Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Подела света
- Богати центар и сиромашна периферија; граница оријентационо дуж 30° северне ширине.
- Изузеци: Кина и Индија (север) су земље у развоју, Аустралија и Нови Зеланд (југ) развијене.
- Настала из колонијалне доминације; 20 највећих економија = 80,8% светског БДП (2018).
- Водеће економије
- Седам високоразвијених (САД, Јапан, Немачка, УК, Италија, Канада, Француска): 46,1% БДП (80-их око 70%).
- САД – економска суперсила, 24,2%; ЕУ – 21,7% (Немачка 4,8%, УК 3,3%, Француска 3,3%, Италија 2,5%); Кина – 15,9%; Јапан – 6,0%.
- Земље у развоју
- Ниска продуктивност и технологија, презадуженост, низак стандард, корупција, трговински протекционизам развијених.
- Брз популациони раст, глад, велика аграрна густина насељености, псеудоурбанизација, незапосленост.
- Негативан спољнотрговински биланс и велики спољни дуг.
- Екстремно сиромаштво (до 1,90 УСД дневно): 8,6% људи 2018 (2000: 28%); половина у Субсахарској Африци.
- Економије у успону
- Кина: реформе и политика отварања од 1978, раст 10% годишње, „светска фабрика“, „економско чудо“; зависи од МНК за високе технологије.
- Индија (3,2%) – услуге око 60% БДП; Бразил (2,3%) – ресурси, али корупција; брзо расту и Сингапур, Тајланд, Индонезија, Филипини, Малезија, Јужна Кореја.
- Показатељи развијености
- Нема јединственог критеријума.
- Економски: БДП, БНД, структура радне снаге и дохотка, спољна трговина, запосленост.
- Светска банка (БНД по становнику): ниски (мање од 1.190 УСД), нижи средњи (1.190–4.050), виши средњи (4.050–13.830), високи (више од 13.830).
- Социјални: писменост, здравље, сиромаштво, трајање живота; еколошки: шуме, заштићена подручја, загађеност, биодиверзитет.
- Индекс хуманог развоја
- Трајање живота + БДП по становнику + образовање; 0–1: низак до 0,500, средњи 0,500–0,800, висок 0,800–1,000.
- Највиши: Норвешка 0,953; најнижи: Нигер 0,354.
Подела света – на богате (развијене) и сиромашне (у развоју) економско-географске регије и државе; граница оријентационо прати паралелу 30° северне ширине.
Подела није прецизна: Кина и Индија на северној хемисфери су земље у развоју, а Аустралија и Нови Зеланд на јужној су развијене.
Порекло поделе – доминација малог броја богатих индустријских држава над колонијама; данас је последица глобалних процеса и неравномерног просторног развоја.
- Двадесет највећих економија остварило је 2018. године 80,8% светског БДП.
Седам високоразвијених земаља – САД, Јапан, Немачка, УК, Италија, Канада и Француска; остварују 46,1% светског БДП (осамдесетих година 20. века око 70%).
- САД – економска суперсила, 24,2% светског БДП; стручан кадар, савремена инфраструктура и технологија, природни ресурси, огромно тржиште.
- Европска унија – 21,7%; висока технологија, продуктивност рада, заједнички наступ на тржишту; највеће економије Немачка (4,8%), УК (3,3%), Француска (3,3%), Италија (2,5%).
- Кина – друга привредна сила, 15,9%.
- Јапан – 6,0%; високе технологије, повољна структура привреде, уређен друштвени систем.
Од 2011. до 2018. године удео Кине порастао је са 9,1% на 15,9%, а удео ЕУ опао са 25,8% на 21,7% и Јапана са 8,7% на 6,0%.
Земље у развоју – ниска продуктивност и технолошки развој, презадуженост, низак стандард; коче их корупција, неуређен друштвени систем, мала улагања у образовање и трговински протекционизам развијених.
Екстремно сиромаштво – дневни приход до 1,90 УСД; 2018. године 8,6% светске популације (2000: 28%, 2010: 16%).
Аграрна густина насељености – број (пољопривредних) становника у односу на пољопривредне, обрадиве и ораничне површине.
- Популациони раст – бржи од привредног; глад; велика аграрна густина (Индија, Пакистан, Бангладеш, Индонезија).
- Псеудоурбанизација – спонтана и неконтролисана; велике агломерације и сиромашне четврти.
- Незапосленост и ниска продуктивност – застарела технологија, лоше здравство, мало улагања у образовање и науку, мало инвестиција због политичке нестабилности и корупције.
