Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Урбани систем
- Систем повезаних градова различитих величина и функција.
- Сваки град је део регионалног, националног и глобалног урбаног система.
- Моноцентрични урбани систем
- Један град доминира (закон примарног града).
- Мале државе: Аустрија – Беч, Португалија – Лисабон, Србија – Београд; велике: Француска – Париз, УК – Лондон, Аргентина – Буенос Аирес.
- Париз: 25% становништва и 30% БДП Француске; изражене регионалне разлике, мере децентрализације.
- Полицентрични урбани систем
- Више подједнако великих и важних градова: Немачка, Швајцарска, САД, Рандстад у Холандији.
- Предности: уједначен економски развој, еколошка одрживост, територијална целовитост.
- Равномеран (нормалан) тип урбанизације
- Раније индустријализоване земље; равномерно досељавање; хијерархијска мрежа градова.
- Неравномеран тип урбаног развоја (хиперурбанизација)
- Земље у развоју: мања смртност → велики прираштај → аграрна пренасељеност и сиромаштво.
- Масовне миграције село–град у водеће, махом лучке градове; „преливање сиромаштва“, сива економија.
- Раст урбаног становништва 1990–2018: Азија 1,6%, Африка 1,0%, Европа 0,2%; велики градови 5–10% годишње.
- Псеудоурбанизација
- Стихијски, неплански („лажни“) раст градова без запослења становништва.
- Сламови: фавеле (Бразил), бариадаси (Перу), бариоси (Колумбија, Венецуела), басти (Индија), бидонвили.
- Просторна насеобинска сегрегација; џентрификација – расељавање сиромашних.
- Око 900 милиона људи у сламовима; Субсахарска Африка више од половине, Судан, Јужни Судан, ЦАР више од 90%.
- Решење: плански развој и јачање секундарних и терцијарних центара.
Урбани систем – систем повезаних градова различитих величина и функција.
Сваки град је јединствен урбани систем и истовремено део регионалног, националног и глобалног урбаног система, па градови чине сложену, међусобно повезану мрежу.
- Два основна типа – моноцентрични и полицентрични урбани систем.
Моноцентричан урбани систем – један град доминира величином и функцијама (закон примарног града).
Карактеристичан је за државе мале површине, али се јавља и у великим државама. Доводи до изражених регионалних разлика, које држава смањује мерама децентрализације (територијално-управне и организационе мере, фондови ЕУ и др.).
- Мале државе: Аустрија – Беч, Португалија – Лисабон, Србија – Београд.
- Велике државе: Француска – Париз, УК – Лондон, Аргентина – Буенос Аирес.
- Агломерација Париза има 25% становништва Француске и остварује 30% њеног БДП.
Полицентричан урбани систем – више подједнако великих и функционално важних градова.
- Одлике – децентрализација економских активности, просторна и функционална подела рада, економска и институционална интеграција, политичка сарадња.
- Предности – подстиче уједначен економски развој, еколошки је одрживији и боље подржава територијалну целовитост државе.
- Немачка, Швајцарска, САД, Рандстад у Холандији.
Равномеран (нормалан) тип урбанизације – тип урбаног развоја раније индустријализованих земаља.
Индустријализација се одвијала равномерно по целој мрежи градова, досељавање са села било је равномерно распоређено, а стандард је растао спорије. Образовање је донело стабилан технолошки развој и уређене градове, а конкуренција градова око просторне поделе рада – хијерархијску мрежу градова.
Неравномеран тип урбаног развоја (хиперурбанизација) – тип урбаног развоја земаља у развоју.
- Узроци – боља медицинска заштита смањила је смртност на селу, природни прираштај је нагло порастао, настале су аграрна пренасељеност и сиромаштво.
- Миграције село–град – интензивније него код равномерног типа; досељеници се сливају у неколико водећих, махом лучких градова, јер малих и средњих градова нема довољно и нису привлачни.
- Последице – „преливање сиромаштва“ из села у градове, сиромашне градске четврти и сива економија.
Сива економија – економска активност која се обавља тако да се избегне закон, ради личне користи, а на штету државе.
- Раст урбаног становништва 1990–2018: Азија 1,6%, Африка 1,0%, Европа 0,2% годишње.
- Велики градови Кине, Индије и Субсахарске Африке расту 5–10% годишње и удвостручују се на сваких 10–20 година.
- Индија (живот на улицама Делхија) – пример неравномерног урбаног развоја.
Псеудоурбанизација – стихијски и неплански („лажни“) раст градова: расте концентрација непољопривредног становништва које се не запошљава у непољопривредним делатностима због неразвијености државе или недостатка квалификације.
Сламови – огромне сиротињске четврти без основних услова за живот (пренасељеност, неадекватне куће, нема питке воде и канализације, загађен ваздух и вода, велика смртност од болести).
- Фавеле – Бразил; бариадаси – Перу; бариоси – Колумбија и Венецуела; басти – Индија; бидонвили – државе француског говорног подручја.
Просторна насеобинска сегрегација – одвојен просторни развој планских и непланских (стихијски изграђених) градских четврти у земљама у развоју; одлика неравномерног урбаног развоја.
Центрификација – расељавање становника сиромашних четврти ради изградње пословних и стамбених простора (земље у развоју), односно преуређење старих јефтиних зграда и четврти у скупе, због чега их сиромашнији становници напуштају (развијене земље).
- У сламовима живи око 900 милиона људи.
- Удео градског становништва у сламовима опада: Кина 44% → 25%, Индија 55% → 24%, Нигерија 77% → 50%.
- Субсахарска Африка – више од половине градског становништва; већина држава Азије и Латинске Америке – 10–30%; Судан, Јужни Судан и ЦАР – више од 90%.
Решење: плански усмерити урбанизацију и ојачати развојну улогу секундарних и терцијарних центара – тек тада село може брже да се развија, а миграције село–град да успоре.
Најважније:
- Урбани систем: систем повезаних градова различитих величина и функција – регионални, национални и глобални.
- Моноцентричан систем: доминира један град (закон примарног града) – Србија – Београд, Француска – Париз (25% становништва, 30% БДП).
- Полицентричан систем: више подједнако важних градова – Немачка, Швајцарска, САД, Рандстад; уједначен развој и одрживост.
- Равномеран тип урбанизације: раније индустријализоване земље, равномерно досељавање, хијерархијска мрежа градова.
- Неравномеран тип (хиперурбанизација): земље у развоју – аграрна пренасељеност, масовне миграције село–град у велике лучке градове.
- Темпо раста: урбано становништво 1990–2018: Азија 1,6%, Африка 1,0%, Европа 0,2%; велики градови земаља у развоју 5–10% годишње.
- Псеудоурбанизација: стихијски, неплански раст градова без запослења – сламови (фавеле, бариадаси, бариоси, басти, бидонвили).
- Просторна насеобинска сегрегација: сламови су одвојени од планских четврти.
- Центрификација: расељавање сиромашних ради изградње или преуређења четврти за имућније.
- Сламови: око 900 милиона људи; највише у Субсахарској Африци (Судан, Јужни Судан, ЦАР више од 90%).
