Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Појам урбанизације
- Урбанизација – ширење градског начина живота, ширење и настанак градова, претварање села у градове (лат. urbs – град).
- Примарна (развој градова), секундарна (промене на селу под утицајем града), терцијарна урбанизација (већина живи у градовима).
- Квантитативни аспект – раст броја становника у градовима; квалитативни – ширење урбаног начина живота.
- Фазе урбанизације
- Прединдустријска – до 1/6 градског становништва, мали градови, примарни сектор.
- Индустријска – развој индустрије, агломерације, до 2/3 у градовима.
- Постиндустријска – више од 2/3 у градовима, услуге, метрополитанска подручја.
- Последице урбанизације
- Економске, демографске, социјалне, културне, просторне и еколошке.
- Урбана револуција и мега-градови
- Урбана револуција – брз раст градског становништва од 18. века (Прва индустријска револуција).
-
- године 3%, 1900. године око 10% људи у градовима; милионских градова 2010. године – 449.
- Урбана експлозија – брз раст градова после Другог светског рата.
- Мега-град – више од 10 милиона људи: 3 (1970), 17 (2000), 43 (2030, процена).
- Највећи градови 2018: Токио (37 мил.), Делхи (29), Шангај (26), Сао Пауло и Мексико Сити (22).
- Степен урбанизације
- Учешће градског у укупном становништву: 29% (1950), 37% (1970), 43% (1990), 55% (2018).
- Урбана транзиција завршена 2006. године (више од 50% у градовима).
- Јужна Америка 84%, Северна Америка 80%, Европа 74%, Аустралија и Океанија 68%, Азија 50%, Африка 43%.
- Србија: 59% (2011); најмање – Бурунди и Папуа Нова Гвинеја (13%).
- Земље у развоју
- Низак степен урбанизације, али најбржи раст градског становништва.
- Проблеми: незапосленост, сиромаштво, непланска изградња, криминал, загађење.
Урбанизација – процес ширења градског начина живота; обухвата територијално ширење градова, настанак нових градова и претварање сеоских насеља у градска (лат. urbs – град).
- Примарна урбанизација – појава и развој градова.
- Секундарна урбанизација – сложене промене у сеоским срединама под утицајем града (демографске, економске, функционалне и физиономске).
- Терцијарна урбанизација – последња фаза урбанизације, у којој већина људи живи у градовима.
Квантитативни аспект – концентрација и повећање броја становника у градовима; квалитативни аспект – ширење урбаног начина живота.
Примарна (прединдустријска) фаза – веома низак степен урбанизације: у градовима живи највише 1/6 становништва, градови су мали, доминира примарни сектор; у њој су још неке земље у развоју.
Секундарна (индустријска) фаза – развој индустрије, концентрација радне снаге у центрима рада и стварање агломерација; градско становништво расте до 2/3 укупног.
Терцијарна (постиндустријска) фаза – досад највиша фаза, у најразвијенијим земљама: у градовима више од 2/3 становништва, већина ради у услугама.
У постиндустријској фази насељавају се и урбанизују приградске зоне, па настају метрополитанска подручја.
- Економске – развој производних снага, доминација секундарних и услужних делатности.
- Демографске – концентрација становништва.
- Социјалне – диференцијација градског простора према социјалном статусу, стамбени дефицит.
- Културне – ширење градског начина живота и културе, већа отуђеност.
- Просторне – планска и непланска изградња, доминација антропогене над природном средином.
- Еколошке – еколошки проблеми.
Урбана револуција – висок темпо раста градског становништва; почела је у 18. веку и повезана је са Првом индустријском револуцијом.
Урбана експлозија – изузетно брз развој градова после Другог светског рата.
Мега-град – урбано подручје са више од десет милиона људи.
Удео градског становништва у свету: 1800. године 3%, 1900. године око 10%. Милионски градови: почетком 19. века 2 (Лондон, Париз), половином 19. века 4 (Лондон, Париз, Пекинг, Токио), 2010. године 449.
Мега-градови: 1970. године 3 (Њујорк, Токио, Осака), 2000. године 17, 2030. године процена 43. Градова са више од милион становника: 75 (1950), 548 (2018), 706 (2030, процена).
- Највећи градови 2018. године: Токио 37, Делхи 29, Шангај 26, Сао Пауло 22, Мексико Сити 22, Дака 21, Каиро 21, Пекинг 20, Мумбај 20 и Осака 19 милиона становника.
- Индустријализоване државе (ЕУ, САД, Јапан) по правилу су и високоурбанизоване.
Степен урбанизације – учешће градског становништва у укупном становништву.
У свету: 1950. године 29%, 1970. године 37%, 1990. године 43%, 2018. године 55% (4,2 милијарде људи у градовима).
Урбана транзиција – завршена 2006. године, када је удео градског становништва у свету прешао 50%.
Континенти: Јужна Америка 84%, Северна Америка 80%, Европа 74%, Аустралија и Океанија 68%, Азија 50%, Африка 43%. У развијеним државама више од 90%.
- 100% градског становништва: Сингапур, Науру, Монако, Ватикан, Кувајт; најмање (13%): Бурунди и Папуа Нова Гвинеја.
- Србија: 56% (Попис 2002) и 59% (Попис 2011) становника у градовима.
Земље у развоју имају низак степен урбанизације, али бележе најбржи пораст градске популације.
Пребрз раст градова изазива незапосленост, сиромаштво, непланску стамбену изградњу, криминал и загађење животне средине.
Најважније:
- Урбанизација: ширење градског начина живота, ширење и настанак градова и претварање села у градове.
- Облици: примарна (развој градова), секундарна (промене на селу под утицајем града) и терцијарна урбанизација (већина живи у градовима).
- Фазе: прединдустријска (до 1/6 у градовима), индустријска (до 2/3) и постиндустријска (више од 2/3, услуге, метрополитанска подручја).
- Последице: економске, демографске, социјалне, културне, просторне и еколошке.
- Урбана револуција: брз раст градског становништва од 18. века, уз Прву индустријску револуцију; после Другог светског рата – урбана експлозија.
- Мега-градови: више од 10 милиона људи; 3 (1970), 17 (2000), 43 (2030); највећи Токио са 37 милиона.
- Степен урбанизације: 29% (1950), 43% (1990), 55% (2018); урбана транзиција 2006. године.
- Континенти: најурбанизованија Јужна Америка (84%), најмање Африка (43%) и Азија (50%).
- Земље у развоју: низак степен урбанизације, али најбржи раст градова и бројни проблеми.