- Спољна трговина – негативан биланс (увоз већи од извоза) и велики спољни дуг.
Екстремно сиромашни су углавном сеоско, слабо образовано становништво у примарном сектору, млађе од 18 година; половина живи у Субсахарској Африци, а до 2030. године тамо би могло живети 9 од 10.
- Највећи удео екстремно сиромашних: Јужни Судан 93,0%, ДР Конго 77,0%, Мозамбик 61,8%, Замбија 57,2%, Нигерија 46,7%.
- Највише екстремно сиромашних по броју: Нигерија 86,9, Индија 71,5 и ДР Конго 60,9 милиона.
Кина – „економско чудо“ – од 1978. реформе институција и политика отварања (стране инвестиције); од затворене планске економије постала „светска фабрика“; просечан раст 10% годишње.
- Узроци успеха – бројна и јефтина радна снага, мали порези, слободне трговинске зоне, извоз високе технологије.
- Слабост – у високим технологијама зависи од мултинационалних компанија.
Крајем седамдесетих у Кини је око 500 милиона људи живело у екстремном сиромаштву; удео услуга у БДП расте, а пољопривреде и индустрије опада.
Индија – 3,2% светског БДП; услуге дају око 60% БДП и 24% запослених; предности: мала зависност од извоза, висока штедња, повољна демографска структура, растућа средња класа.
Бразил – 2,3%; огромни природни ресурси, али корупција и политичка нестабилност.
- Брзо се развијају и Сингапур, Тајланд, Индонезија, Филипини, Малезија и Јужна Кореја – природна богатства, стране инвестиције, извоз финалних индустријских производа.
Нема јединственог критеријума, па се развијеност мери економским, социјалним, еколошким и синтезним показатељима.
Бруто национални доходак (БНД) – укупна вредност свих производа и услуга државе у одређеном периоду, са дохотцима домаћих становника оствареним у земљи и иностранству.
- Економски – БДП, БНД, структура радне снаге по секторима, структура дохотка, спољнотрговинска размена, запосленост.
- Социјални – писменост и образовање, здравље (калорије, лекари на 1.000 становника, смртност одојчади), стопа сиромаштва, очекивано трајање живота.
- Еколошки – шумовитост, заштићене површине, еколошки чисте гране, загађеност земљишта, ваздуха и воде, биодиверзитет, здрава храна.
Категорије Светске банке (БНД по становнику) – ниски доходак (мање од 1.190 УСД), нижи средњи (1.190–4.050), виши средњи (4.050–13.830), високи (више од 13.830 УСД).
- БНД по становнику: од 130 УСД у Сомалији до 83.580 УСД у Швајцарској и 116.430 УСД у Лихтенштајну.
- Земаља с ниским дохотком: 37 (2011) и 30 (2018).
Индекс хуманог развоја – синтезни показатељ који комбинује очекивано трајање живота, БДП по глави становника и образовање; вредности од 0 до 1.
- Низак – до 0,500 (неразвијене земље).
- Средњи – 0,500–0,800 (земље у развоју).
- Висок – 0,800–1,000 (развијене земље, благостање становништва).
Земље са сличним дохотком могу имати врло различит индекс; боље место по индексу него по БДП значи велика улагања у образовање и здравство (нпр. бивше социјалистичке земље).
- Највиши индекс 2018: Норвешка 0,953, Швајцарска 0,944, Аустралија 0,939, Ирска 0,938, Немачка 0,936.
- Најнижи: Нигер 0,354, ЦАР 0,367, Јужни Судан 0,388.
Најважније:
- Подела света: богати центар и сиромашна периферија, оријентационо дуж 30° северне ширине.
- Концентрација: 20 највећих економија – 80,8% светског БДП; седам високоразвијених земаља – 46,1%.
- Лидери: САД 24,2%, ЕУ 21,7%, Кина 15,9%, Јапан 6,0% светског БДП.
- Земље у развоју: ниска продуктивност, презадуженост, брз раст становништва, незапосленост, негативан спољнотрговински биланс.
- Екстремно сиромаштво: до 1,90 УСД дневно; 8,6% човечанства 2018, половина у Субсахарској Африци.
- Кина: од 1978. реформе и отварање, раст 10% годишње, „светска фабрика“, друга привредна сила.
- Показатељи: економски, социјални, еколошки и синтезни; нема јединственог критеријума.
- Светска банка: четири категорије према БНД по становнику (граница ниског дохотка 1.190, високог 13.830 УСД).
- Индекс хуманог развоја: трајање живота, БДП по становнику и образовање; висок изнад 0,800.
