Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Светска привреда
- Фактори развоја: геополитички положај, природни ресурси, становништво, величина државе, капитал, научно-технолошки развој.
- Међународна подела рада – специјализација и размена вишкова (Србија – шљиве, Грчка – маслине).
- Кооперација – производња за одређеног купца; мањи ризици, лакше финансирање.
- Индустријализација
- Ужи смисао – развој индустрије; шири смисао – и све промене у простору.
- Три индустријске револуције: парна машина, струја и нафта, високе технологије.
- Типови: моноцентрични, просторно дисперзивни, полицентрични.
- Нове технологије
- Нова научно-технолошка револуција: информатика, комуникације, биомедицина, микроелектроника, биотехнологија.
- Индустријски и технолошки паркови – млади стручњаци, пренос знања у привреду.
- Богате и сиромашне државе
- Већина су земље у развоју: низак доходак, много запослених у пољопривреди.
- Подела по БНД по становнику (мање од 1.190 до више од 13.830 УСД).
- Г7 – око половине светског БДП.
- МНК и интеграције
- МНК – главни носилац развоја, мобилност капитала, филијале.
- Интеграције: зона слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште, економска унија (ЕУ).
- Организације: Светска банка, ММФ, СТО, ОПЕК, ЕФТА, НАФТА, АСЕАН, АПЕК.
- Животна средина
- Убрзан развој – загађење ваздуха, воде, земљишта и хране.
- Еколошки дефицит – троши се више него што Земља обнови; одговор је одрживи развој.
Фактори привредног развоја – геополитички положај, природни ресурси, становништво, величина државе, капитал и степен научно-технолошког развоја.
Међународна подела рада – специјализација држава за производњу добара у којима су најконкурентније и размена вишкова.
- Диверзификација – ширење асортимана производа ради стабилнијег привређивања и мањих ризика.
- Дугорочна кооперација – уговор привредних субјеката о заједничкој производњи; повећава специјализацију и продуктивност, олакшава финансирање, смањује ризике.
Међународна робна размена расте под утицајем убрзаног развоја производних снага и промена друштвених односа.
- Јапан, Јужна Кореја и Сингапур – велики успех без богатих сировина.
- Србија се специјализује за шљиве, Грчка за маслине.
Индустријализација у ужем смислу – процес развоја индустрије у коме индустријска производња заузима водећу улогу у привреди државе или региона.
Индустријализација у ширем смислу – поред развоја индустрије, обухвата и све процесе и промене у простору до којих је она довела.
Територијална структура индустрије – размештај, односно локација индустријских предузећа на некој територији.
- Моноцентрични тип – индустрија концентрисана у једном граду или области.
- Просторно дисперзивни тип – у више међусобно повезаних градова.
- Полицентрични тип – међусобно зависна предузећа на једној територији.
- Три индустријске револуције: парна машина (Енглеска), електрична енергија и нафта (друга половина 19. века), високе технологије (средина 20. века).
Нова научно-технолошка револуција – обухвата скоро све технолошке области, посебно информатику и комуникације, биомедицину и фармацију, дигиталну технологију, нове материјале, кибернетику, микроелектронику и биотехнологију.
Глобални економски развој и нове технологије смањују регионалне неједнакости и незапосленост и подижу животни стандард.
- Индустријски и технолошки паркови – облик прилагођавања светском тржишту; запошљавају младе стручњаке и преносе знање и технологију из истраживачких институција у привреду.
Земље у развоју – већина земаља света; низак просечан доходак по становнику, велико учешће радне снаге у пољопривреди, ниске стопе раста дохотка по становнику.
Глобална подела на сиромашне и богате државе једна је од најуочљивијих карактеристика савременог друштва.
- Подела по БНД по становнику – земље с ниским (мање од 1.190 УСД), нижим средњим, вишим средњим и високим дохотком (више од 13.830 УСД).
- Г7 – САД, Јапан, Немачка, УК, Италија, Канада и Француска; приближно половина светског БДП.
Мултинационалне компаније (МНК) – главни носилац савременог друштвено-економског развоја; одликује их огроман капитал и велика мобилност капитала.
У земљама у развоју МНК користе јефтине сировине, радну снагу и ниске порезе, а у развијеним стручан кадар и велико, стабилно тржиште; оснивају филијале.
Економске интеграције – удруживање држава ради веће производње и промета робе и капитала: зона слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште, економска унија.
- Организације: Светска банка, ММФ, СТО, Г7, ОЕЦД, ЕФТА, НАФТА, АСЕАН, АПЕК, ОПЕК; економска унија – ЕУ.
- Србија – чланица Светске банке и ММФ, кандидат за ЕУ од 2012.
Поремећаји у животној средини – последица убрзаног привредног развоја; човек исцрпљује и уништава природне ресурсе и екосистеме.
Загађени су ваздух, вода, често земљиште и храна; загађеност је највећа у градовима.
Еколошки дефицит – друштво годишње троши више него што Земља може да обнови; надокнађује се фосилним горивима, сечом шума и морским ресурсима.
- Еколошке дебате у научним круговима воде се од шездесетих година 20. века; одговор је одрживи развој.
Најважније:
- Положај у светској привреди: зависи од положаја, ресурса, становништва, величине, капитала и технологије.
- Међународна подела рада: специјализација и размена вишкова; богати извозе финалне, сиромашни примарне производе.
- Индустријализација: у ужем смислу развој индустрије, у ширем и све промене у простору.
- Типови развоја индустрије: моноцентрични, просторно дисперзивни, полицентрични.
- Нова научно-технолошка револуција: информатика, комуникације, биотехнологија, нови материјали.
- Земље у развоју: низак доходак, много запослених у пољопривреди, спор раст.
- МНК: главни носилац развоја, велика мобилност капитала.
- Интеграције: зона слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште, економска унија (ЕУ).
- Животна средина: убрзан развој изазива загађење и еколошки дефицит.
