Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Урбане регије и УК
- Западна и Средња Европа: велики градови, агломерације, конурбације, мегалополиси
- У градовима УК живи 82% становништва
- Конурбације настале због индустријског развоја у 19. и почетком 20. века: Велики Лондон, Југоисточни Ланкашир (Манчестер), Западни Мидланд (Бирмингем), Југоисточни Велс (Кардиф), Клајдсајд (Глазгов), Западни Јоркшир (Лидз), Ливерпул, Њукастл
- Велики Лондон
- Највећа конурбација УК; југоисток Енглеске, 7–40 m н. в., на Темзи, 75 km од ушћа
- Глобални град: средиште Британске империје + концентрација саобраћајница
- Водећа метропола уз Париз, Истанбул, Москву; спољна зона – центар индустрије иновација
- Проблеми: дефицит станова, миграције радника, саобраћајне гужве (раније смог)
- „Хитроу“, „Гетвик“, „Евротунел“ (51,5 km), увозна лука на Темзи
- Париски басен
- У градовима Француске 80% становништва; Париски басен и регија Лиона
- Сена и Марна, каналима повезане са Рајном, Лоаром и Роном
- Одлучујуће: политички центар + концентрација саобраћајница
- Индустрија у предграђима; просветни, културни, научни и туристички центар
- Бенелукс
- Рандстад (око 8 милиона): Амстердам, Ротердам, Хаг, Утрехт; Зелено срце; Ротердам – највећа лука Европе, „Шипол“; од 1970. услуге и високе технологије
- Фламански дијамант: Брисел, Гент, Антверпен, Левен; услуге у центрима, чиста индустрија у предграђима; децентрализација, сателитска насеља
- Средња Европа
- Агломерације: Франкфурт, Штутгарт, Берлин, Хамбург, Минхен, Беч, Праг, Варшава, Краков, Будимпешта, Букурешт
- Рајна–Рур: Бохум, Есен, Дортмунд, Дуизбург, Дизелдорф, Келн, Бон – највећа конурбација континенталне Европе
- Франкфурт – финансијски центар ЕУ (Европска централна банка)
- Савремени европски град
- Недељна и сезонска покретљивост → обилазнице, брзе пруге, већи аеродроми
-
- век: слободан проток капитала и људи, субрегионално повезивање градова
Конурбација – велика урбана целина настала спајањем више суседних градова и њихових предграђа.
Западна и Средња Европа су изузетно урбанизоване: велики градови, агломерације, конурбације и мегалополиси. У британским градовима живи 82% становништва.
Бројне конурбације у УК настале су због индустријског развоја у 19. и почетком 20. века.
- Велики Лондон, Југоисточни Ланкашир (Манчестер), Западни Мидланд (Бирмингем), Југоисточни Велс (Кардиф), Клајдсајд (Глазгов), Западни Јоркшир (Лидз), Ливерпул, Њукастл
Велики Лондон – највећа конурбација у УК; Лондон је највећи град УК, на југоистоку Енглеске (7–40 m н. в.), на Темзи, око 75 km од ушћа у Северно море.
Глобални град – Лондон је то постао због улоге главног града и средишта Британске империје и концентрације саобраћајница.
- Водећа европска метропола (уз Париз, Истанбул и Москву) – трговачко, индустријско и културно средиште светског значаја, центар међународних манифестација, поморских и ваздушних путева
- Спољна зона – центар британске индустрије засноване на научно-технолошким иновацијама
- Становништво – мигранти из целог света, највише из Комонвелта, па је етнички и верски хетерогено
Главни проблеми: дефицит станова, миграције радника и саобраћајне гужве. Некада је град мучио смог, а данас је без тешке индустрије еколошки чист.
- Аеродроми „Хитроу“ и „Гетвик“; „Евротунел“ испод Ла Манша (51,5 km)
- Лука међу најпрометнијима на свету – докови на левој обали Темзе, око 40 km низводно; претежно увозна
У француским градовима живи 80% становништва; највећу густину насељености и урбанизацију имају Париски басен и урбана регија Лиона.
Париз – главни и највећи град Француске; значај је резултат комбинације природних и друштвених фактора.
