Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Географија и друштвена географија
- Географија проучава објекте, појаве и процесе у простору и односе човека и окружења; „мостовна наука“ (интердисциплинарност).
- Општа географија се дели на физичку и друштвену.
- Друштвена географија проучава становништво, привреду и насеља и везе међу њима.
- Развој географије
- Два периода: дескриптивна и научна географија.
- Аристотел – сферни облик Земље; Ератостен – отац географије, израчунао обим Земље.
- Птоломеј, Страбон; арапски географи Бируни, Идризи, Ибн Батута.
- Открића: Марко Поло, Колумбо (1492), Васко да Гама (1498), Магелан (1519–1522); Варенијус (1650).
-
- век: Хумболт и Ритер – оснивачи научне географије.
- Друштвена географија као наука
- Антропогеографија (Рацел) издваја се крајем 19. века; Јован Цвијић – оснивач научне географије у Србији.
- Дисциплине: географија становништва, насеља, политичка и економска географија.
- Извори података и методе
- Извори: пописи, статистичка евиденција, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори.
- Попис: пописивачи, пописни обрасци, испитаници, на 10 година; у Србији први 1834.
- Методе: теренско истраживање (циљ – научне законитости), анкета, интервју, статистички и картографски метод.
- Информационе технологије убрзавају анализу и олакшавају управљање простором.
- Картографски метод
- Географски елементи карте чине географски садржај и приказују се картографским знацима.
- Планови – најтачније карте; топографске карте – проучавање мањих географских целина.
Географија – наука која проучава физичко-географске и друштвено-географске објекте, појаве и процесе у простору, њихову међузависност и односе човека и окружења.
Друштвена географија – проучава друштвено-економске елементе и факторе у простору (становништво, привреду и насеља) и везе међу њима.
- Интердисциплинарност – географија је „мостовна наука“ између природних и друштвених наука.
- Регионална и општа географија – два основна подручја; општа се дели на физичку и друштвену.
Положај између природних и друштвених наука утиче на то да друштвена географија често користи њихова достигнућа; значај јој расте јер је улога човека у свету све већа.
Период дескриптивне географије – од античке Грчке до 19. века; превладава опис.
Период научне географије – од 19. века; циљ је објашњење узрока појава и процеса у простору.
- Аристотел – претпостављао сферни облик Земље.
- Ератостен – отац географије, дело „Географија“, израчунао обим Земље.
- Птоломеј – „Велики зборник астрономије“; Страбон – „Географија“ у 17 томова.
- Бируни, Идризи, Ибн Батута – арапски средњовековни географи.
- Хумболт и Ритер – немачки географи, оснивачи научне географије.
- Марко Поло – путовање у Кину; Колумбо – откриће Америке 1492; Васко да Гама – пут за Индију 1498; Магелан – пловидба око света 1519–1522; Варенијус – „Општа географија“ 1650.
Антропогеографија – издваја се крајем 19. и почетком 20. века; назив јој је дао Фридрих Рацел.
Јован Цвијић је оснивач антропогеографске и етнолошке школе и научне географије у Србији.
- Географија становништва – природно и просторно кретање, структуре и размештај становништва.
- Географија насеља – постанак, развој и улога насеља (рурална и урбана).
- Политичка географија – политичко-географски процеси, настанак држава.
- Економска географија – аграрна, индустријска, саобраћајна, туристичка и географија трговине.
У другој половини 20. века антропогеографија се проширила новим методама и знањима, па је из ње настала савремена друштвена географија.
Извори података – пописи становништва и насеља, статистичка евиденција економских и демографских догађаја, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори.
- Попис становништва – обављају пописивачи, попуњавају пописне обрасце подацима од испитаника; у просеку на 10 година; у Србији први 1834.
- Теренско истраживање – планско и објективно опажање и тумачење појава на терену; циљ је извођење научних законитости.
- Анкета и интервју – прикупљање података упитником, односно разговором.
- Статистички метод – сакупљање, анализа и презентација статистичких података.
Информационе технологије убрзале су и поједноставиле анализу друштвено-географских процеса и олакшале праћење, планирање и управљање простором.
Картографски метод – карта графички приказује размештај и узајамне односе географских објеката и појава.
Географски елементи карте – физичко-географски и друштвено-географски објекти; чине географски садржај карте и приказују се картографским знацима.
- Планови – најкрупнији размер, најтачније и најдетаљније карте; теренска истраживања и технички радови.
- Топографске карте – детаљан приказ објеката неке територије; кабинетско и теренско проучавање мањих целина.
- Рељеф се приказује изохипсама, шрафама, сенчењем и бојама.
Најважније:
- Географија: проучава објекте, појаве и процесе у простору и односе човека и окружења.
- Два периода развоја: дескриптивна и научна географија.
- Научна географија: настаје у 19. веку захваљујући Хумболту и Ритеру.
- Антропогеографија: издваја се крајем 19. века; Јован Цвијић је оснивач научне географије у Србији.
- Друштвена географија: проучава становништво, привреду и насеља и везе међу њима.
- Дисциплине: географија становништва, насеља, политичка и економска географија.
- Извори података: пописи, статистичка евиденција, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори.
- Методе: теренско истраживање, анкета, интервју, статистички и картографски метод.
- Карте крупног размера: планови и топографске карте служе за теренска истраживања.
