: Геометријски приказ


Нацртај троугао ABC. Обележи тачку M као средиште странице AC и тачку N као средиште странице BC. Дуж MN је средња линија која је паралелна страници AB.
Ако су \( M \) и \( N \) средишта страница \( AC \) и \( BC \), тада важи: \[ MN \parallel AB \] \[ MN = \frac{1}{2} AB \]

Корак 4: Формулисање одговора

На основу дефиниција и теорема које смо научили у геометрији: - Средња линија троугла је дуж чије су крајње тачке средишта двеју страница троугла. - Она је паралелна наспрамној страници и њена дужина је једнака половини дужине те странице.

Кратак запис решења:

Средња линија троугла је дуж која спаја средишта двеју страница троугла. Однос са наспрамном страницом \( a \): \[ m \parallel a \] \[ m = \frac{a}{2} \] (паралелна је и једнака њеној половини).

Најважније из лекције

  • Трапез је четвороугао са једним паром паралелних страница (основице).
  • Збир углова на истом краку је увек \( 180^\circ \). Пример: ако је доњи угао \( 60^\circ \), горњи на истом краку је \( 120^\circ \).
  • Једнакокраки трапез има једнаке краке, једнаке дијагонале и једнаке углове на истој основици.
  • Средња линија (\( m \)) спаја средишта кракова, паралелна је основицама и рачуна се по формули \( m = \frac{a + b}{2} \).
Трапез је четвороугао чији је само један пар наспрамних страница паралелан.
Паралелне странице се називају основице (обично се означавају са \( a \) и \( b \)), док се непаралелне странице називају краци (\( c \) и \( d \)).
Нацртај произвољан трапез ABCD. Теме A постави у доњем левом углу, теме B у доњем десном углу, теме C у горњем десном углу и теме D у горњем левом углу, тако да су поређани у смеру супротном од казаљке на сату. Доња основица AB је паралелна са горњом основицом CD. Обележи дужину основице AB као 'a' (доња) и дужину основице CD као 'b' (горња), при чему је 'a' видљиво дуже од 'b'. Обележи дужину левог крака AD као 'd' и дужину десног крака BC као 'c'. Краци 'c' и 'd' треба да буду различитих дужина и да нису нормални на основице. Обележи унутрашње углове трапеза: `\alpha` код темена A, `\beta` код темена B, `\gamma` код темена C и `\delta` код темена D, тако да су `\alpha` и `\beta` оштри углови, а `\gamma` и `\delta` тупи углови.
Постоје две карактеристичне врсте трапеза:
  • Једнакокраки трапез: трапез чији су краци једнаких дужина (\( c = d \)).
  • Правоугли трапез: трапез коме је један крак нормалан на основице (садржи два права угла).
Због паралелности основица, углови који належу на исти крак трапеза су суплементни (њихов збир је \( 180^\circ \)): \[ \alpha + \delta = 180^\circ, \quad \beta + \gamma = 180^\circ \]
Један угао уз крак трапеза износи \( 65^\circ \). Колики је други угао уз тај исти крак?
Пошто су углови на истом краку суплементни, њихов збир је \( 180^\circ \).
Други угао је: \( 180^\circ - 65^\circ = 115^\circ \).
Код једнакокраког трапеза, углови на истој основици су једнаки.
Дакле, \( \alpha = \beta \) (углови на дужој основици) и \( \gamma = \delta \) (углови на краћој основици).
Дијагонале једнакокраког трапеза су једнаке (\( d_1 = d_2 \)).
Једнакокраки трапез има једну осу симетрије (симетрала основица) и око њега се може описати кружница чији је центар у пресеку симетрала страница.
Техника разлагања: Веома користан поступак у решавању задатака је разлагање трапеза на паралелограм и троугао. Ово се постиже повлачењем праве кроз теме краће основице тако да буде паралелна наспрамном краку. Код једнакокраког трапеза, добијени троугао је једнакокрак.
Ако је један угао једнакокраког трапеза \( 72^\circ \), одреди остале унутрашње углове.
Углови на истој основици су једнаки, па постоје два угла од \( 72^\circ \) (\( \alpha = \beta = 72^\circ \)).
Углови на краку су суплементни, па је угао на другој основици \( 180^\circ - 72^\circ = 108^\circ \).
Одговор: Углови трапеза су \( 72^\circ, 72^\circ, 108^\circ, 108^\circ \).
Средња линија трапеза (\( m \)) је дуж чије су крајње тачке средишта кракова тог трапеза.
Нацртати произвољан трапез ABCD са паралелним основицама AB и CD. Теме A поставити доле лево, теме B доле десно, теме C горе десно и теме D горе лево. Означити доњу основицу AB као 'a' и горњу основицу CD као 'b'. Означити леви крак AD као 'd' и десни крак BC као 'c'. На краку AD означити средишњу тачку M. На краку BC означити средишњу тачку N. Нацртати дуж MN, која представља средњу линију трапеза. Означити дуж MN са 'm'. Визуелно приказати да је дуж MN паралелна са основицама AB и CD. Означити једнаке половине кракова AD (AM=MD) и BC (BN=NC) одговарајућим симболима, како би се јасно истакло да су M и N средишта.
Средња линија трапеза је паралелна његовим основицама и по дужини је једнака њиховом полузбиру.
\[ m = \frac{a + b}{2} \] где су \( a \) и \( b \) дужине основица трапеза.
Израчунај дужину средње линије трапеза чије су основице \( a = 12\text{ cm} \) и \( b = 8\text{ cm} \).
Користимо формулу за средњу линију: \[ m = \frac{a + b}{2} = \frac{12 + 8}{2} = \frac{20}{2} = 10\text{ cm} \]

