Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Насеља и њихов развој
- Насеље – место сталне или привремене концентрације људи и објеката.
- Прва стална насеља – села у неолиту (око 10.000 пре н. е.), у долинама великих река.
- Први градови: Месопотамија (Ур, Урук), Нил (Мемфис, Теба), Инд (Мохенџо Даро, Харапа), Хоангхо.
- Индустријска револуција – индустријски градови, досељавање радне снаге, депопулација села.
- Рурална и урбана насеља
- Село – становништво претежно у пољопривреди; збијена, разбијена и мешовита села.
- Град – већина у секундарним и терцијарним делатностима; зоне, мрежа улица, јавне површине.
- Функције: индустријска, трговачка, саобраћајна, управна, културна, резиденцијална, комунална, туристичка; све заједно = централитет.
- Урбанизација
- Ширење градског начина живота; примарна и секундарна урбанизација.
- Фазе: примарна, секундарна, терцијарна.
- Последице: економске, демографске, социјалне, културне, просторне, еколошке.
- Урбана револуција; 2018. у градовима 55% света; мега-градови преко 10 милиона, највише у Азији.
- Ширење градског простора
- Нодална регија; агломерације, конурбације, мегалополиси; субурбанизација.
- Урбани системи и типови развоја
- Моноцентрични (Беч, Београд, Париз) и полицентрични (Немачка, САД).
- Равномеран и неравномеран тип; псеудоурбанизација и сламови (фавеле, бариоси, басти, бидонвили, бариадаси).
- Рурални простор
- Депопулација, деаграризација, сенилизација, девастација.
- У развијеним земљама – насељавање предграђа и повратак селу.
Насеље – место сталне или привремене територијалне концентрације људи и објеката, у коме се одвијају активности везане за живот и рад становништва.
- Прва стална насеља – села из неолита, око 10.000 година пре н. е., у долинама великих река.
- Први градови – Месопотамија (око 3500. пре н. е.), Нил (око 3200), Инд (око 2400), Хоангхо (око 1600).
- Периоди развоја градова – праисторијски, антички, средњовековни, ренесансни, барокни и индустријски.
Индустријска револуција најснажније је утицала на развој градова: настали су индустријски градови, у које се досељавала радна снага, најпре у Западној и Средњој Европи.
- Најстарији градови света: Ур, Урук, Нипур, Исин и Ларса (Сумери); у долини Нила Мемфис и Теба; у долини Инда Мохенџо Даро и Харапа.
- Неолитска насеља у Србији: Лепенски Вир, Старчево, Винча.
Рурално (сеоско) насеље – насеље у коме се становништво претежно бави пољопривредом.
Урбано (градско) насеље – компактно веће насеље у коме је већина становника запослена у секундарним и терцијарним делатностима.
- Типови села по изгледу – збијена, разбијена и прелазна (мешовита).
- Зоналност града – пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и јавне површине.
- Градске функције – индустријска, трговачка, саобраћајна, административно-управна, културна, резиденцијална, комунална и туристичка.
- Централитет – број и значај функција којима град утиче на околину.
Град се од села разликује по непољопривредним функцијама, већој густини насељености и бољој опремљености инфраструктуром.
Урбанизација – процес ширења градског начина живота: територијално ширење градова, настанак нових градова и претварање села у градска насеља.
- Примарна урбанизација – појава и развој градова.
- Секундарна урбанизација – сложене промене у селима под утицајем града.
- Фазе – примарна (прединдустријска), секундарна (индустријска) и терцијарна (постиндустријска).
- Урбана револуција – висок темпо раста градског становништва.
Последице урбанизације су економске, демографске, социјалне, културне, просторне и еколошке.
- Степен урбанизације света: 29% (1950), 43% (1990), преко 50% (2006), 55% (2018).
- Мега-градови (више од 10 милиона становника) највише су у Азији – нпр. Токио са 37 милиона.
Нодална (градска) регија – подручје под непосредним гравитационим утицајем града.
- Агломерација – целовито урбано подручје са једним великим градом као језгром и приградским насељима.
- Конурбација – урбана целина настала срастањем два или више градова.
- Мегалополис – пространо високоурбанизовано подручје настало срастањем више конурбација.
- Субурбанизација – пресељење градског становништва у приградска насеља.
- Конурбација Рур–Рајна у Немачкој; мегалополис Босваш у САД.
Урбани систем – систем повезаних градова различитих величина и функција.
- Моноцентрични систем – један град доминира величином и функцијама (Беч, Београд, Париз, Буенос Аирес).
- Полицентрични систем – више подједнако великих и важних градова (Немачка, Швајцарска, САД).
- Неравномеран тип (хиперурбанизација) – карактеристичан за земље у развоју.
- Псеудоурбанизација – стихијски и неплански раст градова, са сиротињским четвртима (сламовима).
- Сламови: фавеле (Бразил), бариадаси (Перу), бариоси (Колумбија, Венецуела), басти (Индија), бидонвили (земље француског говорног подручја).
Депопулација – смањивање броја становника на некој територији.
- Деаграризација – напуштање пољопривреде као делатности и извора прихода.
- Сенилизација – старење становништва.
- Девастација – запуштање и пропадање руралног простора.
Најугроженија су села удаљена од саобраћајница и градова, без индустрије, комуналне и социјалне инфраструктуре и без развојне перспективе.
Најважније:
- Насеља: места сталне или привремене концентрације људи и објеката.
- Први градови: Месопотамија, долине Нила, Инда и Хоангхоа; најстарији су сумерски (Ур, Урук).
- Индустријска револуција: створила индустријске градове и покренула депопулацију села.
- Село и град: село је претежно пољопривредно, а град има непољопривредне функције, већу густину и инфраструктуру.
- Централитет: све функције града којима он утиче на околину.
- Урбанизација: ширење градског начина живота; фазе примарна, секундарна и терцијарна; 55% света у градовима (2018).
- Урбане целине: агломерације, конурбације и мегалополиси.
- Урбани системи: моноцентрични и полицентрични.
- Псеудоурбанизација: стихијски раст градова у земљама у развоју и настанак сламова.
- Рурални простор: депопулација, деаграризација, сенилизација и девастација.