- Саобраћајни положај – речни саобраћај на Сени и Марни, повезаним каналима са Рајном, Лоаром и Роном; путеви и пруге преко околних узвишења
- Одлучујући фактор – улога политичког центра државе и концентрација саобраћајница; у 19. и 20. веку водећи саобраћајни центар континенталне Западне Европе
- Функције – водећи индустријски центар (капацитети у предграђима, диверзификована прерађивачка индустрија); просветни, културни, научни, истраживачки, уметнички и туристички центар
- Централне четврти: државне и градске институције, тржни центри, седишта МНК, банке, музеји, позоришта, галерије; предграђа: чиста индустрија и услуге
- Универзитет Сорбона у Паризу
Бенелукс (Белгија, Холандија, Луксембург) – висок степен урбанизације, велика политичка и економска повезаност (јединствена царинска и трговинска политика).
Рандстад – конурбација у Холандији (око 8 милиона становника): Амстердам, Ротердам, Хаг и Утрехт; у центру је Зелено срце, већином испод нивоа Светског мора и под вегетацијом.
- Развио се захваљујући добром саобраћајно-географском положају и трговини
- Ротердам – највећа европска лука; „Шипол“ у Амстердаму – један од најпрометнијих аеродрома Европе; велика железничка станица у Утрехту
- Од 1970. прелазак са индустрије на услуге и високе технологије – висок БДП по становнику и висока продуктивност рада
Фламански дијамант – највећа конурбација у Белгији (Брисел, Гент, Антверпен, Левен), простор облика дијаманта; најурбанизованији део Белгије.
- Центри градова – неколико стотина хиљада запослених у услугама
- Предграђа – индустрија (високе технологије, машиноградња, електротехничка, метална, хемијска, текстилна, намештаја, коже, прехрамбених производа) и услуге
- Антверпен – највећа белгијска лука; Брисел – главни град Белгије и незванични главни град ЕУ
- Децентрализација – пресељавање предузећа из града у нове индустријске центре; мали градови постали сателитска насеља
Највеће агломерације Средње Европе: Франкфурт, Штутгарт, Берлин, Хамбург и Минхен (Немачка), Беч, Праг, Варшава и Краков, Будимпешта, Букурешт.
Рајна–Рур – највећа конурбација континенталне Европе, у Немачкој, настала повезивањем више конурбација: Бохум, Есен, Дортмунд, Дуизбург (највећа немачка лука на Рајни), Дизелдорф, Келн, Бон и простор између њих.
- Настанак – радничка насеља из шездесетих и седамдесетих година 20. века уз велика предузећа и саобраћајне осовине; раст цена земљишта и брига да се средња класа не оптерети порезом довели су до градње станова у ширим подручјима и спајања градова
Околина великих градова све је привлачнија за становање, пословање, рекреацију, туризам и пољопривреду, па настају бројна приградска насеља.
- Франкфурт – највеће пословно и трговачко седиште Немачке, финансијски центар ЕУ (Европска централна банка)
- Север Немачке: Берлин, Хамбург, Бремен, Хановер, Кил, Либек, Росток; југ: Минхен и Штутгарт
Недељна и сезонска покретљивост – потреба становника да викендом и за годишњи одмор бораве ван града.
Зато се градови растерећују приградским аутопутевима, кружним путевима и обилазницама, брзим пругама и већим капацитетом аеродрома.
У другој деценији 21. века европски градови су важан фактор светског развоја без граница за проток капитала и људи, уз све јаче субрегионално повезивање урбаних субјеката.
Најважније:
- Урбанизација: у градовима УК живи 82%, а у градовима Француске 80% становништва.
- Конурбације УК: настале због индустријског развоја у 19. и почетком 20. века; највећа је Велики Лондон.
- Лондон: глобални град због улоге средишта Британске империје и концентрације саобраћајница; проблеми – дефицит станова, миграције радника, гужве.
- Париски басен: водећа урбана регија Француске захваљујући саобраћајном положају (Сена, Марна, канали) и улози политичког центра.
- Рандстад: Амстердам, Ротердам, Хаг и Утрехт око Зеленог срца; око 8 милиона становника.
- Фламански дијамант: Брисел, Гент, Антверпен, Левен; услуге у центрима, чиста индустрија у предграђима, децентрализација.
- Рајна–Рур: највећа конурбација континенталне Европе (Бохум, Есен, Дортмунд, Дуизбург, Дизелдорф, Келн, Бон).
- Франкфурт: пословно и трговачко седиште Немачке и финансијски центар ЕУ.
- Савремени град: недељна и сезонска покретљивост тражи обилазнице, брзе пруге и веће аеродроме.
