Најважније из лекције
План-резиме
- Појам индустријализације
- У ужем смислу: процес развоја индустрије; расте удео запослених у секундарном сектору и значај индустрије у националном дохотку.
- У ширем смислу: и физиономски и функционални преображај географског простора (ресурси, насеља, начин живота, друге делатности).
- Прва индустријска револуција
- Енглеска; парна машина (1769), механички разбој (1785), пароброд, локомотива, телеграф.
- Мануфактуру замењују машине; масовна производња у индустрији и рударству.
- Друга индустријска револуција
- Друга половина 19. века: наизменична струја, сијалица, мотор с унутрашњим сагоревањем, нафта.
- Електротехничка, аутомобилска, петрохемијска индустрија; предњаче САД и Немачка; нагли раст градова (Ливерпул 80.000 → 704.000 од 1801. до 1891).
- Трећа индустријска револуција
- Половина 20. века: наука + технологија + производња; високе технологије (електроника, роботика, обновљиви извори, нови материјали, биотехнологија, нанотехнологије).
- Информатичко (постиндустријско) друштво: доминира производња услуга; најважнији су знање и вештине.
- Ширење индустријализације
- Енглеска прва (текстилне фабрике можда најпре у Белгији).
-
- век: Париски басен, северна Италија, Стокхолм, Рурски басен, североисток САД.
- Јапан (седамдесете године 19. века), СССР (после Октобарске револуције); 20. век – остатак света; земље у развоју – супституција увоза.
- Последице индустријализације
- Енергија: вода → пара; дрво → угаљ → нафта, гас, струја, нуклеарна енергија.
- Промена привредне структуре, тржиште радне снаге, деаграризација, урбанизација, пораст становништва, светско тржиште, развој саобраћаја.
- Локација и типови територијалног развоја
- Локацијски фактори: некад сировине, енергенти, радна снага; данас у развијеним земљама еколошки фактори, у земљама у развоју јефтина радна снага и сировине.
- Моноцентрични (један град/област), просторно дисперзивни (више повезаних градова), полицентрични (међусобно зависна предузећа на једној територији).
Индустријализација у ужем смислу – процес развоја индустрије; расте удео активног становништва у секундарном сектору и значај индустрије у стварању националног дохотка.
Индустријализација у ширем смислу – и физиономски и функционални преображај географског простора: експлоатација ресурса, развој насеља, промене начина живота људи, утицај на друге делатности.
Хронолошки се индустријализација дели на три индустријске револуције.
Прва индустријска револуција – настала у Енглеској захваљујући развоју природних наука, парној машини (1769) и механичком разбоју (1785).
- Проналасци – пароброд, локомотива, телеграф.
- Резултат – парне машине замениле мануфактуру; масовна производња у индустрији и рударству; Енглеска водећа индустријска земља.
Друга индустријска револуција – друга половина 19. века: наизменична и вишефазна струја, електрична сијалица, мотор с унутрашњим сагоревањем, експлоатација нафте.
- Нове гране – електротехничка, аутомобилска и петрохемијска индустрија, саобраћај, телекомуникације, механизација пољопривреде.
- Предњаче – САД и Немачка; нагли развој градова.
- Индустријски региони Европе у 19. веку: Мидлендс, Рур, Сар, Саксонија, Шлеска, Бохемија (везани за басене угља).
- Раст британских градова 1801–1891: Ливерпул 80.000 → 704.000, Манчестер 90.000 → 645.000, Бирмингем 74.000 → 523.000, Лидс 53.000 → 429.000 становника.
Трећа индустријска револуција – почела половином 20. века у развијеним земљама; повезивање науке, технологије и производње у јединствен систем и развој високих технологија.
Информатичко (постиндустријско) друштво – друштво у које прелази индустријско друштво захваљујући високим технологијама; доминира производња услуга, а најважнији су знање и вештине запослених.
- Достигнућа – електронска индустрија, аутоматизација (роботика), обновљиви извори енергије, нови материјали (оптичка влакна, баријум, литијум, титан, нове легуре и пластике), биотехнологија и генетски инжењеринг, авио- и свемирска индустрија, нанотехнологије.
Класичне технологије (металургија, хемијска индустрија, прерада угља и метала, аутомобилска индустрија, машиноградња) троше много сировина, енергије и рада, а високе технологије се заснивају на знању и вештинама.
- 2017: у УК терцијарни сектор даје 79,2% БДП-а и 80,5% запослености, у САД 80,0% БДП-а; у Кини секундарни сектор даје 40,5% БДП-а; у Индији у примарном сектору ради 42,7% запослених.
Прве текстилне фабрике можда у Белгији (Фландрија, Лијеж), али је Енглеска прва индустријска земља; текстил у Манчестеру и Лидсу, лучко-индустријски центри Лондон, Глазгов, Ливерпул.
- 19. век у Европи – Париски басен и доња Сена, северна Италија (текстил, обућа), Стокхолм (бродоградња), Рурски басен (црна металургија, петрохемија, аутомобили).
- САД – североисток у првој половини 19. века, па остатак државе.
- Јапан – седамдесетих година 19. века прва индустријска земља Азије; СССР – после Октобарске револуције.
- 20. век – остатак света; земље у развоју до седамдесетих година 20. века супституцијом увоза.
Супституција увоза – производња робе која се раније увозила; довела је до неефикасности, мале запослености и занемаривања пољопривреде.
До 1900. највиши степен индустријализације има УК, затим САД, Немачка и Француска.
Мењао се значај енергије: снага воде → парна машина; дрво → угаљ (басени угља важни за индустрију) → нафта, природни гас, електрична и нуклеарна енергија.
- промена привредне структуре, специјализација и диверзификација производње
- тржиште радне снаге и синдикалне организације
- деаграризација и урбанизација
- пораст броја становника
- светско тржиште, међународна трговина и финансијски сектор
- развој саобраћаја и савремених саобраћајних средстава
Територијална структура индустрије – размештај (локација) индустријских предузећа на некој територији.
Локацијски фактори – међусобно повезани фактори који утичу на размештај индустрије; њихов значај се мења у простору и времену.
- Друга индустријска револуција – близина сировина и енергената, радна снага.
- Развијене земље данас – еколошки фактори, квалификована радна снага и цена рада, тржиште, цена земљишта.
- Земље у развоју – сировинска база, јефтина радна снага, енергенти, јефтино земљиште, цена транспорта.
Моноцентрични тип – индустрија концентрисана у једном граду или области.
Просторно дисперзивни тип – индустрија у више међусобно повезаних градова.
Полицентрични тип – најсложенији; међусобно зависна индустријска предузећа на једној територији.
- Галац (Румунија) – лука и велики центар црне металургије; Горња Шлеска (Пољска) – област тешке индустрије.
Најважније:
- Индустријализација: у ужем смислу развој индустрије, у ширем и преображај географског простора.
- Прва револуција: Енглеска, парна машина (1769) и механички разбој (1785).
- Друга револуција: друга половина 19. века, струја, мотор с унутрашњим сагоревањем, нафта; предњаче САД и Немачка.
- Трећа револуција: половина 20. века, високе технологије, информатичко друштво.
- Знање и вештине: данас важнији од физичке радне снаге и сировина; доминира производња услуга.
- Ширење: Енглеска → Европа и североисток САД (19. век) → Јапан, СССР → остатак света (20. век).
- Последице: деаграризација, урбанизација, пораст становништва, тржиште радне снаге, светско тржиште, развој саобраћаја.
- Локацијски фактори: некад сировине и енергија, данас у развијеним земљама еколошки фактори.
- Типови: моноцентрични, просторно дисперзивни и полицентрични.
