Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Еколошки дефицит
- Друштво годишње троши више него што Земља може да обнови.
- Надокнађује се из неодрживих извора: фосилна горива, сеча шума, морски ресурси.
- Прва конференција УН о животној средини – Стокхолм 1972; основан Програм УН за околину.
- Глобални еколошки изазови
- Глобално загревање – око 0,8 °C у 20. веку (65% у последњих 30 година); узроци: фосилна горива, крчење шума.
- Озонски омотач – слој озона (O₃), упија 93–99% ултраљубичастих зрака.
- Ефекат стаклене баште – угљен-диоксид и метан задржавају топлотно зрачење Земље.
- Дезертификација – деградација земљишта (суша, крчење шума, прекомерна експлоатација).
- Дефорестација – уклањање шума ради пољопривредног или грађевинског земљишта.
- Још: киселе кише, изумирање врста.
- Појам одрживог развоја
- Дефиниција Комисије УН (1987), „Наша заједничка будућност“: задовољава потребе садашњице без угрожавања будућих генерација.
- Концепт: пресек друштвених, економских и фактора животне средине.
- Агенда 21
- Рио де Жанеиро 1992 – основни принципи одрживости: једнака права генерација, заштита средине део развоја, национално еколошко право.
- Порука: „размишљати глобално – деловати локално“; кључна улога локалних власти.
- Компоненте одрживости
- Јоханезбург 2002: еколошка (равнотежа), економска (сигурност), социјална (праведност).
- Примери: паметне зграде, електрична возила, зелени Беч.
- Србија и појединац
- Национална стратегија одрживог развоја – 2008; локалне стратегије.
- Појединац: штедња енергије, бицикл, мање пластике и смећа, органски производи.
Еколошки дефицит – савремено друштво годишње потроши више него што Земља може да обнови за исто време, тј. људи не живе у оквирима капацитета планете.
- Неодрживи извори – дефицит се надокнађује употребом фосилних горива, прекомерном сечом шума и коришћењем морских ресурса.
О заштити животне средине научници расправљају од шездесетих година 20. века, а од седамдесетих се одржавају бројне међународне конференције.
- Прва конференција УН о заштити животне средине – Стокхолм, 1972; тада је основан Програм УН за околину.
- Идеја о одрживом развоју настала је осамдесетих година 20. века.
Глобални еколошки изазови – глобално загревање, смањивање озонског омотача, ефекат стаклене баште, дезертификација, дефорестација, киселе кише, изумирање биљних и животињских врста.
- Глобално загревање – пораст просечне температуре атмосфере и океана; у 20. веку за око 0,8 °C (65% у последњих 30 година); узроци – гасови од сагоревања фосилних горива и крчење шума.
- Озонски омотач (озоносфера) – слој с повећаном концентрацијом озона (O₃); упија 93–99% штетних ултраљубичастих зрака.
- Ефекат стаклене баште – гасови (угљен-диоксид, метан) упијају топлотно зрачење Земље и додатно је загревају.
- Дезертификација – деградација земљишта због суше или људске активности (крчење шума, прекомерна експлоатација земљишта).
- Дефорестација – уклањање шума и пренамена шумског у пољопривредно или грађевинско земљиште.
Последице глобалног загревања: пораст нивоа Светског мора, промене падавина, ширење пустиња, суше и топлотни таласи, нестанак врста.
- Прекомерна сеча шума у Габону – еколошки проблем, али и једини извор прихода сиромашног становништва.
Одрживи развој – развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље своје потребе.
Дефиницију је 1987. предложила Комисија УН за окружење и развој у извештају „Наша заједничка будућност“; јединствена дефиниција не постоји.
- Три круга концепта – друштвени фактори, економски фактори и фактори животне средине; одрживи развој је у њиховом пресеку.
- Пресеци – изграђена свест, друштвено прихватљив економски развој, конкурентност уз прихватљив утицај на околину.
Агенда 21 – документ усвојен на другом светском еколошком самиту у Рио де Жанеиру (Бразил) 1992. године.
Основни принципи одрживости – брига за одрживи развој у центру интересовања људи; једнако право садашњих и будућих генерација; заштита животне средине као саставни део развоја; национално еколошко право.
Порука „размишљати глобално – деловати локално“: одрживи развој се остварује тамо где људи живе и раде, а највећу улогу имају локалне власти.
- Свака локална власт у дијалогу с грађанима, организацијама и предузећима усваја локалну Агенду 21.
Компоненте одрживости – еколошка, економска и социјална (Конференција у Јоханезбургу, ЈАР, 2002).
- Еколошка равнотежа – отпад, рециклажа, реконструкција депонија, смањење емисије штетних гасова.
- Економска сигурност – развој привреде, енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије, мање сиромаштва и незапослености.
- Социјална праведност – образовање, култура и уметност, здравствена и социјална заштита, једнакост на етничкој, полној и другим основама.
Одрживи развој омогућава трајан економски раст, социјално је прихватљив и не угрожава животну средину.
- Паметне зграде штеде енергију и користе соларне панеле; електрични аутомобили и аутобуси су еколошки одрживо превозно средство.
- Беч – „најзеленија европска престоница“: око 50% територије под зеленим површинама.
Национална стратегија одрживог развоја – усвојена у Србији 2008. године.
Многе локалне самоуправе у Србији донеле су сопствене стратегије одрживог развоја с визијом, правцима, приоритетима и темпом развоја.
- Појединац: штедети струју и бензин, мање путовати авионом, возити бицикл, избегавати пластичне кесе и непотребно смеће, куповати органске производе и производе уз рачун, подржавати еколошке иницијативе.
Најважније:
- Еколошки дефицит: човечанство троши више него што Земља може да обнови.
- Стокхолм 1972: прва конференција УН о заштити животне средине.
- Одрживи развој: задовољава потребе садашњице без угрожавања будућих генерација (Комисија УН, 1987).
- Глобални изазови: глобално загревање, озонски омотач, ефекат стаклене баште, дезертификација, дефорестација, киселе кише.
- Глобално загревање: око 0,8 °C у 20. веку, због фосилних горива и крчења шума.
- Агенда 21 (Рио, 1992): принципи одрживости и порука „размишљати глобално – деловати локално“.
- Јоханезбург 2002: три компоненте – еколошка, економска, социјална.
- Србија: Национална стратегија одрживог развоја 2008. године.
