Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Депопулација и деаграризација
- Депопулација – смањивање броја становника; на селу због ниског природног прираштаја и миграција село–град.
- Деаграризација – напуштање пољопривреде као делатности и извора прихода; узрок – индустријализација.
- Депопулација села је бржа од деаграризације.
- Сенилизација и девастација
- Сенилизација – старење становништва; девастација – запуштање, пустошење, разарање.
- Највише погађају села удаљена од саобраћајница и градова, без индустрије и инфраструктуре.
- Пољопривредници раде до краја живота; старачка домаћинства (Бугарска), напуштене куће (Мазурија, Пољска).
- Сви процеси заједно → неразвијеност руралног простора.
- Село у земљама у развоју
- Недовољни приноси, латентна незапосленост, полуфеудални односи → безземљаши одлазе у градове.
- Србија – мешовита активност
- Деаграризација бржа од урбанизације: људи раде ван пољопривреде, а живе на селу и обрађују газдинство.
- Мешовита активност – основа развоја села и одрживог развоја неразвијених подручја.
- Субурбанизација и повратак селу (развијене земље)
- Исељавање из центра у предграђа, мање градове и сеоска насеља; место рада одвојено од места становања.
- Нове функције (да не буду „спаваонице“), саобраћајне везе и инфраструктура (превоз, вода, струја, канализација).
- Мотиви: чиста средина, породична кућа, ниже цене земљишта; недостатак: дуг и скуп превоз до центра.
Депопулација – смањивање броја становника на некој територији.
На селу је последица ниске стопе природног прираштаја и миграција село–град. У селима са старијим становништвом наталитет је мањи, смртност већа, а природни прираштај негативан.
Деаграризација – процес напуштања пољопривреде као делатности и извора прихода становништва.
- Главни узрок деаграризације – индустријализација, која вишак пољопривредног становништва пребацује у непољопривредне професије и индустријске центре.
- Однос – депопулација села је бржа од деаграризације.
Сенилизација – старење становништва или демографско старење.
Девастација – запуштање, пустошење, разарање, опустошеност.
Пошто је сеоско становништво већином пољопривредно, депопулација се испољава и као сенилизација и девастација пољопривреде и руралног простора удаљеног од главних саобраћајница и већих градова, без индустрије, комуналне и социјалне инфраструктуре и без развојне перспективе. Сви ови процеси заједно доводе до неразвијености руралног простора.
Пољопривредно становништво најдуже остаје радно активно – пољопривредници раде до краја живота.
- Старији људи су принуђени да се и у позним годинама баве пољопривредом.
- Старачка домаћинства у селима широм Бугарске.
- Напуштена кућа у Мазурији (Пољска) – пример девастације сеоског подручја.
- Одлике пољопривреде – недовољни приноси, латентна незапосленост и полуфеудални односи.
- Последица – безземљаши немају шансу да побољшају положај на селу, па одлазе у велике градове, јер им је и живот у нехигијенским градским насељима бољи.
У Србији је деаграризација бржа од урбанизације: све више радно способних људи ради ван пољопривреде, али остаје да живи у селу и ради на свом газдинству, допуњујући тако приходе.
Мешовита активност сеоског становништва – комбиновање рада у непољопривредним делатностима и рада на сопственом пољопривредном газдинству; основа за развој сеоских средина и одрживи развој неразвијених подручја.
У развијеним земљама подстиче се субурбанизација: становништво се исељава из ужег подручја већих градова у предграђа, градове средње и мале величине и сеоска насеља. Место рада се све више одваја од места становања.
- Нове функције – развијају се да нова места становања не би била само „спаваонице“ и да би била привлачна за досељавање.
- Саобраћајне везе – кључни фактор избора места становања; нова предграђа се плански прикључују на јавни градски превоз, водоводну, електричну и канализациону мрежу.
- Гравитациона зона великих градова развија се ширењем урбаног простора.
Мотиви: чиста животна средина, погодности становања у породичној кући и ниже цене земљишта, које опадају са удаљавањем од центра. Недостатак: дуже време превоза до центра и већи трошкови.
- Нове стамбено-пословне зграде на периферији Париза.
Најважније:
- Депопулација: смањивање броја становника – на селу због ниског природног прираштаја и миграција село–град.
- Деаграризација: напуштање пољопривреде као делатности и извора прихода; главни узрок је индустријализација.
- Однос процеса: депопулација села је бржа од деаграризације.
- Сенилизација и девастација: старење становништва и пустошење пољопривреде и руралног простора – заједно са депопулацијом воде у неразвијеност.
- Земље у развоју: мали приноси, латентна незапосленост и полуфеудални односи терају безземљаше у градове.
- Србија: деаграризација бржа од урбанизације – мешовита активност сеоског становништва основа је одрживог развоја села.
- Субурбанизација: у развијеним земљама становништво се сели у предграђа, мање градове и села; место рада одваја се од места становања.
- Мотиви: чиста средина, породична кућа, јефтиније земљиште; недостатак – дуг и скуп превоз до центра.
