Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Економске интеграције
- Удруживање држава због ширења тржишта: већа производња, већи промет робе и капитала, јача привреда.
- Почињу после Другог светског рата; повезане са глобализацијом.
- Заштита сопствене производње од конкурентских тржишта; заједнички прописи (трговина, царине, улагања, банкарство).
- Типови интеграција
- Зона слободне трговине – укидање препрека међусобној трговини.
- Царинска унија – и заједничка царинска политика према трећим земљама.
- Заједничко тржиште – слободно кретање робе, капитала и људи.
- Економска унија – заједничко тржиште + јединствена економска политика (ЕУ).
- Светске организације
- Светска банка (1945, Вашингтон), ММФ (1944, Бретон Вудс; 185 чланица), СТО (1995, Женева; 164 чланице, 97% размене).
- Г7 – седам најразвијенијих земаља; ОЕЦД (1960, Париз; 30 чланица).
- Регионалне организације
- ЕФТА (1960, Стокхолм): Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска.
- НАФТА – Северноамерички споразум о слободној трговини (1994): САД, Канада, Мексико; око 25% светске привреде.
- АСЕАН (1967, Бангкок): 10 земаља Југоисточне Азије; АПЕК (1989, Сингапур): 21 земља.
- ОПЕК (1960, Багдад; седиште Беч): оснивачи Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Венецуела; 79,4% светских залиха нафте.
- Европске интеграције
- 1951 Заједница за угаљ и челик („Велика шесторка“), 1957 Римски уговор (ЕЕЗ), 1965 Европска заједница, 1992 Мастрихт – ЕУ.
- Ширење до 2013; УК изашло 2020; Србија кандидат од 2012.
Економске интеграције – удруживање држава настало ширењем тржишта, ради веће производње, већег промета робе и капитала и јачања привредне моћи.
Глобализација и економске интеграције су међусобно повезани процеси; прве интеграције почињу после Другог светског рата.
- Заштита привреде – развијене земље организацијама спречавају или ограничавају продор робе и капитала са конкурентских тржишта.
- Прописи организација – уређују трговину, царине, улагања, образовање, безбедност, банкарство и заједнички наступ на светском тржишту.
Зона слободне трговине – две или више земаља укидају законске препреке за међусобну трговину.
Царинска унија – слободна трговина међу чланицама и заједничка царинска политика према трећим земљама.
Заједничко тржиште – слободно кретање робе, капитала и људи.
Економска унија – заједничко тржиште на коме чланице спроводе јединствену економску политику.
- ЕУ је пример економске уније.
Светска банка – 1945; финансије и савети за бржи развој и мање сиромаштва; седиште Вашингтон, канцеларије у 124 земље; Србија чланица од 25. 2. 1993.
ММФ – 1944, Бретон Вудс; помаже чланицама у економским тешкоћама; 185 чланица; седиште Вашингтон; Србија од 21. 7. 2006.
СТО – 1. 1. 1995; надгледа и либерализује међународну трговину; 164 чланице, више од 97% светске размене; седиште Женева; Србија посматрач.
Група 7 (Г7) – седам најразвијенијих земаља (САД, Јапан, УК, Француска, Италија, Немачка, Канада), без формалних уговора и службених тела; Русија 1998–2014 (Г8).
ОЕЦД – 1960 (из ОЕЕЦ из 1948; назив ОЕЦД од 1961); седиште Париз; 30 чланица; развој трговине и усклађивање економских политика.
ЕФТА – Европска асоцијација за слободну трговину, 1960, Стокхолм; Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска; седиште Женева.
НАФТА – Северноамерички споразум о слободној трговини, 1994; САД, Канада, Мексико; око 25% светске пољопривреде, индустрије и трговине.
АСЕАН – Заједница Југоисточноазијских нација, 1967, Бангкок; 10 земаља; од 1992. бесцаринска зона слободне трговине непољопривредним производима.
АПЕК – Азијско-пацифички економски форум, 1989, Сингапур; 21 земља; већа међународна размена међу чланицама.
ОПЕК – Организација земаља извозница нафте, 1960, Багдад; заједничка политика производње и продаје нафте; седиште Беч.
- Оснивачи ОПЕК – Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Венецуела.
- Остале чланице – Алжир, Ангола, Република Конго, Еквадор, Екваторијална Гвинеја, Габон, Либија, Нигерија, УАЕ.
Чланице ОПЕК имају 79,4% светских залиха нафте (64,5% у Југозападној Азији); улога ОПЕК смањена је после интервенције у Ираку 2003.
Европске интеграције – процес економског и политичког уједињавања европских држава, започет после Другог светског рата.
- 1951 – Европска заједница за угаљ и челик (Париз), „Велика шесторка“: Француска, Италија, Белгија, Холандија, Луксембург, СР Немачка.
- 1957 – Римски уговор: ЕЕЗ и Европска заједница за атомску енергију.
- 1965 – спајање у Европску заједницу.
- 1992 – Уговор из Мастрихта: Европска унија.
ЕУ се ширила 1973, 1981, 1986, 1995, 2004, 2007. и 2013; УК је напустило ЕУ 2020.
- Србија је кандидат за чланство у ЕУ од 2012. године.
Најважније:
- Економске интеграције: удруживање држава ради веће производње, промета робе и капитала и јаче привреде.
- Почетак: после Другог светског рата, уз глобализацију.
- Типови: зона слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште, економска унија.
- Зона слободне трговине и царинска унија: унија има и заједничку царинску политику према трећим земљама.
- Светска банка и ММФ: финансије и помоћ развоју, седиште у Вашингтону.
- СТО: либерализација трговине, 164 чланице, седиште Женева.
- НАФТА: Северноамерички споразум о слободној трговини – САД, Канада, Мексико.
- ОПЕК: 1960, Багдад; земље извознице нафте са 79,4% светских залиха.
- Европске интеграције: од Заједнице за угаљ и челик (1951) до ЕУ (Мастрихт, 1992).
- Србија: кандидат за чланство у ЕУ од 2012. године.
