Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Број и размештај становништва
- На Земљи живи 7,7 милијарди људи; Азија 4,6 милијарди, Аустралија с Океанијом 42 милиона; до 2050. близу 10 милијарди.
- Фактори размештаја: физичко-географски (рељеф, клима, воде, земљиште, живи свет) и друштвено-економски (природни прираштај, миграције, ресурси, привредна развијеност).
- Распоред је неравномеран: северна полулопта 86%, јужна 14%; Стари свет 86%, Нови свет 14%; Азија три петине.
- Природно кретање
- Наталитет и морталитет – рођени и умрли на 1.000 становника (‰); природни прираштај = наталитет – морталитет.
- Просту замену генерација обезбеђује стопа укупног фертилитета 2,1.
- Демографска транзиција
- Прелаз са високих на ниске стопе наталитета и морталитета; последица економског развоја.
- Фаза 1 – високе стопе; фаза 2 – демографска експлозија; фаза 3 – опада наталитет; фаза 4 – ниске стопе, дуг живот (развијене земље).
- Африка нема устаљен ток транзиције (нестабилност, болести).
- Миграције
- Миграција – свака промена места становања; имиграција (досељавање), емиграција (исељавање), миграциони салдо.
- Досељавање младих повољно, исељавање младих неповољно утиче на старосну структуру и природно кретање.
- Структуре становништва
- Биолошке: полна и старосна; друштвено-економске: етничка, језичка, расна, верска, економска, образовна.
- Активно становништво, особе с личним примањима, издржавано становништво.
- Образовање и животни стандард
- Образовање – стицање новог знања, основа развоја друштва.
- Животни стандард – материјални и друштвени услови живота; лични и друштвени стандард.
- БДП – вредност финалних добара и услуга по становнику; главни показатељ развијености.
- Популациона политика
- Мере државе за утицај на број, кретање, структуру и размештај становништва.
- Србија (фертилитет 1,46): родитељски додатак, подстицаји за рађање, стамбени кредити за младе породице.
Број становника на Земљи – данас око 7,7 милијарди; до 2050. године процењује се близу десет милијарди.
- Азија – најмногољуднији континент, 4,6 милијарди (три петине светске популације);
- Аустралија с Океанијом – најмање становника, 42 милиона.
Фактори размештаја – физичко-географски (рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет) и друштвено-економски (природни прираштај, миграције, природни ресурси, привредна развијеност).
Распоред становништва је изразито неравномеран: на северној полулопти живи око 86%, а на јужној око 14% људи; у Старом свету 86%, у Новом свету 14%.
- Најгушће насељена држава је Монако (26.152 ст./km²), а најређе Монголија (2,1 ст./km²); просек света је 59,3 ст./km².
Наталитет – број рођених на 1.000 становника (‰); морталитет – број умрлих на 1.000 становника (‰).
Природни прираштај – разлика наталитета и морталитета; негативан је кад умре више људи него што се роди.
Стопа укупног фертилитета – просечан број деце коју жена роди током фертилног периода; за просту замену генерација потребно је 2,1.
Демографска транзиција – прелаз са високих стопа наталитета и морталитета на ниске, као последица економског развоја и преласка из прединдустријске у индустријску фазу.
- Фаза 1 – висок наталитет и морталитет, мали пораст;
- Фаза 2 – морталитет опада, наталитет висок – демографска експлозија;
- Фаза 3 – опада и наталитет;
- Фаза 4 – ниски наталитет и морталитет, дуг животни век (већина развијених земаља).
Већина афричких земаља нема устаљен ток демографске транзиције због нестабилних политичких прилика и економског развоја и заразних болести.
Миграција (просторно кретање становништва) – свака промена места становања, без обзира на трајање и дистанцу.
- Имиграција – досељавање;
- Емиграција – исељавање;
- Миграциони салдо – разлика између броја досељених и исељених.
Досељавање младих повећава број становника и повољно делује на старосну структуру и природно кретање; исељавање младих смањује број становника и неповољно делује на старосну структуру и природни прираштај.
Биолошке структуре – полна и старосна структура (приказују се полно-старосном пирамидом).
Друштвено-економске структуре – етничка, језичка, расна, верска, економска, образовна и др.
- Економски активно становништво – запослени и они који траже посао;
- Особе с личним примањима – имају приход, а не раде (нпр. пензионери);
- Издржавано становништво – нема сопствене приходе (деца, домаћице и др.).
Образовање становништва – стицање и стално усвајање новог знања; основа развоја и напретка сваког друштва.
Животни стандард – сви материјални и друштвени услови који омогућавају одређени начин живота.
- Лични стандард – услови живота и ниво потрошње појединца (куповна моћ);
- Друштвени стандард – односи се на друштво у целини.
БДП – укупна вредност финалних добара и услуга произведених у једној држави у датој години, изражена у новчаним јединицама по становнику.
Привредни развој држава у великој мери зависи од квалитета људских ресурса, тј. од знања и вештина; животни стандард изражен кроз БДП по становнику разликује се од државе до државе.
Популациона политика – скуп акција, мера и програма којима држава утиче на број становника, компоненте кретања (природне и миграционе), структуру и просторну дистрибуцију становништва.
Стопа укупног фертилитета у Србији (1,46) је испод нивоа потребног за просту репродукцију, па држава подстиче рађање.
- Мере у Србији: смањење трошкова подизања деце, финансијске мере за подстицање рађања, родитељски додатак и већи износи за друго, треће и четврто дете, субвенционисани стамбени кредити за младе породице са децом.
Најважније:
- Број становника: на Земљи живи 7,7 милијарди људи, највише у Азији (4,6 милијарди), а до 2050. биће близу десет милијарди.
- Размештај: изразито неравномеран – 86% људи живи на северној полулопти, три петине у Азији.
- Фактори размештаја: физичко-географски и друштвено-економски.
- Природни прираштај: разлика наталитета и морталитета; висок у Африци, негативан у Европи.
- Демографска транзиција: прелаз са високих на ниске стопе наталитета и морталитета кроз четири фазе, као последица економског развоја.
- Миграције: досељавање младих подмлађује и увећава становништво, а исељавање младих га смањује и старењем погоршава природно кретање.
- Структуре: биолошке (полна, старосна) и друштвено-економске (етничка, језичка, расна, верска, економска…).
- Животни стандард: материјални и друштвени услови живота; најчешћи показатељ је БДП по становнику.
- Популациона политика: државне мере којима се утиче на број и структуру становништва – у Србији мере за подстицање рађања.
