Најважније из лекције
План-резиме
- Појам популационе политике
- Популациона политика – скуп акција, мера и програма државе којима утиче на број становника, природно и миграционо кретање, структуру и просторни распоред становништва.
- Мере се доносе од државног до локалног нивоа.
- Два смера: подстицање рађања (када је недовољно) или смањење рађања (када је прекомерно); поштује се право парова да сами одлуче о рађању.
- Пад наталитета
- Проблем и развијених и мање развијених земаља.
- Проста замена генерација – број рођених и умрлих у дужем периоду изједначен; потребна стопа укупног фертилитета 2,1.
- Развијене државе – проблем као стратешки циљ, системске (а не једнократне) мере, велика средства из буџета.
- Демографски развој Србије
- Рађање испод нивоа просте репродукције: стопа укупног фертилитета 1,46 (2015–2020), европски просек 1,61.
- Просечна старост мајке при рођењу детета: 25,9 (1991) → 28,4 године (2019).
- Мере популационе политике у Србији
- Смањење трошкова подизања деце, родитељски додатак, већи износи за друго, треће и четврто дете.
- Субвенционисани стамбени кредити за младе породице.
- Усклађивање рада и родитељства, запошљавање младих мајки.
- Предшколске установе, репродуктивно здравље, здрави стилови живота.
- Локална самоуправа
- Најбоље препознаје потребе родитеља; побољшањем квалитета живота подстиче родитељство и ублажава популационе проблеме.
Популациона политика – скуп акција, мера и програма које спроводи држава да би утицала на број становника, компоненте кретања становништва (природне и миграционе), његову структуру и просторну дистрибуцију.
Мере популационе политике доносе се на различитим нивоима – од државног до локалног; оне су политички одговор државе на проблеме у развоју становништва.
- Мере за повећање рађања – када је рађање недовољно.
- Мере за смањење рађања – када је рађање прекомерно.
Поштује се право свих парова и појединаца да сами одлучују о рађању.
Пад наталитета – проблем са којим се суочавају и развијене и мање развијене земље.
Проста замена генерација – број рођених и умрлих у дужем периоду је изједначен; услов одрживог демографског развоја.
Стопа укупног фертилитета за просту репродукцију – у условима ниске смртности у просеку 2,1 рођено дете.
Што дуже траје недовољно рађање, дуже рађање мора бити изнад нивоа замене генерација да би се број становника вратио на ранији обим.
- Развијене државе – проблем су схватиле озбиљно и на време, поставиле га као стратешки циљ кроз законе и институције.
- Системске мере – успешне земље спроводе трајне, а не једнократне мере, уз велика средства из буџета.
- Шира политика – повећање наталитета део је бриге о материјалним и социјалним условима живота породице и мотивацији парова да имају жељени број деце.
Главна одлика – рађање деце испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва.
- Стопа укупног фертилитета у Србији – 1,46 (2015–2020).
- Европски просек – 1,61.
- Просечна старост мајке при рођењу детета – 25,9 година (1991) → 28,4 године (2019).
Мере популационе политике – конкретни поступци државе за подстицање рађања.
- смањење трошкова подизања деце и финансијске мере за подстицање рађања;
- родитељски додатак и повећање износа за друго, треће и четврто дете;
- субвенционисани стамбени кредити за младе породице са децом;
- усклађивање рада и родитељства и подстицање запошљавања младих мајки;
- мрежа установа за предшколско васпитање, нове предшколске установе у новим насељима;
- очување репродуктивног здравља и промовисање здравих стилова живота.
- Усклађивање рада и родитељства доприноси повећању наталитета.
- Отварање предшколских установа једна је од мера популационе политике.
Локална самоуправа значајно утиче на квалитет живота грађана, а бољи квалитет живота један је од услова за подстицање родитељства.
Она најбоље препознаје конкретне потребе родитеља и у оквиру својих овлашћења и могућности може да их задовољи; њен рад на дужи рок ублажава популационе проблеме.
Најважније:
- Популациона политика: мере и програми државе којима утиче на број, кретање, структуру и распоред становништва.
- Два смера: подстицање рађања (када је недовољно) или смањење рађања (када је прекомерно), уз поштовање права на одлуку о рађању.
- Нивои: мере се доносе од државног до локалног нивоа.
- Проста репродукција: стопа укупног фертилитета од 2,1 детета.
- Србија: рађање испод нивоа просте репродукције – стопа 1,46 (европски просек 1,61).
- Касније рађање: просечна старост мајке порасла са 25,9 (1991) на 28,4 године (2019).
- Мере у Србији: родитељски додатак, стамбени кредити, усклађивање рада и родитељства, предшколске установе, репродуктивно здравље.
- Успешне мере: системске, а не једнократне, уз велика средства из буџета.
- Локална самоуправа: најбоље препознаје потребе родитеља и ублажава популационе проблеме.
