Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Источна Европа и транзиција
- Од Белог и Баренцовог мора до Црног мора, Кавказа и Каспијског језера; око 5,6 милиона km² са европским делом Русије
- Државе: Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија, Естонија, Летонија, Литванија
- Транзиција (од 90-их година 20. века): пад производње, незапосленост, инфлација, дугови; ЗНД – заједничко тржиште
- Ресурси Русије
- Међу првима у свету; европски део најразвијенији и најгушће насељен
- Чернозем у Источноевропској низији; пољопривредно земљиште 13,2%
- Нафта и гас: Западносибирска низија, Прикаспијска низија, Поволожје; угаљ: Кузњецки басен, Урал, Сибир
- Гас 2018: Русија друга у свету (17,3%, после САД)
- Пољопривреда и индустрија Русије
- Прва у свету по шећерној репи, хељди и јечму; јак риболов (Ладога, Оњега, Бајкал)
- Поволожје: Самара – нафта, Саратов – хемија, Волгоград – металургија
- Индустријски појас Санкт Петербург – Москва – Ростов на Дону
- Нафта и гас = половина извоза; руске МНК „Гаспром“, „Лукоил“
- Саобраћај и технологија
- Слаба саобраћајна повезаност; Транссибирска железница Москва–Владивосток
- Луке: Владивосток, Сочи, Санкт Петербург, Калињинград, Мурманск, Архангелск
- ИТ, извоз софтвера, технолошки паркови (Москва, Нижњи Новгород, Калуга, Тјумен)
- Партнери: Кина, Индија, ЗНД, ЈАР, Бразил
- Украјина
- Друга по површини у Европи; зависна од руске енергије
- Црница на лесу, пољопривредно земљиште 71,2%
- Доњецки басен (Донбас): више од 300 рудника, 60 милијарди тона угља
- Криви Рог (гвожђе), Никопољ (манган); преко Украјине 85% руског гаса за Европу
- Пшеница, јечам, кукуруз, раж; највећи извозник сунцокретовог уља
- Индустрија: Донбас, Дњепар, Кијев, Харков, Одеса (највећа лука)
Источна Европа – простор од Белог и Баренцовог мора до Црног мора, Кавказа и Каспијског језера; око милион km² (без Русије), односно око 5,6 милиона km² са европским делом Русије.
- Рељеф – највећи део чини Источноевропска низија, која на југу прелази у Прикаспијску низију
- Државе – Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија, Естонија, Летонија и Литванија
Транзиција – прелазак са планске на тржишну привреду; почела деведесетих година 20. века.
На почетку транзиције производња је опала због губитка тржишта и застареле индустрије; затварање погона донело је незапосленост, пад животног стандарда, инфлацију, дугове и социјалне разлике.
ЗНД – Заједница независних држава – заједничко тржиште бивших совјетских република, које и даље економски зависе једна од друге.
Русија је међу првим земљама света по природним ресурсима (минералне сировине, плодно земљиште, шуме, воде), али они још нису потпуно искоришћени. Европски део је најразвијенији и најгушће насељен.
Чернозем – плодно земљиште Источноевропске низије, где су најбољи услови за пољопривреду; у Сибиру преовлађују стално замрзнуто земљиште, шуме, мочваре и тундра.
- Пољопривредно земљиште – 13,2% територије (обрадиво 7,5%, пашњаци 5,6%)
- Камени угаљ – Кузњецки басен, Урал, средњи и источни Сибир
- Нафта и гас – Западносибирска низија, Прикаспијска низија, Поволожје
- Руда гвожђа – север европског дела, Урал, Кузњецки басен
- Злато и дијаманти – североисточни Сибир
Већина налазишта је у удаљеним областима са неповољном климом. Русија је у светском врху и по обојеним и племенитим металима, драгом камењу и неметалима (соли, фосфати, азбест).
- Највећи произвођачи природног гаса 2018: САД 21,5%, Русија 17,3%, Иран 6,2%
- Хидроенергија: Јенисеј, Ангара, Волга; ХЕ „Волгоград“ – највећа у Европи
После распада СССР руска привреда прелази са планске на тржишно оријентисану.
Пољопривреда – Русија је прва у свету по производњи шећерне репе, хељде и јечма; велики је произвођач ражи, пшенице, кукуруза, кромпира, сунцокрета, лана и конопље и у врху по сточном фонду.
- Шећерна репа 2017: Русија 51,9 милиона тона (Француска 34,4)
- Хељда 2017: Русија 1.524,3 хиљаде тона (Кина 1.447,3, Украјина 180,4)
- Риболов: језера Ладога, Оњега, Каспијско и Бајкалско, мора Бело, Баренцово и Јапанско – харинге, бакалари, лосос
Поволожје – индустријски регион на Волги, настао пресељењем фабрика из Украјине и Москве у Другом светском рату; градови имају планом додељену индустрију.
