Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Колонизација
- Од великих географских открића до друге половине 20. века.
- Колонијална сила осваја колонију и управља њеним средствима, радном снагом и тржиштем.
- Подела на развијене и неразвијене; Европа постаје најмоћнија; „запад“ и „остатак“ света.
- Деколонизација – ослобађање колонија у четири фазе
-
- век: 13 британских колонија → САД (1776).
-
- век: Јужна Америка (од Шпаније и Португалије).
- Између светских ратова: доминиони (Канада, Аустралија, Нови Зеланд, ЈАР), мандатне територије Друштва народа.
- После Другог светског рата: више од 100 држава.
-
- Блоковска подела и хладни рат (1945–1989)
- Немачка: Западна (Бон) и Источна; Берлински зид 1961.
- Западни блок (САД) и источни блок (СССР); сива зона → Покрет несврстаних 1961 (Египат, Индија, Југославија).
- Варшавски и НАТО пакт, трка у наоружању и освајању свемира, шпијунажа.
- Крај: пад зида 1989, распад СССР 1991; нови поредак – суперсила САД + ЕУ, Русија, Кина, Јапан, Индија, Бразил.
- Неоколонијализам
- Подређеност бивших колонија кроз политички и економски притисак; носиоци МНК.
- Технолошки и еколошки колонијализам
- Технолошки – технолошка зависност неразвијених од великих сила.
- Трансфер и дифузија технологије – важан фактор развоја.
- Последице: одлив стручњака, стагнација, веће неједнакости.
- Еколошки – премештање штетних и застарелих технологија у земље у развоју.
Колонизација – процес од великих географских открића до друге половине 20. века у коме јача држава (колонијална сила) политички, војно или економски осваја слабију државу (колонију) и управља њеним средствима, радном снагом и тржиштем.
- Последица – подела света на развијене и неразвијене државе.
- Европа – пре колонизације релативно сиромашна, у односу на богати Блиски исток, Индију и Кину; колонизацијом постаје економски најмоћнији део света.
- Култура – разлика између „запада“ и „остатка“ света.
Деколонизација – процес ослобађања колонија од колонијалне власти и стицања независности; дуг, често праћен тешким ослободилачким ратовима.
- Прва фаза – 18. век, Северна Америка: 13 британских колонија се 1776. уједињује у САД.
- Друга фаза – 19. век: већина држава Јужне Америке ослобођена шпанске и португалске власти.
- Трећа фаза – између два светска рата: британски доминиони (Канада, Аустралија, Нови Зеланд, ЈАР); немачке колоније постају мандатне територије Друштва народа.
- Четврта фаза – после Другог светског рата: независност стиче више од 100 држава у Азији, Африци, Јужној и Средњој Америци и Океанији.
Доминион – практично самостална држава која формално признаје власт британске краљице.
После Другог светског рата Немачка је подељена на четири окупационе зоне.
- Савезна Република Немачка (Западна Немачка) – зоне САД, УК и Француске; главни град Бон.
- Демократска Република Немачка (Источна Немачка) – совјетска зона, једнопартијски систем (комунизам).
- Берлин – у совјетској зони, али подељен између савезника.
Берлински зид – изграђен 1961. да спречи прелазак људи из Источног у Западни Берлин; Западни Берлин постаје изолована енклава; оличење хладног рата.
Хладни рат (1945–1989) – економски, политички и пропагандни сукоби два супротстављена идеолошка блока, без оружаног сукоба светских размера.
- Западни блок – предвођен САД: развијене државе Западне Европе, САД, Канада, Јапан.
- Источни блок – предвођен СССР-ом: комунистичке државе Средње и Источне Европе.
- Сива зона – државе ван блокова; предвођене Египтом, Индијом и Југославијом оснивају 1961. Покрет несврстаних.
- Обележја – Варшавски и НАТО пакт, трка у наоружању и освајању свемира, пропагандни и психолошки рат, шпијунажа и контрашпијунажа.
- Политичка подела Европе: 1988. – чланице НАТО пакта, чланице Варшавског пакта и остале државе; 2018. – Варшавског пакта нема, већина држава Средње и Источне Европе у НАТО пакту.
Крај хладног рата: пад Берлинског зида (1989) и распад СССР-а (1991). Нови светски поредак – једна суперсила (САД) и регионалне силе: ЕУ, Русија, Кина, Јапан, Индија и Бразил.
Неоколонијализам – настојање бивших колонијалних сила да некадашње колоније и после формалне независности држе у подређеном положају; оружану силу замењују политички и економски притисци.
- Главни носиоци – МНК, као и владине и невладине организације; контролишу природне ресурсе и утичу на оријентацију и темпо развоја неразвијених држава.
Технолошки колонијализам – најновији вид колонијализма: технолошка зависност неразвијених држава од великих сила; последица напретка науке и технике у другој половини 20. и почетком 21. века.
- Трансфер и дифузија технологије – уз трансфер капитала и људских потенцијала, важан фактор привредног развоја.
- Последице за земље у развоју – одлив стручних кадрова, велика улагања у технологију, економска стагнација; неједнакости у свету се продубљују.
Еколошки колонијализам – премештање еколошки штетних и застарелих технологија из развијених у земље у развоју.
Најважније:
- Колонизација: од великих географских открића до друге половине 20. века; јача држава осваја слабију и управља њеним ресурсима.
- Деколонизација: ослобађање колонија у четири фазе – САД (1776), Јужна Америка (19. век), доминиони и мандатне територије, више од 100 држава после Другог светског рата.
- Подела Немачке: Западна (Бон) и Источна Немачка; Берлин подељен.
- Берлински зид: подигнут 1961, оличење хладног рата; пао 1989.
- Хладни рат: 1945–1989, источни (СССР) против западног блока (САД); Варшавски и НАТО пакт; сива зона и Покрет несврстаних (1961).
- Нови светски поредак: после 1989. једна суперсила (САД) и регионалне силе ЕУ, Русија, Кина, Јапан, Индија, Бразил.
- Неоколонијализам: подређеност бивших колонија кроз политички и економски притисак; носиоци МНК.
- Технолошки колонијализам: технолошка зависност неразвијених; одлив стручњака, стагнација, веће неједнакости.
- Еколошки колонијализам: пресељење штетних и застарелих технологија у земље у развоју.
