Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Туризам у Јужној Европи
- Европа је најпосећенији континент: 710 милиона туриста (2018), приход 570 милијарди УСД (39,3% светског).
- Највише страних туриста: Француска (89,4 милиона), Шпанија (82,8), Италија (62,1); највећа зарада – Шпанија (73,7 милијарди УСД).
- Хомогене регије – туризам је главни извор прихода; хетерогене – допунска делатност; комплексне регије – спој историјских, културних и саобраћајних предуслова.
- Врсте туризма
- Приморски: Балеарска острва, Коста Брава, Коста дел Сол, Лигурија, Ромања, Халкидики, Крит, Родос.
- Планински (Алпи, Пиринеји), бањски (Италија, Србија), језерски (Комо, Гарда, Мађоре, Охридско, Бледско, Бохињско).
- Градски: Рим, Венеција, Мадрид, Барселона, Атина, Солун, Лисабон.
- Шпанија
- Коста Брава и Коста Дорада (Барселона, ОИ 1992), Коста Бланка (Валенсија, Картагена), Коста дел Сол (Малага).
- Коста де ла Луз и Андалузија (Севиља, Гранада – Алхамбра, Кордоба); Мавари.
- Балеарска острва (16 острва, Мајорка), Канарска острва (Тенерифе, Пико де Теиде 3.718 m), Кантабријско приморје (Баски), Мадрид и Толедо.
- Италија
-
- у Европи и 5. у свету по броју туриста; приход 49,3 милијарде УСД.
- Доломити, Венеција, Лигуријска ривијера (Ђенова, Сан Ремо), Ривијера Ромањола.
- Тоскана (Фиренца, Пиза), Лацио (Рим, Ватикан), Кампања (Напуљ, Везув, Помпеја), Сицилија (Етна), Сардинија.
-
- Грчка
- 30,1 милион туриста, 19,0 милијарди УСД (2018).
- Атика (Атина, Акропољ, Делфи, Сунион), Северна Грчка (Олимп 2.917 m, Метеори, Халкидики), Крф (Видо).
- Спорадско-кикладска регија: Споради, Киклади (Миконос, Санторини, Наксос), Додеканска острва (Родос, Патмос); Пелопонез (Олимпија, Микена).
- Остале дестинације
- Португалија: Лисабон, Алгарве; Хрватска: Корнати, Хвар, Дубровник, Истра.
- Србија: Београд, бање, Копаоник, Златибор; еко-села Сићево, Сирогојно, Гостиље, Мокра Гора, Коштунићи.
- Црна Гора: Бока Которска, Будва, Свети Стефан; Словенија: Триглав, Постојнска јама, Блед.
- Бугарска: Софија, Рилски манастир, Црноморска ривијера; Рила (2.925 m) – Боровец и Самоков.
Туризам – важан чинилац међународних економских односа; доводи до прожимања култура и отвара поља сарадње међу државама и народима.
Европа је туристички најпосећенији континент: 710 милиона туриста 2018. године (половина светског броја) и 570 милијарди УСД прихода (39,3% светског прихода).
Хомогене туристичке регије – туризам је главни извор прихода становништва.
Хетерогене туристичке регије – туризам је допунска делатност.
Комплексне туристичке регије – регије са повољном концентрацијом историјских, културних, уметничких, саобраћајних и других предуслова.
- Страни туристи 2018: Француска 89,4 милиона, Шпанија 82,8, Италија 62,1, Немачка 38,9, УК 36,3, Аустрија 30,8, Грчка 30,1, Русија 24,6, Португалија 22,8.
- Највећа зарада: Шпанија 73,7 и Француска 67,4 милијарде УСД.
- Приморски – Балеарска острва, Коста Брава, Коста Дорада, Коста Бланка, Коста дел Сол, Коста де ла Луз, Лигурија, Ромања, Халкидики, Крит, Родос.
- Планински – Алпи и Пиринеји.
- Бањски – традиционална бањска места у Италији, Србији и др.
- Језерски – Комо, Гарда, Мађоре (Италија); Охридско, Дојранско, Преспанско (Северна Македонија); Бледско, Бохињско (Словенија).
- Градски – Рим, Венеција, Мадрид, Барселона, Атина, Солун, Лисабон.
Понуда се обогаћује новим садржајима и у местима са једном специјализацијом (бање, археолошка налазишта, историјски локалитети, фестивали, центри ходочашћа).
После Француске, земља са највећим бројем страних туриста у Европи и свету; погодности нису равномерно распоређене, па се издваја више регија.
- Коста Брава и Коста Дорада – Барселона; туризам ојачао после Олимпијских игара 1992.
- Коста Бланка – од ушћа Евра до рта Гата; Валенсија и Картагена.
- Коста дел Сол – Малага; приморски и планински туризам (Сијера Невада).
- Коста де ла Луз и Андалузија – Севиља, Гранада (Алхамбра), Кордоба.
- Балеарска острва – 16 острва, најпосећенија у Европи; Мајорка, Менорка, Ибица, Форментера; Палма де Мајорка.
