Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Држава и њен статус
- Држава – политичка и правна организација друштва; власт је на њеној територији врховна
- Међународни правни статус = суверенитет + међународно признање
- Обележја: застава, грб, химна
- Зависне државе: вазалне, марионетске (Манџукуо, 1932), протекторати (Индија и Египат под Британијом)
- Територија и становништво
- Основни елементи: територија, становништво, географски положај, друштвено-политичко уређење, главни град, граница, међународни односи
- По величини: велике (више од милион km²), средње, мале (мање од 100.000 km²)
- Русија 17.098.242 km², Канада 9.984.670 km²; Ватикан 0,44 km², Монако 1,95 km², Науру 21 km²
- По облику: компактне, издужене, подељене, ограђене
- Апатриди (без држављанства), бипатриди (више држављанстава)
- Географски положај
- Математичко-географска компонента – координате
- Физичко-географска – рељеф, клима, воде; приморске (острвске, полуострвске, комбиноване) и континенталне државе
- Економско-географска (са саобраћајно-географском) и политичко-географска
- Главни град и границе
- Главни град – седиште извршне и законодавне власти; европски и амерички тип (Вашингтон, Канбера, Отава)
- ЈАР има три престонице; Бразилија је 1960. заменила Рио де Жанеиро
- Границе: политичке, правне, економске, војно-стратешке функције; природне, вештачке, математичке; етничке и неетничке
- Територијално море – највише 12 морских миља (22,2 km); слободно море
- Државе не могу опстати без међународних економско-политичких односа
- Друштвено-политичко уређење
- Демократски режим (избори, вишестраначје) и недемократски (Северна Кореја, диктатура у Туркменистану, теократија у Ирану)
- Монархије – апсолутистичке и парламентарне; републике – председничке и парламентарне
- Облик државног уређења
- Унитарне – централизована власт, већина држава
- Федерације – суверена савезна власт, аутономне јединице; око 40% становништва и 50% копна
- Конфедерације – савез држава, данас их нема
Држава – политичка и правна организација друштва; најважније обележје је власт, која је на државној територији врховна.
Међународни правни статус – чине га суверенитет и међународно признање.
- Суверенитет – неограничена власт на својој територији, јача од свих других организација и независна од страног мешања
- Државна обележја – застава, грб и химна – изражавају индивидуалност, државност и сувереност
Зависна држава – држава без пуног међународно-правног статуса.
- Вазална – признаје власт друге државе и нема своју спољну политику
- Марионетска – формално независна, а у снажној политичкој зависности од јаче државе
- Протекторат – слабија држава препушта јачој вођење међународних послова
- Србија – вазални однос према Турској до стицања независности
- Манџукуо – марионетска држава коју је 1932. створио Јапан
- Британски протекторат над Индијом (1803–1858) и Египтом (1882–1922)
Основни политичко-географски елементи: територија, становништво, географски положај, друштвено-политичко уређење, главни град, државна граница и међународни економско-политички односи.
Подела по величини – велике (више од милион km²), средње (од 100.000 km² до милион km²) и мале (мање од 100.000 km²).
- Највеће: Русија 17.098.242 km² (већа од 146 најмањих држава заједно), Канада 9.984.670 km²
- Најмање: Ватикан 0,44 km², Монако 1,95 km², Науру 21 km² (најмања острвска држава)
Подела по облику – компактне, издужене, подељене и ограђене.
- Компактне – Мађарска, Пољска
- Издужене – Норвешка, Чиле
- Подељене – више острва (Индонезија, Јапан, Филипини) или копно и острва (Малезија, Италија, Грчка, Данска)
- Ограђене – Лесото, Ватикан
Велике државе имају разноврснију природу и више ресурса, али теже контролишу и повезују територију; у компактним државама саобраћај и јавне услуге су лакши и јефтинији него у издуженим и подељеним.
Становништво – грађани подређени власти државе; поред држављана ту живе и страни држављани, апатриди (без држављанства) и бипатриди (са више држављанстава).
Географски положај – однос државне територије према физичко-географским и друштвено-економским факторима важним за њен развој, организацију и функционисање.
- Математичко-географска компонента – координате, положај према екватору и почетном меридијану
- Физичко-географска – положај према рељефу, клими, водама, живом свету и минералним сировинама
- Економско-географска – положај према развијеним или неразвијеним деловима света; део ње је саобраћајно-географска компонента
- Политичко-географска – положај према центрима политичке моћи, ратним жариштима и подручјима стабилности
- Рељеф: низијске (Данска, Холандија), планинске (Етиопија, Аустрија), високопланинске (Непал, Бутан)
- Клима: екваторијалне (Габон), субекваторијалне (Замбија), тропско-монсунске (Индија), тропско-пустињске (Ирак), средоземне (Грчка), умерено-океанске (Ирска), умерено-континенталне (Србија), субполарне (Исланд)
- Приморске: острвске (Малта, Јапан, Куба), полуострвске (ДНР Кореја, Република Кореја), комбиноване (Малезија, Грчка)
- Континенталне (без излаза на море): Чад, Замбија, Нигер, Аустрија, Швајцарска
Главни град – седиште извршне и законодавне власти (скупштина, влада, министарства) и страних представништава – амбасада и конзулата.