Задаци за вежбање

Лак: Један од углова правоуглог трапеза износи \( 40^\circ \). Одреди остале унутрашње углове тог трапеза.
Правоугли трапез има два права угла (на краку који је нормалан на основице). Дакле, два угла су по \( 90^\circ \).
Преостала два угла се налазе на другом (косом) краку и они су суплементни. Ако је један \( 40^\circ \), други је \( 180^\circ - 40^\circ = 140^\circ \).
Одговор: Углови су \( 90^\circ, 90^\circ, 40^\circ \) и \( 140^\circ \).
Средњи: Средња линија трапеза износи \( 15\text{ cm} \), а једна његова основица је дужине \( 11\text{ cm} \). Колика је дужина друге основице?
Користимо формулу \( m = \frac{a + b}{2} \).
Замењујемо познате вредности: \( 15 = \frac{11 + b}{2} \)
Множимо једначину са 2: \( 30 = 11 + b \)
\( b = 30 - 11 = 19\text{ cm} \).
Одговор: Дужина друге основице је \( 19\text{ cm} \).
Тежак: Код једнакокраког трапеза разлика два наспрамна угла износи \( 50^\circ \). Израчунај све унутрашње углове тог трапеза.
Нека су углови на дужој основици \( \alpha \), а на краћој \( \gamma \). Знамо да важи \( \alpha + \gamma = 180^\circ \) (јер су код једнакокраког трапеза наспрамни углови заправо суплементни, пошто је \( \gamma \) једнак улу \( \delta \) који је са \( \alpha \) на истом краку).
Из текста задатка имамо: \( \gamma - \alpha = 50^\circ \).
Решавамо систем:
\( \gamma = \alpha + 50^\circ \)
\( \alpha + (\alpha + 50^\circ) = 180^\circ \)
\( 2\alpha = 130^\circ \implies \alpha = 65^\circ \)
\( \gamma = 180^\circ - 65^\circ = 115^\circ \)
Одговор: Углови су \( 65^\circ, 65^\circ, 115^\circ \) и \( 115^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: