Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Глобализација
- Скуп сложених економских, политичких и културних процеса; слободан проток људи, робе, капитала, услуга, идеја и вредности.
- „Велики играчи“: САД, ЕУ, Јапан, Канада, Аустралија, МНК, СТО, Светска банка, ММФ, УН.
- Незаустављива, али остају сиромаштво, презадуженост, еколошке кризе.
- Глобални економски развој
- Интернационализација производње и капитала, тржиште без граница, доминација МНК, монопол над технологијом и капиталом, либерализација трговине.
- Надмоћ МНК и финансијског капитала над државама.
- Нова научно-технолошка револуција
- Почетак 40-их година 20. века: рачунар (1944), атомска бомба (1945), кибернетика; подстицај – енергетска криза 70-их.
- Умни рад важнији од физичког; аутоматизација и роботизација.
- Високе технологије: велика улагања у истраживање, брзо застаревање, мала потрошња енергије, мало загађење.
- Информатичко (постиндустријско) друштво
- Знање и информације – главни фактор развоја; више од 50% БДП у развијеним државама.
- Корисници интернета: 16 милиона (1995) → 4,5 милијарди (2017); Азија 58,3%; највише Кина, Индија, САД, Бразил.
- Енглески језик – 54,4% садржаја на интернету; одлив стручњака из неразвијених земаља.
- Индустријски паркови
- Територије с инфраструктуром за индустрију, уз саобраћајнице; 5 до више од 1.000 ha; први у Манчестеру 1800.
- Према намени: развојни, иновативни, релокациони; Србија: Стара Пазова, Инђија, Зрењанин.
- Технолошки паркови
- Обједињују истраживање и производњу, уз универзитете; технополиси.
- Силицијумска долина (САД); Научно-технолошки парк Београд (2015); планирани у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Глобализација – скуп сложених друштвених процеса који обухвата економске, политичке и културне тенденције савременог света; слободан проток људи, робе, капитала, услуга, идеја и вредности.
„Велики играчи“ – најважнији носиоци глобализације:
- најбогатије регије и земље – САД, ЕУ, Јапан, Канада, Аустралија;
- МНК – мултинационалне компаније;
- међународне организације – СТО, Светска банка, ММФ, УН.
Глобализација је незаустављив процес, али највећи део света и даље оптерећују сиромаштво, презадуженост и еколошке кризе.
- У Дубаију око 85% становништва чине радници мигранти, већином из Индије.
- Реклама „Кока-коле“ у насељу Аруша, Танзанија.
Глобални економски развој – интернационализација производње и капитала, тржиште без граница, доминација МНК, монопол над технологијом и финансијским капиталом, ширење технологије, инвестиција и капитала и либерализација трговине.
Све је израженија надмоћ транснационалних економских сила, мобилног финансијског капитала и МНК над државама.
Нова научно-технолошка револуција – обухвата готово све технолошке области: информатику и комуникације, биомедицину и фармацеутску индустрију, дигиталну технологију, нове материјале, кибернетику, микроелектронику, биотехнологију.
- Почетак – проналасци 40-их година 20. века: електронски рачунар (1944), атомска бомба (1945), кибернетика (аутоматизација).
- Подстицај – енергетска криза 70-их година 20. века.
- Радна снага – умни рад важнији од физичког; аутоматизација и роботизација, радник често технолошки вишак.
Високе технологије: велика улагања у истраживање, брзо застаревање, висок ризик улагања, мала потрошња материјала и енергије, незнатно загађење.
- Роботизоване фабрике Јужне Кореје – светски врх по индустрији високих технологија.
Интернет – светска информациона мрежа настала повезивањем мањих компјутерских мрежа.
Постиндустријско друштво – његова основна карактеристика је развој технологија; знање и информације су главни фактор привредног развоја, неисцрпни и неограничени (у развијеним државама више од 50% БДП заснива се на знању).
Корисници интернета: 16 милиона 1995. (0,4% популације) → 4,5 милијарди 2017. Азија 58,3%, Африка 17,1%, Европа 10,7%, Латинска Америка 8,5%, Англоамерика 4,7%, Аустралија 0,5%.
- Највише корисника: Кина (765 милиона), Индија (461), САД (244), Бразил (141).
- Језици садржаја на интернету (удео страница): енглески 54,4%, руски 6,7%, немачки 5,3%, шпански 4,9%, француски 3,7%.
Слаба инфраструктура и мала улагања у науку у неразвијеним земљама доводе до одласка стручњака у најразвијеније државе.
Индустријски паркови – територије опремљене инфраструктуром, намењене развоју индустрије; уз саобраћајнице, с погодностима за инвеститоре (јефтино земљиште и прикључци, пореске олакшице, субвенције); 5 ha до више од 1.000 ha.
- Развојни – ради интензивнијег развоја индустрије.
- Иновативни – засновани на увођењу нових производних делатности.
- Релокациони – настали премештањем индустрије из градова.
Технолошки паркови – обједињују истраживање и производњу; уз универзитетске центре, запошљавају младе стручњаке и преносе знање у привреду.
- Први индустријски парк – Манчестер, 1800. године.
- Индустријски паркови у Србији: Стара Пазова, Инђија, Зрењанин.
- Силицијумска долина (Калифорнија, САД) – најпознатији технолошки парк.
- Научно-технолошки парк Београд (2015); планирани у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Најважније:
- Глобализација: економски, политички и културни процеси; слободан проток људи, робе, капитала, идеја.
- „Велики играчи“: САД, ЕУ, Јапан, Канада, Аустралија, МНК, СТО, Светска банка, ММФ, УН.
- Глобални економски развој: интернационализација производње и капитала, тржиште без граница, доминација МНК.
- Научно-технолошка револуција: рачунар 1944, атомска бомба 1945, кибернетика; енергетска криза 70-их.
- Рад: умни рад важнији од физичког; аутоматизација и роботизација.
- Постиндустријско друштво: знање и информације – главни фактор развоја.
- Интернет: 4,5 милијарди корисника 2017, највише у Азији; на енглеском је 54,4% садржаја.
- Индустријски паркови: развојни, иновативни, релокациони (Стара Пазова, Инђија, Зрењанин).
- Технолошки паркови: истраживање + производња уз универзитете (Силицијумска долина, НТП Београд 2015).
