Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Географија као наука
- Назив: грчки ge (Земља) + grafein (писати) = „описивање Земље“; први употребио Ератостен (3. век пре н. е.).
- Проучава физичко-географске и друштвено-географске објекте, појаве и процесе у геосфери, њихову међузависност и односе човека и окружења.
- Изворно природна наука која се приближила друштвеним → „мостовна наука“; одлика: интердисциплинарност.
-
Подела географије
- Регионална географија – проучава географске регије (природни + друштвени елементи).
- Општа географија → физичка (геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, географија земљишта, палеогеографија, математичка географија) и друштвена (становништво, привреда, насеља).
- Истичу се и картографија и геоекологија.
-
Дисциплине друштвене географије
- Географија становништва (базична) – кретање броја (природно и просторно), структуре, размештај.
- Географија насеља – рурална и урбана.
- Политичка географија – процеси, настанак држава и њихови проблеми.
- Економска географија → аграрна, индустријска, саобраћајна, туристичка географија и географија трговине.
- Мостовне дисциплине: историјска, културна, медицинска, војна географија, етногеографија, просторно планирање, туризмологија и др.
-
Период дескриптивне географије (до 19. века)
- Аристотел (сферни облик Земље), Ератостен – „отац географије“ (обим Земље око 240. пре н. е.).
- Римско доба: Птоломеј, Страбон („Географија“ у 17 томова).
- Средњи век: стагнација у Европи; Арапи – Бируни, Идризи, Ибн Батута.
- Марко Поло; велика открића: Колумбо 1492, Васко да Гама 1498, Магелан 1519–1522.
- Ренесанса: Меркатор (Меркаторова пројекција), Варенијус („Општа географија“, 1650).
-
Период научне географије
-
- век: Хумболт и Ритер – оснивачи; природни детерминизам.
- Фридрих Рацел – антропогеографија (географија људи).
- Јован Цвијић (1865–1927) – научна географија у Србији; миграције, насеља, типови кућа, култура становништва.
- Друга половина 20. века → савремена друштвена географија.
-
Географија – од грчких речи ge (Земља) и grafein (писати): „описивање Земље“; реч је први употребио Ератостен у делу „Географија“ у 3. веку пре н. е.
Предмет проучавања – физичко-географски и друштвено-географски објекти, појаве и процеси у геосфери, њихова међузависност, функционално уређење географског простора и односи и везе човека и његовог окружења.
Задатак географије – да објасни значај географских објеката, појава и процеса и укаже на односе и везе међу њима и на њихове последице.
Интердисциплинарност – блиска повезаност различитих наука, научних области и дисциплина са циљем научног открића.
Географија је изворно природна наука која се приближила друштвеним наукама – зато је „мостовна наука“.
Регионална географија – повезује сазнања свих географских области и дисциплина ради проучавања географских регија.
Географска регија – просторна целина на Земљи састављена од природних и друштвених елемената географске средине.
Општа географија – проучава односе и везе природних и друштвених објеката, појава и процеса на Земљи; дели се на физичку и друштвену.
- Физичка географија – тесно везана за природне науке: геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, географија земљишта, палеогеографија, математичка географија.
- Друштвена географија – проучава друштвено-економске елементе и факторе у простору (становништво, привреда, насеља) и везе међу њима; значај јој нагло расте у 21. веку.
У систему географских наука истичу се и картографија и геоекологија.
- Географија становништва – базична дисциплина; кретање броја становништва (природно и просторно), структуре и размештај становништва.
- Географија насеља – постанак, развој и улога насеља; рурална (сеоска) и урбана (градска насеља) географија.
- Политичка географија – политичко-географски процеси, настанак држава и њихови проблеми.
- Економска географија – настанак, развој и размештај привредних делатности.
Дисциплине економске географије – аграрна (географија пољопривреде), индустријска, саобраћајна, туристичка географија и географија трговине.
Туристичко кретање – усмереност и учесталост кретања туриста према одређеној туристичкој дестинацији.
- Мостовне дисциплине (веза са историјом, демографијом, етнологијом, економијом, урбанизмом, медицином…): историјска, културна, медицинска и војна географија, етногеографија, географија природних ресурса, просторно планирање, туризмологија.
Дескриптивна (описна) географија – први период развоја географије, у коме је наука углавном описивала простор; траје све до 19. века.
- Аристотел (384–322. пре н. е.) – претпостављао сферни облик Земље (sphaira – кугла, лопта).
- Ератостен (око 276–194. пре н. е.) – „отац географије“; дело „Географија“, сферни облик Земље, око 240. пре н. е. прецизно израчунао обим планете.
- Клаудије Птоломеј (90–168. н. е.) – „Географија“ и „Велики зборник астрономије“; Страбон (око 63. пре н. е. – 24. н. е.) – „Географија“ у 17 томова.
- Средњи век – стагнација у Европи (црква спутава истраживања); развој код Арапа: Бируни, Идризи, Ибн Батута.
- Марко Поло (1254–1324) – сазнања о Азији са путовања у Кину.
- Ренесанса – Герхард Меркатор (1512–1594, Меркаторова пројекција) и Бернард Варенијус (1622–1650, „Општа географија“ из 1650).
Од 12. века напредује европска картографија (поморске карте).
- Велика географска открића (15–18. век): Колумбо – Америка 1492; Васко да Гама – поморски пут за Индију 1498; пловидба око света Фернанда Магелана 1519–1522.
Научна географија – од 19. века; поред описа и статистике примењују се научне методе које објашњавају односе и везе у простору.
- Александар фон Хумболт (1769–1859) и Карл Ритер (1779–1859) – немачки географи, оснивачи научне географије.
- Фридрих Рацел (1844–1904) – област о односима људског друштва и природе назвао антропогеографија (географија људи).
- Јован Цвијић (1865–1927) – оснивач антропогеографске и етнолошке школе и научне географије у Србији.
Природни детерминизам – схватање које највећи значај придаје природним условима (Хумболт и Ритер).
У другој половини 20. века антропогеографија је проширена новим методама и знањима – настала је савремена друштвена географија.
- Цвијићеве теме: миграције становништва, сеоска и градска насеља, типови кућа, култура становништва у зонама утицаја различитих цивилизација, психолошки типови и варијетети становништва.
Најважније:
- Назив: ge (Земља) + grafein (писати) – „описивање Земље“; први га употребио Ератостен.
- Мостовна наука: географија повезује природне и друштвене науке – одликује је интердисциплинарност.
- Подела: регионална и општа географија; општа се дели на физичку и друштвену.
- Друштвена географија: проучава становништво, привреду и насеља и везе међу њима.
- Дисциплине: географија становништва (базична), насеља, политичка и економска географија.
- Економска географија: аграрна, индустријска, саобраћајна, туристичка географија и географија трговине.
- Дескриптивни период: Аристотел, Ератостен („отац географије“), Птоломеј, Страбон, Арапи, велика географска открића, Меркатор, Варенијус.
- Научни период: од 19. века – Хумболт и Ритер (природни детерминизам), Рацел (антропогеографија).
- Јован Цвијић: оснивач научне географије и антропогеографске школе у Србији.
- Савремена друштвена географија: настаје у другој половини 20. века.
