Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и границе
- Европа (10,5 милиона km²) с Азијом чини Евроазију; граница: Урал, Каспијско језеро, Кавказ, Црно море, Босфор, Дарданели.
- Крајње тачке: рт Нордкин, рт Тарифа, рт Рока, северни Урал; Гибралтар – 14 km до Африке.
- Обале и рељеф
- Разуђене обале; полуострва Скандинавско, Пиринејско, Апенинско, Балканско; острва Велика Британија, Исланд, Ирска.
- Источноевропски кратон – најстарији део; раседне (старе, ниске) и набране планине (Алпи, Карпати, Динариди).
- Елбрус 5.642 m; низије око 60%, највећа Источноевропска (црница).
- Клима и биљни свет
- Средоземна, атлантска, континентална, субполарна, планинска; прелазна умерена континентална.
- Зоналност: тундра → тајге → мешовите шуме → степе; на југу макија.
- Воде
- Волга најдужа (3.688 km); Рајна (Ротердам); канал Рајна–Мајна–Дунав; језера Ладога и Оњега.
- Становништво
- 44 државе; густо насељен континент; више од 80% – индоевропска породица (Словени, Германи, Романи).
- Хришћанство (римокатолици, протестанти, православни) и ислам.
- Привреда
- Плодно земљиште (21,4%), интензивна пољопривреда у низијама.
- Нафта и гас из Северног мора, угаљ, хидроенергија, нуклеарна (Француска 75% струје).
- Савремена индустрија: високоразвијена, уз луке, „чиста“; постиндустријска фаза, туризам, ЕУ.
Евроазија – Европа и Азија као једна морфолошка целина (55 милиона km²); Европа има 10,5 милиона km².
Граница према Азији – Урал (планина и река), Каспијско језеро, Кавказ, Црно море, Босфор, Мраморно море, Дарданели, Егејско и Средоземно море.
Од Африке Европу одваја Средоземно море; у Гибралтарском мореузу удаљеност је 14 km. Назив потиче од асирске речи ереб – залазак Сунца.
- Рт Нордкин (71°08'N), Норвешка – најсевернија тачка
- Рт Тарифа (36°01'N), Шпанија – најјужнија тачка
- Рт Рока (9°30'W), Португалија – најзападнија тачка
- Северни Урал (66°20'E), Русија – најисточнија тачка
Разуђене обале – ивична и унутрашња мора: Баренцово, Печорско, Бело, Северно, Балтичко, Средоземно, Црно.
- Полуострва – Скандинавско, Јиланд, Пиринејско, Апенинско, Балканско
- Острва – Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија највеће у Средоземљу
- Пролази – Килски канал, Скагерак и Категат (Северно–Балтичко море); Ла Манш и Доверски мореуз (Велика Британија)
Кратон – стари и стабилан део континенталне коре; Источноевропски кратон (Руска плоча и Балтички штит) најстарији је део Европе.
Раседне планине – старе, снижене и заобљене, углавном ниже од 1.500 m (Централни масив, Ардени, Шварцвалд, Урал, Родопи).
Набране планине – северни систем (Пиринеји, Алпи, Карпати, Балкан, Кавказ) и јужни систем (Апенини, Динариди, Шарско-пиндске).
Средња висина 300 m; Елбрус 5.642 m, Мон Блан 4.807 m; ушће Волге -28 m. Низије заузимају око 60% територије.
- Источноевропска низија – највећа, црница на југу
- Панонска и Влашка – на месту некадашњих мора и језера
- Вулкани: Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи
Пет климатских типова – средоземна, атлантска, континентална, субполарна и планинска; прелазна је умерена континентална.
- Средоземна – топла сушна лета, благе кишовите зиме
- Атлантска – благе зиме, свежа лета, много падавина
- Континентална – топла лета, хладне зиме, мало падавина
- Субполарна – дуге хладне зиме, кратка свежа лета
Хоризонтална зоналност – тундра → четинарске шуме (тајге) → мешовите шуме → степе; на југу медитеранска вегетација.
Макија – медитеранско шибље; уз њу зимзелене шуме (приморски и алепски бор, бор пинија, чемпрес).
Степе Источноевропске, Влашке и Панонске низије претворене су у оранице због плодног земљишта; на планинама је изражена вертикална вегетацијска зоналност.
Нема дужих речних токова; сливови Атлантског океана (највећи), Северног леденог океана и Каспијског језера.