- Канарска острва – седам вулканских острва; Тенерифе, Велики Канари; Пико де Теиде (3.718 m).
- Кантабријско приморје – Баски; Сан Себастијан.
- Мадрид са околином – Краљевска палата, тргови Мајор и Еспања, музеј Прадо; Толедо, стара престоница.
Мавари – исламизовани староседеоци северозападне Африке који су на Пиринејском полуострву оставили културни утицај и системе за наводњавање.
По броју туриста трећа у Европи и пета у свету; приход од туризма 49,3 милијарде УСД (међу првих десет у свету).
- Доломити – најпривлачнији део Италијанских Алпа; Олимпијски алпски пут, Кортина д’Ампецо.
- Венеција – град на острвима и каналима; карневал, Дуждева палата, црква Светог Марка, Канал Гранде.
- Лигуријска ривијера – Ђенова, Сан Ремо (фестивали, карневали).
- Јадранска ривијера (Ривијера Ромањола) – регија Емилија-Ромања; Анкона.
- Тоскана – Фиренца (Санта Марија дел Фиоре, капела Медичи, Понте Векио) и Пиза (Криви торањ).
- Лацио са Римом – Колосеум, Форум, Трајанова и Каракалина купатила, Ватикан.
- Кампања са Напуљем – Везув; Херкуланум, Стабије и Помпеја уништени 79. године; Капри и Ишија.
- Сицилија – највеће острво Средоземља; Палермо, Сиракуза, Катанија, Етна.
- Сардинија – друго по величини острво Средоземља.
2018. године: 30,1 милион туриста и 19,0 милијарди УСД зараде.
- Атика – најважнија регија; Атина (Акропољ са Партеноном и Ерехтејоном, Агора, Плака, Монастираки), Парнас (Делфи, Теба, Термопилски кланац), рт Сунион (Посејдонов храм).
- Северна Грчка – Лептокарија, Платамон, Паралија, Дион; Олимп (Митикас, 2.917 m); Метеори, Едеса, Халкидики, Тасос.
- Крфска регија – уточиште српске војске у Првом светском рату; гробље на острву Видо.
- Спорадско-кикладска регија – Северни и Јужни Споради (Скиатос, Скопелос, Алонизос, Скирос), острво Евија, Киклади (Миконос, Санторини, Парос, Наксос, Делос), Додеканска острва (Родос, Патмос).
- Пелопонез – Олимпија, Епидаурус, Микена, Коринт, Месинија.
- Санторини је калдера настала ерупцијом 1450. године пре н. е.; на Родосу је стајао Колос са Родоса.
- Португалија – 22,8 милиона туриста, 19,6 милијарди УСД; Лисабон на естуару Тахоа (Тежа); Алгарве – најјужнија и најзначајнија регија (купалишни туризам).
- Хрватска – приморје и национални паркови: Корнати, Хвар, Дубровник, Истра.
- Србија – Београд, Нови Сад, Крагујевац, Суботица, Ниш; бање (Врњачка, Соко Бања, Буковичка, Нишка, Гамзиградска, Ковиљача); Копаоник, Златибор.
- Црна Гора – Бока Которска (Херцег Нови, Тиват, Котор, Игало), Будва, Милочер, Свети Стефан, Улцињ.
- Словенија – обала од 44 km (Пиран, Копар, Изола), Триглав (2.864 m), Постојнска и Шкоцјанска јама, Терме Чатеж, Блед и Бохињ, Љубљана.
- Бугарска – Софија, Велико Трново, Рилски манастир, Златни Пјасци, Несебар; Рила (2.925 m) са Самоковом и Боровцем.
Међународни туристички промет Србије порастао је од 2003. до 2016. године са 339.283 на 1,28 милиона туриста.
- Еко-туристичка села у Србији: Сићево, Сирогојно, Гостиље, Мокра Гора, Коштунићи.
Најважније:
- Европа: најпосећенији континент – 710 милиона туриста и 570 милијарди УСД (39,3% светског прихода) 2018. године.
- Типови регија: у хомогеним туризам је главни извор прихода, у хетерогеним допунска делатност.
- Комплексне регије: настају где се сустичу историјски, културни, уметнички и саобраћајни предуслови.
- Шпанија: друга по броју страних туриста; Коста Брава, Коста Бланка, Коста дел Сол, Андалузија, Балеарска и Канарска острва, Мадрид.
- Италија: Доломити, Венеција, Лигуријска и Јадранска ривијера, Тоскана (Фиренца), Лацио (Рим), Кампања (Напуљ), Сицилија, Сардинија.
- Грчка: Атика (Атина), Северна Грчка (Олимп), Крф, Спорадско-кикладска регија, Пелопонез (Микена, Олимпија).
- Португалија: Лисабон и Алгарве.
- Србија: Београд, бање, Копаоник и Златибор, еко-туристичка села.
- Бугарска: Рила (2.925 m) са зимским центрима Боровец и Самоков, Црноморска ривијера.
