Најважније из лекције
План-резиме
- Територијална целовитост
- Основно начело међународног права; држава без територије нестаје као субјект међународних односа.
- Њена заштита чува стабилност и спречава конфликте.
- Интеграција и дезинтеграција
- Интеграција – економско-политичко уједињавање и сарадња држава.
- Дезинтеграција – тежња народа за властитим независним државама.
- Разлози: пораст територијалних спорова, произвољне колонијалне границе у Африци.
- Сепаратизам
- Културно, етничко, верско или расно одвајање од веће групе; покрети бране идентитет.
- Латентни – колективно сећање на некадашњу аутономију или независност.
- Активни – миран (петиције, референдуми, митинзи) или насилан (немири, герилски и терористички напади, грађански ратови).
- Примери: Каталонија, Курди у Ербилу.
- Иредентизам
- Тежња да се поврати територија која се сматра својом, а део је друге државе.
- Основе: неслагања са другим заједницама, запостављање језика, културе и религије, пропаганда, доминација већине.
- Заговарају га националистички покрети.
- Регионализам
- Политички систем заснован на регионима: територијална аутономија унутар унитарних држава, децентрализација, регионални развој.
- Фаворизује федерално и конфедерално уређење; пример Шкотска.
- Аутономаштво
- Залагање за већу политичку аутономију у оквиру матичне државе.
- Може бити увод у потпуно одвајање (СФР Југославија почетком 1990-их).
Територијална целовитост државе – једно од основних начела савременог међународног права; држава која изгуби територију нестаје као субјект међународних односа.
Заштита целовитости држава је у интересу међународне заједнице – обезбеђује стабилност међународних односа и спречава конфликте.
Интеграција – економско-политичко уједињавање и сарадња држава.
Дезинтеграција – тежња народа да створе властите независне државе.
- Доктрине засноване на дезинтеграцији – сепаратизам, иредентизам, регионализам и аутономаштво.
- Разлози дезинтеграције – нагли пораст броја територијалних спорова; наслеђене границе у Африци које су колонијалне силе исцртале произвољно.
Сепаратизам – политичка доктрина која подразумева културно, етничко, верско или расно одвајање од веће групе.
Сепаратистички покрети заговарају издвајање на основу обележја идентитета, верујући да им већа или доминантна група (народ) угрожава идентитет.
- Идентитет – свест о припадности одређеној заједници на основу личних или колективних ставова.
- Латентни сепаратизам – заснива се на колективном сећању заједнице на некадашњу аутономију или независност.
- Активни сепаратизам – миран – петиције, референдуми, непоштовање државних закона, митинзи, сепаратистички покрети.
- Активни сепаратизам – насилан – немири, герилски и терористички напади, грађански ратови.
- Референдум – облик јавног изјашњавања грађана о одређеном питању од заједничког интереса.
- Демонстрације присталица независности Каталоније у Барселони (Шпанија).
- Сепаратистичке демонстрације Курда на улицама Ербила на северу Ирака.
Иредентизам – политичка доктрина по којој чланови покрета настоје да поврате територију коју сматрају својом у културном, етничком и религијском смислу, а која је тренутно део друге државе.
- Основе иредентистичких тежњи – неслагања са другим заједницама у држави; отпор запостављању свог језика, културе или религије; пропаганда; економска или политичка доминација већинске заједнице.
Иредентистичке политике најчешће заговарају националистички покрети.
Регионализам – политичка доктрина усмерена на развој политичког система заснованог на једном или више региона.
- Обухвата покрете који захтевају територијалну аутономију унутар унитарних држава, који заступају политичку децентрализацију и аутономију и који желе политику регионалног развоја.
- Циљ регионалиста – већи политички утицај у држави; најчешће фаворизују федерално и конфедерално уређење.
Регионалисти тврде да ће регионализацијом локално становништво имати веће користи, јер ће се спроводити локалне политике.
- Јачање регионалних покрета у Шкотској након референдума о иступању УК из ЕУ.
Аутономаштво – политичка доктрина која обухвата залагање појединаца, организација, странака и покрета за већу политичку аутономију у оквиру матичне националне државе.
Развој аутономашке политике може бити увод у захтеве за потпуним одвајањем, посебно када постоје етничке, културне и економске разлике међу становништвом.
- Политичке прилике у СФР Југославији почетком деведесетих година 20. века.
Најважније:
- Територијална целовитост: основно начело међународног права – без територије држава нестаје као субјект међународних односа.
- Два процеса: политичку карту света креирају интеграција (уједињавање и сарадња држава) и дезинтеграција (тежња народа за властитим државама).
- Четири доктрине дезинтеграције: сепаратизам, иредентизам, регионализам и аутономаштво.
- Сепаратизам: културно, етничко, верско или расно одвајање од веће групе; латентан или активан (миран или насилан).
- Иредентизам: тежња да се поврати територија која се сматра својом, а део је друге државе; заговарају га националистички покрети.
- Регионализам: територијална аутономија унутар унитарних држава, децентрализација, регионални развој; фаворизује федерално и конфедерално уређење.
- Аутономаштво: залагање за већу политичку аутономију у оквиру матичне државе; може водити ка захтеву за одвајањем.