Волга – најдужа европска река (3.688 km), прва по сливу и протицају.
Рајна – најважнија река Атлантског слива; на ушћу Ротердам; канал Рајна–Мајна–Дунав спаја Атлантски океан и Црно море.
- Балтичко море – Нева, Западна Двина, Висла, Одра
- Северно море – Лаба, Везер, Рајна, Темза
- Атлантски океан – Сена, Лоара, Дуро, Тахо, Гвадалкивир
- Средоземно море – Ебро, Рона, По, Неретва, Вардар, Струма, Марица
- Црно и Азовско море – Дунав, Дњестар, Дњепар; Дон
- Северни ледени океан и Каспијско језеро – Северна Двина, Печора; Волга, Урал
- Језера: тектонска (Охридско), ледничка (Ладога, Оњега, Блед), реликтно (Каспијско)
- Највећа: Ладога и Оњега
Државе – 44 државе – 32 републике и 12 монархија: 7 краљевина, 3 кнежевине (Монако, Лихтенштајн, Андора), војводство Луксембург и Ватикан, на чијем је челу папа.
Русија је европска држава иако су три четвртине територије у Азији; Шпанији припадају Сеута и Мелиља у Африци; Турска (источна Тракија) и Казахстан (део Прикаспијске низије) залазе у Европу.
Густо насељен континент – највише становника Русија, Немачка, Француска, УК, Италија; најређе насељени Исланд и Скандинавија.
Индоевропска породица народа – више од 80% становника; око 60 народа у Европи.
- Словени – Руси, Белоруси, Украјинци, Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби, Срби, Црногорци, Хрвати, Словенци
- Германи – Немци, Аустријанци, Холанђани, Фламанци, Енглези, Данци, Норвежани, Швеђани, Исланђани
- Романи – Италијани, Французи, Шпанци, Португалци, Каталонци, Румуни, Валонци
- Остали – балтички и келтски народи, Роми, Грци, Албанци; угро-фински Финци, Естонци, Мађари; Баски непознатог порекла; Јевреји и Малтежани – семитски народи
- Римокатолици – Западна и Средња Европа, Португалија, Шпанија, Италија, Малта, Словенија, Хрватска
- Протестанти – Шведска, Норвешка, Финска, Данска, Швајцарска, Немачка, УК, Холандија
- Православни – Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија, Румунија, Србија, Црна Гора, Бугарска, Грчка
- Муслимани – европски део Турске, Албанија, БиХ, Северна Македонија, Србија, Црна Гора; велики градови Западне Европе
Развијен континент – Западна Европа напредује од великих географских открића и индустријских револуција.
Главни енергенти – нафта и природни гас из Северног мора (откривени шездесетих година 20. века); Европа је велики увозник нафте.
- Угаљ – тешка индустрија се развила уз угаљ и гвожђе (УК, Француска, Немачка); највеће резерве Русија, Украјина, Пољска, Немачка, Чешка
- Хидроенергија – најзначајнији обновљиви извор; Италија највећи произвођач геотермалне енергије
- Нуклеарна енергија – удео расте; у Француској 75% производње струје
Савремена европска индустрија – високоразвијена, зависи од увоза сировина, везана за луке и саобраћајнице; „чиста“ индустрија и високе технологије.
Пољопривредно земљиште 21,4% (обрадиво 13,3%, пашњаци 8,1%); интензивна пољопривреда; њом се бави око 5% становника. Развијене земље су у постиндустријској фази – највише запослених у услугама, туризам најважнији. Већина држава је у ЕУ или јој тежи, многе су у НАТО.
- Ратарство: Источноевропска, Западноевропска, Немачко-пољска, Панонска и Влашка низија
- Сточарство: Холандско-белгијска, Немачко-пољска и Панонска низија
- Винова лоза и агруми: Шпанија, Италија, Француска, Малта, Грчка
Најважније:
- Положај: Европа (10,5 милиона km²) је западни део Евроазије.
- Рељеф: Источноевропски кратон, раседне и набране планине; Елбрус 5.642 m.
- Низије: око 60% територије; највећа Источноевропска.
- Клима: средоземна, атлантска, континентална, субполарна, планинска.
- Реке: Волга најдужа (3.688 km); Рајна најважнија у Атлантском сливу.
- Становништво: 44 државе, густо насељен континент; Словени, Германи, Романи.
- Привреда: нафта и гас из Северног мора; високоразвијена, „чиста“ индустрија.