- Европски тип – престоница је и највећи историјски, културни, економски и политички центар и најмногољуднији град
- Амерички тип – између два велика центра бира се трећи: Вашингтон (Њујорк–Филаделфија), Канбера (Сиднеј–Мелбурн), Отава (Монтреал–Торонто)
- ЈАР: Преторија (влада), Кејптаун (скупштина), Блумфонтајн (врховни суд); Холандија: Амстердам формално, влада у Хагу
- Два главна града: Боливија (Сукре и Ла Паз), Чиле (Сантјаго и Валпараисо), Грузија (Тбилиси и Кутаиси)
- Премештене престонице: Рио де Жанеиро → Бразилија (1960), Истанбул → Анкара, Алма Ата → Астана, Јангон → Нејпјидо, Лагос → Абуџа, Карачи → Исламабад
Државна граница – омеђује државну територију; има политичке, правне, економске и војно-стратешке функције.
- Природне, вештачке и математичке – математичке су повлачиле колонијалне силе у Африци, Северној Америци и Аустралији
- Територијално море – појас дуж обале, највише 12 морских миља (22,2 km); шири код Бразила, Еквадора, Перуа, Сијера Леонеа и Уругваја
- Ваздушна граница – висина до које досежу класичне летелице
- Слободно море – mare liberum – највећи део морских површина
- Етничке и неетничке – етничке раздвајају различите народе, неетничке пресецају исту етничку групу; границе Србије су већином неетничке
Међународни економско-политички односи – државе не могу опстати изоловане, јер производња, саобраћај, трговина и туризам захтевају међународну сарадњу.
Друштвено-политичко уређење – начин политичке организације државе: политички систем, облик владавине и облик државног уређења.
Демократски режим – народ на изборима доноси политичке одлуке и контролише власт; вишестраначки парламентарни систем и правна једнакост грађана.
- Недемократски режими – једнопартијски систем (Северна Кореја), диктатура (Туркменистан), исламска теократија (Иран)
- Диктатура – сва власт у рукама једног човека или мале групе
- Теократија – верске власти имају предност над политичком влашћу
Монархија – врховна власт у рукама монарха, који обично влада наслеђем и доживотно.
- Кнежевине (Монако, Андора, Лихтенштајн), царевина (Јапан), краљевине (УК, Шпанија, Норвешка, Мароко), војводство (Луксембург), султанати (Брунеј, Оман), емирати (Бахреин, Катар, Кувајт, УАЕ)
- Апсолутистичке монархије – владар има неограничену власт (Саудијска Арабија, Катар, Оман, Брунеј)
- Парламентарне монархије – власт монарха ограничена уставом и парламентом, монарх је национални симбол (Белгија, Канада, Шведска, УК)
Република – res publica – јавна ствар; становништво на изборима бира органе власти на одређено време; републике су председничке и парламентарне.
Унитарна (проста) држава – правно недељива целина са централизованим органима власти и једним носиоцем суверенитета; центар моћи је главни град.
Већина држава света је унитарна; административна подела је најчешће тростепена, а понекад петостепена (Француска: региони, департмани, области, кантони, комуне).
Федерација (савезна држава) – суверена је само савезна власт, а федералне јединице имају аутономију у законодавству, судству и управи.
- САД, Канада, Аустралија, Индија, Русија, Бразил, Швајцарска
- Федерације обухватају око 40% светске популације и око 50% копна; велике државе су углавном федерације (изузетак Кина)
- Швајцарска – 26 кантона; Немачка – 16 савезних држава; Белгија – Фландрија, Валонија и Регион главног града Брисела
Конфедерација – савез држава; данас више не постоји.
- Швајцарска (1291–1848), Перуанско-боливијска Конфедерација (1836–1839), Уједињена Арапска Република (1958–1961), Сенегамбија (1982–1989)
Најважније:
- Држава: политичка и правна организација друштва с врховном влашћу на својој територији.
- Статус: суверенитет и међународно признање; без њих држава је зависна (вазална, марионетска, протекторат).
- Елементи: територија, становништво, положај, уређење, главни град, граница, међународни односи.
- Територија: велике, средње и мале; компактне, издужене, подељене и ограђене државе.
- Положај: математичко-, физичко-, економско- и политичко-географска компонента.
- Главни град: европски и амерички тип; неке државе имају више престоница.
- Границе: политичке, правне, економске и војно-стратешке функције; територијално море до 12 морских миља.
- Политички систем: демократски и недемократски режими.
- Облик владавине: монархије (апсолутистичке, парламентарне) и републике (председничке, парламентарне).
- Државно уређење: унитарне, федерације и конфедерације (данас их нема).
