Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Поремећаји у животној средини
- Узрок: убрзан привредни развој, индустријализација и урбанизација.
- Човек исцрпљује ресурсе и екосистеме; загађени ваздух, вода, земљиште и храна, највише у градовима.
- Веровање да су ресурси непресушни → неконтролисана експлоатација; данас свест о глобалној повезаности природе и човека, заштита (национални паркови, резервати).
- Развијене земље и „прљава“ индустрија
- Развијене земље: мањи удео у становништву, али већа потрошња и већи еколошки проблеми.
- „Прљава“ индустрија (застарела, загађујућа) сели се у неразвијене земље: јефтина радна снага, ниски порези, ресурси, непоштовање еколошких стандарда → те земље су еколошки најугроженије.
- Еколошки изазови 21. века
- „Прљаве“ технологије, загађење, несташица воде и здраве хране, отпад (индустријски, пољопривредни, радиоактивни).
- Оштећење биосфере, климатске промене, угрожен живи свет, глад и сиромаштво (25%), ратови и акциденти.
- Трансформација географског простора
- Сеча шума, површински копови, депоније, загађење.
- Нестајање језера (Аралско, Чад), акумулације (Волта, Насерово, Кујбишевско), исушивање мочвара, хидромелиорације, плантаже, „Трансамазоника“.
- ХЕ „Итаипу“ и „Три клисуре“ (највећа на свету).
- Тропске кишне шуме
- Најбогатији екосистеми, регулатор глобалне температуре.
- Уништено више од 80%; Западна Африка −90% од 1900; 2018: 3,6 милиона хектара, Бразил 1,35 милиона хектара.
- Узроци: сточарске фарме, плантаже (соја, уљана палма, јута), рудници, сеча, нафта и гас; сиромаштво.
- Градови
- Конурбације и мегалополиси – доминира културни пејзаж.
- Развијене земље: мултифункционални центри; земље у развоју: непланска градња, без инфраструктуре, загађен ваздух.
Поремећаји у животној средини – последица убрзаног привредног развоја; еколошки проблеми и еколошка криза непосредно су повезани с индустријализацијом и урбанизацијом.
Тежећи већем животном стандарду, човек исцрпљује и уништава природне ресурсе и екосистеме; загађени су ваздух, вода, земљиште, а посредно и храна. Загађеност је највећа у градовима.
Дуго се веровало да су природна богатства непресушна, што је подстицало неконтролисану експлоатацију; касније се развила свест о глобалној еколошкој повезаности природе и човека.
- Заштићене области: национални паркови, природни резервати.
- Сметлишта у Џакарти (Индонезија) – загађење као један од најозбиљнијих проблема земаља у развоју.
Еколошки проблеми – развијене државе, иако имају мањи удео у светском становништву, стварају веће еколошке проблеме, јер њихови становници троше знатно више.
„Прљава“ индустрија – традиционална индустрија са застарелом технологијом која јако загађује животну средину.
- Зашто се премешта у неразвијене земље – јефтина радна снага, природни ресурси, ниски порези, непоштовање еколошких стандарда.
- Последица – неразвијене земље су данас еколошки најугроженије.
Економска глобализација појачава еколошке проблеме, а премештању индустрије доприносе и нова научно-технолошка револуција и јачање услужног сектора у развијеним земљама.
- коришћење „прљавих“ технологија у неразвијеним државама;
- загађење ваздуха, земљишта и воде, несташица воде и здраве хране;
- индустријски, пољопривредни и радиоактивни отпад;
- оштећење биосфере (хемијска индустрија, радиоактивно загађење, термоелектране, исцрпљивање ресурса);
- климатске промене;
- угрожавање биљног и животињског света;
- глад и сиромаштво (25% светске популације);
- ратови, нуклеарни, хемијски и биолошки акциденти.
Акцидент – незгода, неочекивани догађај изазван људском грешком, отказом опреме или другом неправилношћу, с последицама по животну средину.
Трансформација географског простора – промене животне средине које прате привредни развој; свака индустријска револуција нарушила је равнотежу у природи.
- Последице индустријских револуција – претерана сеча шума, деградиране површине од експлоатације угља и минералних сировина (површински копови), депоније отпада, загађење, угрожен живи свет.
- Воде – нестајање великих језера (Аралско језеро, језеро Чад), велике акумулације (Волта, Насерово и Кујбишевско језеро), исушивање мочвара, хидромелиорациони системи.
- Пољопривреда и саобраћај – велике плантаже и фарме, саобраћајнице („Трансамазоника“ у Бразилу).
- Аралско језеро се смањује због прекомерног узимања воде из Сир Дарје и Аму Дарје.
- ХЕ „Итаипу“ (Бразил – Парагвај); ХЕ „Три клисуре“ на Јангцекјангу (Кина) – највећа на свету, њено језеро потопило је домове неколико милиона људи.
Тропске кишне шуме – најбогатији, најстарији и најсложенији екосистеми на Земљи; упијају угљен-диоксид, ослобађају кисеоник и регулишу глобалну температуру.
Уништено је више од 80% тропских кишних шума; у Западној Африци од 1900. нестало је скоро 90% шуме. Деведесетих година 20. века нестајало је 16 милиона хектара годишње, а Бразил је 1990–2000. губио 2,9 милиона хектара годишње.
2018. уништено је око 3,6 милиона хектара шума – највише у Бразилу (око 1,35 милиона), затим у ДР Конгу, Индонезији, Колумбији и Боливији.
- Узроци крчења – комерцијалне сточарске фарме, ширење обрадивих површина и плантаже (соја, уљана палма, јута), рудници, комерцијална сеча, нафта и природни гас; на Мадагаскару – сиромаштво.
Индустријализација и урбанизација највише су преобликовале пејзаж: градске четврти, индустријске зоне, индустријски и технолошки паркови, саобраћајна мрежа.
Конурбације и мегалополиси – настају ширењем и спајањем градова; у њима доминира културни пејзаж.
- Градови развијених земаља – мултифункционални центри са доминацијом услужних делатности.
- Градови земаља у развоју – непланска градња, недостатак водовода, канализације и електричне мреже, велико загађење ваздуха од саобраћаја.
Најважније:
- Узрок: убрзан привредни развој, индустријализација и урбанизација доводе до поремећаја у животној средини.
- Развијене земље: мањи удео у становништву, али већа потрошња и већи еколошки проблеми.
- „Прљава“ индустрија: премешта се у неразвијене земље због јефтине радне снаге, ниских пореза, ресурса и слабих еколошких стандарда.
- Изазови 21. века: загађење, отпад, климатске промене, угрожен живи свет, глад и сиромаштво (25% људи), ратови и акциденти.
- Трансформација простора: сеча шума, површински копови, депоније, нестајање језера (Аралско, Чад), акумулације, мочваре, плантаже, саобраћајнице.
- Тропске кишне шуме: регулатор глобалне температуре; уништено више од 80%.
- Бразил 2018: око 1,35 од укупно 3,6 милиона хектара уништених шума.
- Градови: конурбације и мегалополиси; у земљама у развоју непланска градња и загађење.
