Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Насеља и прва села
- Насеља – места сталне или привремене концентрације људи и објеката.
- Села – најстарија стална насеља, неолит, око 10.000 година пре н. е., у долинама Тигра, Еуфрата, Нила, Јордана, Инда, Ганга, Јангцекјанга и Хоангхоа.
- Најстарија насеља у Србији
- Лепенски Вир (6500–5500. пре н. е., Ђердапска клисура), Старчево код Панчева, Винча код Београда (4500–3200. пре н. е., винчанска култура).
- Први градови
- Настају са вишковима производа, поделом рада и разменом добара.
- Месопотамија око 3500, Нил око 3200, Инд око 2400, Хоангхо око 1600. године пре н. е.
- Најстарији: Ур, Урук, Нипур, Исин, Ларса (Сумер); Мемфис и Теба, Мохенџо Даро и Харапа.
- Антички градови
- Грчки полиси – градови-државе са агором (Атина, Спарта, Коринт); Кнос на Криту.
- Римски градови – плански, правилне улице, форум, амфитеатар, терме, водовод; у Србији Сингидунум, Сирмијум, Виминацијум, Наисус, Ромулијана.
- Амерички и средњовековни градови
- Америка од око 1000. пре н. е. (Теотивакан, Куско, Тикал, Теночтитлан); Северна Америка у 17. веку.
- Средњи век (11–15. век): узвишења, зидине, бургови, уске неправилне улице, трг са црквама, епидемије.
- Ренесанса и барок
- Лучки градови после великих открића; Фиренца (крај 14. века) – палате и виле; барок (17. век) – куполе, монументалност.
- Ширење ван утврђења, планска градња, административни центри са трговима и широким улицама.
- Индустријски градови
- Индустријска револуција (око 1760, Велика Британија) – досељавање радне снаге, градови уз руднике, реке и саобраћајнице.
- Проблеми: стагнација села, загађење, непланска градња; данас полифункционални центри.
Насеља – места сталне или привремене територијалне концентрације људи и објеката, у којима се одвијају активности везане за живот и рад становништва.
Села – најстарија стална људска насеља, настала у неолиту (око 10.000 година пре н. е.) у долинама великих река.
- Реке првих насеља – Тигар, Еуфрат, Нил, Јордан, Инд, Ганг, Јангцекјанг и Хоангхо;
- Становање – земунице и сојенице.
Неолитски човек је израђивао глинено посуђе, припитомљавао животиње и узгајао житарице.
- Лепенски Вир – 6500–5500. године пре н. е., обала Дунава у Ђердапској клисури код Доњег Милановца; једно од најстаријих насеља у Европи (мезолит и рани неолит);
- Старчево код Панчева – трагови сталног насеља, старчевачка култура;
- Винча код Београда – 4500–3200. године пре н. е., једно од првих градских насеља у Јужној Европи; винчанска култура.
Куће у Винчи грађене су од дрвета, непечене опеке и камена, а винчанска култура поставила је темеље будућих европских цивилизација.
Настанак градова – са појавом вишкова производа, поделом рада и потребом за разменом добара; са првим државама градови постају центри друштвене организације и културе.
- Месопотамија – око 3500. године пре н. е.;
- Долина Нила – око 3200. године пре н. е.;
- Долина Инда – око 2400. године пре н. е.;
- Долина Хоангхоа – око 1600. године пре н. е.
Најстарији градови света – Ур, Урук, Нипур, Исин и Ларса (Сумер, југ данашњег Ирака) – били су градови-државе на чијем је челу био врховни свештеник, са храмом у средишту.
- Мемфис и Теба (долина Нила), Мохенџо Даро и Харапа (долина Инда), Асур, Калах, Нинива и Вавилон, трговачки Угарит, Арвад, Дамаск и феничански Сидон, Библос и Тир.
Полиси – грчки градови-државе, политички и економски самостални, мале површине и са мало становника; у средишту агора са светилиштем.
Римски градови – настају на основу саобраћајних и трговачких функција, грађени плански, са правилном мрежом улица, форумом, амфитеатром, колосеумом и термама, често са водоводом и канализацијом.
- Грчки полиси – Атина, Спарта, Микена, Теба, Аргос, Ефес, Коринт; Кнос на Криту (минојска цивилизација);
- Римски градови – Рома, Лондиниум, Константинопољ, Виндобона, Лутеција Парисиорум.
- Римски градови у Србији: Сингидунум (Београд), Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (Костолац), Наисус (Ниш), Ромулијана (Зајечар); Виминацијум је имао 40.000–50.000 становника и био главни град Горње Мезије.
Амерички градови – од око 1000. године пре н. е. (Теотивакан, Куско, Тикал, Теночтитлан): правилна мрежа улица, бројни храмови, мала густина насељености; већину су разорили шпански освајачи.
Средњовековни градови (11–15. век) – на узвишењима, заштићени зидинама; неплански, са уским неправилним улицама и главним тргом са црквама у центру.
- Бургови – утврђења која постају језгра нових градова;
- Статуси – слободни краљевски градови, градови комуне, градови републике.
Средњовековни градови имали су лоше хигијенске услове и честе епидемије, јер нису имали водовод, канализацију и јавна купатила. Први већи градови Северне Америке настали су тек у 17. веку.
Ренесансни и барокни градови – развијају се после великих географских открића (лучки градови), под утицајем капиталистичког привређивања, јаких држава и научно-технолошког прогреса.
- Ренесанса – Фиренца, крај 14. века; палате, виле и јавни објекти по римском узору;
- Барок – Италија, 17. век; монументални објекти и велике куполе.
Индустријски градови – настају после индустријске револуције (око 1760, Велика Британија), уз руднике, реке и саобраћајнице.
Раст индустријских градова донео је стагнацију села, загађење и непланску изградњу; данас се индустријски градови трансформишу у полифункционалне центре.
Најважније:
- Насеља: места сталне или привремене концентрације људи и објеката.
- Села: најстарија стална насеља, настала у неолиту око 10.000 година пре н. е. у долинама великих река.
- Србија: Лепенски Вир (6500–5500. пре н. е.), Старчево и Винча (4500–3200. пре н. е.).
- Први градови: Месопотамија (око 3500. пре н. е.), Нил, Инд и Хоангхо; најстарији – Ур, Урук, Нипур, Исин, Ларса.
- Периоди: праисторијски, антички, средњовековни, ренесансни, барокни и индустријски.
- Антика: грчки полиси (градови-државе) и плански грађени римски градови (у Србији Сингидунум, Виминацијум, Наисус…).
- Средњи век: градови на узвишењима, опасани зидинама, неплански, са лошим хигијенским условима.
- Ренесанса и барок: лучки градови, палате, монументалне грађевине, планско ширење ван утврђења.
- Индустријски градови: последица индустријске револуције (1760, Велика Британија) и досељавања радне снаге.
