Корице уџбеника

4. Сабирање Целих Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 14

Кратко решење

а)

\[ a_{1,1} = 0 - (4 + 2) = -6 \] \[ a_{2,2} = 0 - (2 + (-2)) = \cancel{2} - \cancel{2} = 0 \] \[ a_{3,3} = 0 - (-6 + 0) = 6 \] \[ a_{3,2} = 0 - (-2 + 6) = -4 \] \[ a_{2,3} = 0 - (2 + 6) = -8 \] \[ a_{2,1} = 0 - (-6 + (-2)) = -(-8) = 8 \] \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -6 & 4 & 2 \\ \hline 8 & 0 & -8 \\ \hline -2 & -4 & 6 \\ \hline \end{array} \]

б)

Бројеви: \( -4, -3, -2, -1, 0, 1, 2, 3, 4 \) Збир свих бројева: \( S = \cancel{-4} + \cancel{-3} + \cancel{-2} + \cancel{-1} + 0 + \cancel{1} + \cancel{2} + \cancel{3} + \cancel{4} = 0 \) Магична константа: \( M = 0 : 3 = 0 \) Средишње поље: \( 0 \) \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -1 & 4 & -3 \\ \hline -2 & 0 & 2 \\ \hline 3 & -4 & 1 \\ \hline \end{array} \]

Детаљно решење

а) Попуњавање датог магичног квадрата

Магични квадрат попуњавамо тако да збир бројева у свакој врсти, свакој колони и на обе дијагонале буде једнак \( 0 \). Користићемо чињеницу да ако су два броја у линији позната, трећи број мора бити њихов супротан збир како би укупан резултат био нула. Почетна табела: \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline ? & 4 & 2 \\ \hline ? & ? & ? \\ \hline -2 & ? & ? \\ \hline \end{array} \] Корак 1: Попуњавање 1. врсте Недостаје први број у првој врсти (\( a_{1,1} \)). Збир мора бити 0: \[ a_{1,1} + 4 + 2 = 0 \] \[ a_{1,1} + 6 = 0 \Rightarrow a_{1,1} = -6 \] Корак 2: Попуњавање главне дијагонале Сада имамо \( a_{1,1} = -6 \). Гледамо главну дијагоналу (\( a_{1,1}, a_{2,2}, a_{3,3} \)). Уочавамо да нам недостају два поља, па ћемо прво попунити споредну дијагоналу (\( a_{1,3}, a_{2,2}, a_{3,1} \)): \[ 2 + a_{2,2} + (-2) = 0 \] Уочавамо супротне бројеве \( \cancel{2} \) и \( -\cancel{2} \): \[ a_{2,2} = 0 \] Корак 3: Попуњавање преосталих поља Сада када знамо \( a_{2,2} = 0 \), можемо наћи \( a_{3,3} \) из главне дијагонале: \[ -6 + 0 + a_{3,3} = 0 \Rightarrow a_{3,3} = 6 \] Попуњавамо 3. врсту (\( a_{3,1}, a_{3,2}, a_{3,3} \)): \[ -2 + a_{3,2} + 6 = 0 \] \[ 4 + a_{3,2} = 0 \Rightarrow a_{3,2} = -4 \] Попуњавамо 2. колону (\( a_{1,2}, a_{2,2}, a_{3,2} \)): \[ 4 + 0 + (-4) = 0 \] Овде је збир већ \( \cancel{4} - \cancel{4} = 0 \). Попуњавамо 3. колону (\( a_{1,3}, a_{2,3}, a_{3,3} \)): \[ 2 + a_{2,3} + 6 = 0 \] \[ 8 + a_{2,3} = 0 \Rightarrow a_{2,3} = -8 \] Попуњавамо 1. колону (\( a_{1,1}, a_{2,1}, a_{3,1} \)): \[ -6 + a_{2,1} + (-2) = 0 \] \[ -8 + a_{2,1} = 0 \Rightarrow a_{2,1} = 8 \] Коначна табела за део а): \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -6 & 4 & 2 \\ \hline 8 & 0 & -8 \\ \hline -2 & -4 & 6 \\ \hline \end{array} \]

б) Попуњавање магичног квадрата бројевима од -4 до 4

Да бисмо попунили магични квадрат бројевима \( \{-4, -3, -2, -1, 0, 1, 2, 3, 4\} \), израчунавамо карактеристични збир. Збир свих ових бројева је: \[ (-4 + 4) + (-3 + 3) + (-2 + 2) + (-1 + 1) + 0 = 0 \] Пошто има 3 врсте, збир сваке врсте мора бити \( 0 : 3 = 0 \). Средишње поље квадрата код оваквог низа је увек средњи број низа, што је овде \( 0 \). Један од начина да се ово постигне јесте да поставимо парне бројеве у углове, а непарне у средине ивица: \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -3 & 2 & 1 \\ \hline 4 & 0 & -4 \\ \hline -1 & -2 & 3 \\ \hline \end{array} \] Провера (нпр. 1. врста): \( -3 + 2 + 1 = -1 + 1 = 0 \). Сви збирови су 0.