- Самара (до 1991. Кујбишев) – нафтна индустрија
- Саратов – хемијска индустрија
- Волгоград – металургија
Индустријски појас – подручје највеће концентрације индустрије: од Санкт Петербурга, преко Москве, до Ростова на Дону – од хемијске до космичке индустрије.
Санкт Петербург је један од најстаријих индустријских региона (оптичка, фармацеутска, прехрамбена, хемијска индустрија, бродоградња). Урал је богат гвозденом рудом, никлом, бокситом, хромом и бакром.
Деведесете године 20. века донеле су затварање погона и незапосленост. Почетком 21. века раст цена нафте и гаса, политичка стабилизација и ниски порези привукли су стране инвестиције, па расту услужне делатности и БДП.
Извоз – нафта и природни гас чине половину руског извоза; руске МНК „Гаспром“, „Лукоил“ и „Еуроцемент“ међу највећима су у свету.
Слаба саобраћајна повезаност – велики проблем огромне територије; најважнија је Транссибирска железница Москва–Владивосток.
- Реке европског дела имају саобраћајни значај, сибирске су пловне само кратког лета
- Луке: Владивосток (Тихи океан), Сочи (Црно море), Санкт Петербург и Калињинград (Балтичко море), Мурманск (Баренцово море), Архангелск (Бело море)
Високе технологије – ИТ је један од најдинамичнијих сектора; Русија је међу водећим извозницима софтвера.
- Технолошки паркови: Москва, Нижњи Новгород, Калуга, Тјумен, Санкт Петербург
- МНК у Русији: „Гугл“, „Моторола“, „Боинг“, „Нортел“, „Хјуит Пакард“; „Интел“ у Нижњем Новгороду (више од 500 инжењера)
Трговински партнери – Кина, Индија, земље ЗНД-а, ЈАР и Бразил; Европа зависи од руског гаса, па расте политичка улога Русије.
Украјина је после Русије површином највећа држава Европе. У СССР-у је била друга република по становништву и развијености, а трећа по површини.
Транзицију су отежале енергетска зависност од Русије и неповољна структура индустрије (непрофитабилна тешка индустрија). Положај је повољан – излаз на делту Дунава, Азовско и Црно море.
Црница – плодно земљиште на лесу у низијском делу (продужетак Источноевропске низије); пољопривредно земљиште захвата 71,2% територије, око 3/4 је у приватном власништву.
Доњецки басен (Донбас) – на југоистоку; више од 300 рудника квалитетног каменог угља, највећи басен угља у Европи (резерве око 60 милијарди тона).
- Руде – гвожђе (Криви Рог), манган (Никопољ), уран
- Нафта и гас – увозе се (Русија, Средња и Југозападна Азија); преко Украјине иде око 85% руског гаса за Европу
- Шуме – 15,6% територије, Полесје и Карпати
Пољопривреда – бави се њоме 15% становништва; пшеница, јечам (пета у свету по производњи), кукуруз, раж, кромпир, хељда (трећа у свету), лан, шећерна репа, сунцокрет, уљана репица.
Украјина је највећи произвођач и извозник сунцокретовог уља у свету. Проблеми: ниска продуктивност, старо пољопривредно становништво, ерозија, заслањивање, радиоактивно загађење око Припјата после Чернобиља 1986.
Индустрија – Доњецки басен (Доњецк, Луганск, Горловка – црна металургија, машинска, хемијска, петрохемијска), доњи ток Дњепра, велики градови; у рударству и индустрији ради 25% запослених.
- Кијев и Харков – машиноградња, електротехничка и текстилна индустрија
- Одеса – бродоградња, машинска и хемијска индустрија; највећа лука на Црном мору
- Дњепар – пристаништа Кијев, Дњепропетровск, Запорожје
- Партнери: земље ЗНД-а, Кина, Немачка, Пољска, Турска
Најважније:
- Источна Европа: од Белог и Баренцовог мора до Црног мора, Кавказа и Каспијског језера; највећи део је Источноевропска низија.
- Транзиција: од деведесетих година 20. века – пад производње, незапосленост, инфлација, социјалне разлике.
- Ресурси Русије: међу првима у свету; нафта и гас у Западносибирској и Прикаспијској низији и Поволожју, угаљ у Кузњецком басену.
- Пољопривреда Русије: чернозем Источноевропске низије; прва у свету по шећерној репи, хељди и јечму.
- Индустрија Русије: индустријски појас Санкт Петербург – Москва – Ростов на Дону и Поволожје (Самара, Саратов, Волгоград).
- Извоз и партнери: нафта и гас су половина извоза; партнери Кина, Индија, ЗНД, ЈАР, Бразил.
- Саобраћај: слаба повезаност; Транссибирска железница Москва–Владивосток, Волга, луке.
- Високе технологије: ИТ, извоз софтвера, технолошки паркови.
- Украјина: црница (71,2% пољопривредног земљишта), Донбас – највећи басен угља у Европи, највећи извозник сунцокретовог уља.
