Најважније из лекције
План-резиме
- Картографски метод
- Карта графички приказује размештај и узајамне односе географских објеката и појава.
- Дигитална картографија (од средине 20. века) – израда карата рачунаром; подаци се могу мењати.
- ГПС (Џи Пи Ес) – повезује уређаје са најмање 3 сателита; око Земље кружи 24–30 сателита.
- ГИС – прикупљање, анализа, обрада и ажурирање просторних података и израда карата.
- Географски елементи карте
- Физичко-географски (низије, планине, реке, језера, вегетација) и друштвено-географски (насеља, саобраћајнице).
- Чине географски садржај карте; приказују се картографским знацима (тачке, линије, симболи, слова, речи, бројеви).
- Рељеф: методе изохипси, шрафа, сенчења и боја; ближе изохипсе = стрмији терен; еквидистанција = вертикално растојање између две изохипсе.
- Боје: зелена до 200 m, жута и наранџаста до 500 m, браон изнад 500 m, бела највиши врхови.
- Воде увек плаве; изобате повезују тачке једнаке дубине.
- Насеља најчешће кругом (по броју становника); границе испрекиданим линијама; топоними = географски називи.
- Подела карата
- Према размеру: крупног (до 1 : 200.000), средњег (1 : 200.000 до 1 : 1.000.000), ситног (ситније од 1 : 1.000.000).
- Према садржини: општегеографске (сви елементи равноправно) и тематске (један или више елемената детаљније).
- Према намени: школске, информативне, војне, саобраћајне, телекомуникационе.
- Карте крупног размера
- Планови – најтачније и најдетаљније карте, 1 : 100 до 1 : 25.000 (најчешће 1 : 500 до 1 : 5.000).
- Просторни и урбанистички планови – регулишу коришћење простора; генерални урбанистички 1 : 20.000, регулациони 1 : 500 до 1 : 5.000.
- Топографске карте – 1 : 25.000, 1 : 50.000, 1 : 100.000, 1 : 200.000; теренско проучавање мањих целина, војска, саобраћај, оријентација.
Картографски метод – коришћење карте за приказ географског размештаја и узајамних односа објеката и појава у простору; широко се примењује у друштвеној географији.
Дигитална картографија – научна дисциплина која припрема и дизајнира карте помоћу рачунара и програма; развија се од средине 20. века.
- ГПС (Џи Пи Ес, глобални позициони систем) – навигациони систем који повезује уређаје на Земљи са најмање три сателита; око Земље кружи 24–30 ГПС сателита.
- ГИС (географски информациони систем) – технологија прикупљања просторних података, њихове брзе анализе, обраде, ажурирања и израде карата.
На дигиталној карти, за разлику од штампане, подаци се могу мењати и прилагођавати истраживању; ГПС је омогућио лако, јефтино и тачно премеравање неприступачних области.
Географски елементи карте – физичко-географски (низија, планина, река, језеро, мочвара, вегетација) и друштвено-географски (насеље, саобраћајница) објекти; чине географски садржај карте.
Картографски знаци – тачке, линије, симболи, поједина слова, речи и бројеви којима се приказују географски елементи.
- Хидрографски елементи – увек плавом бојом; дубља вода тамнија; изобате повезују тачке једнаке дубине; реке се подебљавају од извора ка ушћу.
- Вегетација – на тематским и топографским картама (шуме, паркови, ливаде, оранице, воћњаци, виногради).
- Инфраструктура и комуникације – линије различите боје и дебљине, уз бројчано-словне ознаке.
- Насеља – приказ зависи од размера; на ситним картама најчешће круг чија величина зависи од броја становника.
- Граничне линије – испрекидане или тачкасте; државна граница често истакнута црвеном бојом.
- Географски називи (топоними) – имена објеката, слова различите величине, облика и боје.
- Симболи: аеродром, манастир, споменик, стари град, пећина, рудник, хидроелектрана, термоелектрана.
- Имена збијених насеља десно од знака, имена планина и држава унутар површине, имена река дуж њиховог тока.
Рељеф је сложен тродимензионални објекат, па је његово представљање најтежи картографски задатак. Користе се методе изохипси, шрафа, сенчења и боја.
- Изохипсе – затворене криве линије које повезују тачке исте надморске висине, најчешће на 20 m или 50 m; ближе изохипсе значе стрмији терен.
- Еквидистанција – вертикално растојање између две основне изохипсе; на једној топографској карти је стална.
- Метод боја – низије до 200 m зелене, брежуљци до 500 m жути и наранџасти, планине изнад 500 m браон, највиши врхови бели; воде плаве према дубини.
- Метод сенчења – тонови једне боје: стрмији нагиби тамнији, блажи светлији, равнице и врхови бели.
- Метод шрафирања – краће и дебље линије за стрмији терен, дуже и тање за блажи нагиб.
Размер карте – однос растојања на карти и у природи; графички приказ размера је размерник.
- Карте крупног размера – до 1 : 200.000 (планови и топографске карте).
- Карте средњег размера – од 1 : 200.000 до 1 : 1.000.000.
- Карте ситног размера – ситније од 1 : 1.000.000; велики простори, уопштен садржај (зидне карте, атласи, уџбеници).
Општегеографске карте – сви елементи садржаја приказани равноправно и уједначено.
Тематске (специјалне) карте – један или више елемената приказан потпуније и детаљније; физичко-географске, социо-економске, техничке.
Према намени карте су школске, информативне, војне (топографске, хидролошке, специјалне), саобраћајне (ауто-карте, железничке), телекомуникационе и др.
- Европа у школском атласу: 1 : 25.000.000.
- Тематска карта густине насељености Африке (ст./km²) урађена методом боја.
Планови – карте најкрупнијих размера, најтачније и најдетаљније; од 1 : 100 до 1 : 25.000, најчешће од 1 : 500 до 1 : 5.000.
Просторни и урбанистички планови – усмеравају и регулишу коришћење географског простора ради квалитетнијих услова живота.
- Просторни планови – општине и градови, регије, држава, подручја са посебним обележјима.
- Генерални урбанистички план – цела насеља, најчешће 1 : 20.000.
- Планови генералне и детаљне регулације – мања насеља, делови насеља, грађевинско подручје, од 1 : 500 до 1 : 5.000.
Топографске карте – крупноразмерне карте са детаљно приказаним рељефом, водама, вегетацијом, саобраћајницама, насељима и координатном мрежом; размери 1 : 25.000, 1 : 50.000, 1 : 100.000 и 1 : 200.000.
Топографске карте служе за кабинетско и теренско проучавање мањих географских целина, пројектовање радова на терену, војне сврхе, саобраћај и оријентацију; израђују се као листови (секције) истих димензија.
Најважније:
- Картографски метод: карта приказује размештај и односе географских објеката и појава у простору.
- Дигитална картографија: карте се израђују рачунаром; ГПС и ГИС су њена најважнија достигнућа.
- Географски садржај карте: чине га географски елементи приказани картографским знацима.
- Рељеф: приказује се изохипсама, шрафама, сенчењем и бојама.
- Воде: увек плавом бојом; изобате повезују тачке једнаке дубине.
- Према размеру: карте крупног (до 1 : 200.000), средњег (до 1 : 1.000.000) и ситног размера.
- Према садржини: општегеографске (сви елементи равноправно) и тематске (поједини елементи детаљније).
- Према намени: школске, информативне, војне, саобраћајне, телекомуникационе.
- Планови: најкрупнији размер, најтачније карте; просторни и урбанистички планови уређују коришћење простора.
- Топографске карте: 1 : 25.000 до 1 : 200.000, за теренска истраживања мањих целина.