Кратак запис решења:

а) \[ a_{1,1} = -6, a_{2,2} = 0, a_{3,3} = 6, a_{3,2} = -4, a_{2,3} = -8, a_{2,1} = 8 \] \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -6 & 4 & 2 \\ \hline 8 & 0 & -8 \\ \hline -2 & -4 & 6 \\ \hline \end{array} \] б) Карактеристични збир \( S = 0 \). \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline -3 & 2 & 1 \\ \hline 4 & 0 & -4 \\ \hline -1 & -2 & 3 \\ \hline \end{array} \]

Најважније из лекције

  • Сабирање целих бројева приказујемо на бројевној правој: додавање позитивног броја помера удесно, а додавање негативног улево.
  • Исти знак: збир задржава знак сабирака, а апсолутне вредности сабирамо. На пример: \( (-7)+(-8) = -15 \).
  • Различит знак: збир добија знак сабирка веће апсолутне вредности, а од веће апсолутне вредности одузимамо мању. На пример: \( 37+(-50) = -13 \).
  • Ако су бројеви супротни (иста апсолутна вредност, различит знак), збир је нула: \( (-3)+3 = 0 \).
  • Збир свака два цела броја увек је цео број — сабирање је изводљиво у скупу \( \mathbb{Z} \).
Сабирање целих бројева можемо да прикажемо на бројевној правој. Крећемо се од тачке која одговара првом сабирку.
  • Додавање позитивног броја значи да правимо кораке у позитивном смеру (удесно).
  • Додавање негативног броја значи да правимо кораке у негативном смеру (улево).
Дужина једног корака једнака је јединичној дужи.
Неколико примера са бројевне праве: \[ 1 + 2 = 3 \qquad (-1) + 2 = 1 \] \[ (-1) + (-2) = -3 \qquad (-2) + 2 = 0 \qquad 1 + (-2) = -1 \]
Бројевна права од -4 до 4. Пример \((-1)+2=1\): почиње се у тачки -1 и праве се два корака удесно (у позитивном смеру), стижући до тачке 1.
Апсолутна вредност целог броја \( a \): \[ |a| = \begin{cases} a, & \text{ако је } a \text{ позитиван} \\ 0, & \text{ако је } a = 0 \\ -a, & \text{ако је } a \text{ негативан} \end{cases} \]
Знак збира два броја: ако су оба позитивна (или је један нула), збир је позитиван; ако су оба негативна (или је један нула), збир је негативан.
Нула нема знак, па важи: \( +0 = -0 = 0 \).
Збир два цела броја истог знака јесте цео број који има знак сабирака, а његова апсолутна вредност једнака је збиру апсолутних вредности сабирака.
Задатак 4.1 — Израчунај:
а) \( (-7) + (-8) \): знак збира је минус (оба сабирка су са знаком минус). \[ (-7) + (-8) = -\big(|{-7}| + |{-8}|\big) = -(7 + 8) = -15 \] б) \( 23 + 41 \): знак збира је плус (оба сабирка са знаком плус). \[ 23 + 41 = +\big(|23| + |41|\big) = +(23 + 41) = 64 \] в) \( 5 + 0 \): знак збира је плус. \[ 5 + 0 = +\big(|5| + |0|\big) = +(5 + 0) = 5 \] г) \( 0 + (-6) \): знак збира је минус. \[ 0 + (-6) = -\big(|0| + |{-6}|\big) = -(0 + 6) = -6 \]
Збир два цела броја различитог знака јесте цео број који има знак сабирка веће апсолутне вредности, а његова апсолутна вредност једнака је разлици апсолутних вредности сабирака (од веће се одузима мања).
Ако два цела броја различитог знака имају једнаке апсолутне вредности, онда је њихов збир нула.
Задатак 4.2 — Израчунај:
а) \( (-9) + 20 \): знак збира је плус, јер је \( |20| > |{-9}| \). \[ (-9) + 20 = +\big(|20| - |{-9}|\big) = +(20 - 9) = 11 \] б) \( 37 + (-50) \): знак збира је минус, јер је \( |{-50}| > |37| \). \[ 37 + (-50) = -\big(|{-50}| - |37|\big) = -(50 - 37) = -13 \] в) \( (-3) + 3 \): пошто су \( |{-3}| = |3| \) и бројеви су различитог знака, збир је нула. \[ (-3) + 3 = 0 \]
Задатак 4.3 — Подморница се налазила на нивоу \( -74 \) m (74 m испод нивоа мора).
а) Ако се спусти још 17 m, њена нова дубина је: \[ (-74) + (-17) = -91 \text{ (m)} \] Подморница је на нивоу \( -91 \) m.
б) Ако се подигне за 17 m, њена нова дубина је: \[ (-74) + 17 = -57 \text{ (m)} \] Подморница је на нивоу \( -57 \) m.
Сабирање је увек изводљиво у скупу целих бројева. Збир свака два цела броја јесте цео број.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Израчунај: \( (-21) + 6 \).
Сабирци су различитог знака. Знак збира одређује сабирак веће апсолутне вредности: \( |{-21}| = 21 > 6 = |6| \), па је знак минус.
Апсолутну вредност добијамо одузимањем: \( 21 - 6 = 15 \). \[ (-21) + 6 = -(21 - 6) = -15 \] Одговор: \( -15 \).
Средњи задатак: Израчунај: \( (-33) + (-23) \).
Сабирци су истог знака (оба негативна), па је знак збира минус.
Апсолутне вредности сабирамо: \( |{-33}| + |{-23}| = 33 + 23 = 56 \). \[ (-33) + (-23) = -(33 + 23) = -56 \] Одговор: \( -56 \).
Тежак задатак: Подморница је била на нивоу \( -45 \) m. Прво се спустила још 12 m, а затим се подигла за 30 m. На ком нивоу се сада налази?
Спуштање записујемо као додавање негативног броја, а подизање као додавање позитивног броја.
Прво спуштање за 12 m: \[ (-45) + (-12) = -(45 + 12) = -57 \text{ (m)} \] Затим подизање за 30 m (сабирци различитог знака, \( |{-57}| > |30| \), знак минус): \[ (-57) + 30 = -(57 - 30) = -27 \text{ (m)} \] Одговор: Подморница је на нивоу \( -27 \) m.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: