Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Европа и миграције
- До краја 60-их година 20. века емиграциони, затим имиграциони континент.
- Међународни мигранти у Европи: 56 милиона (1960) → 76 милиона (2015), удео 8% → 10%.
- Прекоморске миграције
- Први талас после великих географских открића (16. век) – колонизација.
- Три таласа: од Наполеонових ратова до 80-их 19. века; крај 19. – 30-е године 20. века; после Другог светског рата.
- 1820–1960. око 60 милиона Европљана; главне исељеничке земље: Ирска, УК, Немачка, Италија, Пољска и др.
- После Другог светског рата
- Радни мигранти у Западну Европу (Италија, Шпанија, Португалија, Грчка, СФРЈ, Мароко, Турска); 1970. Немачка 3 милиона.
- УК, Француска, Холандија – мигранти из бивших колонија (Индија, Пакистан, Алжир, Суринам).
- 1973 енергетска криза – рестриктивне мере; Јужна Европа постаје имиграциона (80-е).
- Пад социјализма и распад СССР
- Масовне миграције из Источне Европе (1989. више од 1,3 милиона), строже визе.
- Највише између суседних држава (Немци у Немачку, Руси из балтичких држава, више од 308.000 Јевреја из СССР).
- Присилне миграције због ратова у бившој СФРЈ (1991–1998. више од милион људи).
- Савремене миграције
- Ирегуларне миграције и црно тржиште рада; Шпанија – Сеута и Мелиља.
- Три групе имиграционих држава: бивше колонијалне силе, пријем радне снаге, нове имиграционе државе.
- Немачка – највећи миграциони салдо (2017. 917.000 имиграната).
- Европска мигрантска криза (од 2015)
- Узроци: незапосленост, сиромаштво, насиље (рат); балканска рута.
- Азиланти (ратна опасност, право на азил) и економски мигранти (без права на азил).
- Сирија 46,7%, Авганистан 20,9%, Ирак 9,4%; 1,3 милиона захтева за азил; Немачка, Мађарска, Шведска, Аустрија.
Миграције – просторна кретања становништва; емиграција је исељавање, имиграција досељавање.
До краја шездесетих година 20. века Европа је била емиграциони континент, а од тада стално расте њена нето миграција.
- Међународни мигранти у Европи – 56 милиона (1960) → 76 милиона (2015); удео у становништву 8% → 10%.
- Скоро две трећине свих међународних миграната живи у Европи и Азији.
Прекоморске миграције – први талас после великих географских открића у 16. веку (колонизација Африке, Азије, Америке и Аустралије).
- Три велика таласа: од Наполеонових ратова до 80-их година 19. века; од краја 19. до 30-их година 20. века; после Другог светског рата.
- 1820–1960. – око 60 милиона Европљана у прекоморској миграцији.
- Главне исељеничке државе: Ирска, УК, Немачка, Шведска, Норвешка, Шпанија, Португалија, Италија, Грчка, Русија, Пољска.
Европа се демографски обнављала приливом радне снаге; највећу имиграцију имала је Западна Европа.
- Радни мигранти – из Италије, Шпаније, Португалије и Грчке, касније из бивше СФРЈ, Марока, Алжира, Туниса и Турске.
- 1970. године – Немачка три милиона имиграната, Западна Европа око 12 милиона досељеника.
Колонијалне везе – УК, Француска и Холандија примиле мигранте из бивших колонија.
- Индија, Пакистан, Бангладеш, Алжир, Суринам, Ангола, Мозамбик.
- СФРЈ – једини изузетак у Источној Европи: радници у Немачку, Швајцарску и Француску.
Енергетска криза 1973. – рестриктивне имиграционе мере: крај запошљавања неквалификованих страних радника, прилив стручњака.
Италија, Шпанија, Португалија и Грчка осамдесетих година 20. века од емиграционих постају имиграционе државе.
После пада Берлинског зида становници Средње и Источне Европе масовније мигрирају, па развијене државе уводе строжа правила за визе.
- 1989. – више од 1,3 милиона људи из Источног блока у Западну Европу.
- Највише миграција између суседних држава, често у матичну државу.
- Мађари из Румуније и Словачке, Пољаци из Украјине, Казахстана и Сибира, Руси из балтичких држава.
- 1987–1991. више од 308.000 Јевреја напустило СССР.
Присилне миграције – изазвали су их ратови у бившој СФРЈ.
- 1991–1998. више од милион људи у Западну и Средњу Европу (око 600.000 из БиХ, око 400.000 из Хрватске) – највише у Немачку, Шведску, Аустрију, Италију и Турску.
Ирегуларне миграције – недозвољени улазак миграната; велики проблем у Шпанији, Португалији, Француској, Грчкој и Италији.
- Шпанија – дуга обала и енклаве Сеута и Мелиља: 50.000–70.000 ирегуларних миграната из Африке годишње.
- Тајни имиграциони канали воде на црно тржиште рада; контрола је неделотворна док послодавци траже јефтину радну снагу.
- Стручњаци – привремене радне дозволе на пет година, које се обнављају.
Три групе имиграционих држава:
- имиграција из бивших колонија – Француска, Холандија, УК;
- пријем радне снаге – Аустрија, Белгија, Луксембург, Данска, Немачка, Шведска;
- нове имиграционе државе – Грчка, Италија, Португалија, Шпанија (крај 80-их), Финска и Ирска (почетак 90-их).
Највећи удео имиграната имају Луксембург, Швајцарска, Летонија, Естонија и Шпанија; породице и пријатељи постају промотери миграција.
- 2017. имигранти: Немачка 917.000, УК 644.000, Шпанија 532.000, Француска 370.000, Италија 343.000.
- Немачка има највећи миграциони салдо; у Бугарској, Хрватској, Литванији, Летонији, Пољској и Румунији више је исељених него досељених.
Европска мигрантска (избегличка) криза – период од 2015. године, када је велики број људи дошао у ЕУ преко Средоземног мора или копном кроз Југоисточну Европу.
Главни узроци: незапосленост, сиромаштво и насиље (ратни сукоби). Балканска рута: Грчка, Хрватска, Мађарска, Северна Македонија, БиХ, Србија.
Азиланти – емигрирали због непосредне ратне опасности; имају право на азил.
Економски мигранти – немају право на азил; могу бити враћени у најближу претходну безбедну државу.
- Морем 2015: највише у Грчку (Лезбос, Самос – углавном из Азије), затим у Италију (углавном из Африке).
- Порекло: Сирија 46,7%, Авганистан 20,9%, Ирак 9,4%; око 58% мушкарци старији од 18 година.
- 2015. – 1,3 милиона захтева за азил у ЕУ; око две трећине у Немачкој, Мађарској, Шведској и Аустрији.
- По глави становника највише: Мађарска, Шведска, Аустрија.
- 2008–2017. највише захтева: Немачка, затим Француска, Италија, Шведска, Мађарска, УК, Аустрија.
Најважније:
- Промена улоге: до краја 60-их година 20. века Европа је емиграциони, а затим имиграциони континент (76 милиона миграната 2015).
- Прекоморске миграције: први талас после великих географских открића у 16. веку; 1820–1960. око 60 милиона Европљана.
- После Другог светског рата: радни мигранти из Средоземља у Западну Европу; мигранти из бивших колонија у УК, Француску и Холандију.
- 1973: енергетска криза – рестриктивне мере и прилив стручњака; Јужна Европа постаје имиграциона.
- Распад СССР: масовно исељавање из Источне Европе, строже визе, миграције између суседних држава.
- Ратови у бившој СФРЈ: присилне миграције више од милион људи (1991–1998).
- Ирегуларне миграције: тајни канали и црно тржиште рада; Шпанија – Сеута и Мелиља.
- Мигрантска криза 2015: узроци незапосленост, сиромаштво и рат; 1,3 милиона захтева за азил.
- Азиланти и економски мигранти: право на азил имају само азиланти.
