Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- Највећи континент – 44,5 милиона km²; име од асирске речи Assu (исток, излазак Сунца).
- Границе: Урал, Кавказ, Босфор и Дарданели (Европа); Суецки канал и Црвено море (Африка, од 1869); Берингов мореуз (С. Америка).
- Четири океана; полуострва Корејско, Арабијско, Индијско, Малајско, Мала Азија.
- Рељеф
- Средња висина 950 m; Монт Еверест 8.848 m, Мртво море -423 m.
- Набране: Каракорум, Хиндукуш, Памир, Тианшан, Квенлун, Хималаји; Ватрени појас Пацифика (Камчатка – Малајски архипелаг).
- Раседне: Алтај, Сајан, Верхојанске, Урал, Гати…; Тибет – највиша висораван.
- Низије: Месопотамија, Пенџаб, Хиндустан, Бенгал, Кинеска низија, Манџурија; на северу Западносибирска.
- Клима, воде, вегетација
- Поларна → континентална → сува (Гоби, Каракум) → монсунска → екваторијална; Верхојанск -67,8 °C.
- Јангцекјанг 6.380 km (најдужа), Хоангхо 5.464 km (највише наноса); Об, Јенисеј, Лена.
- Бајкал – најдубље језеро (1.741 m); Каспијско и Аралско реликтна.
- Тундра, тајга, пустиње, монсунске шуме, џунгле, саване.
- Државе
- 48 држава; 7 федерација; деколонизација после 1945; Бангладеш 1971; нове државе Централне Азије 1991.
- Становништво
- Око 60% човечанства, 4,6 милијарди (2019); Кина и Индија преко милијарду.
- Брз раст због високог природног прираштаја; густина 103,4 ст./km².
- Најгушће: Хиндустанска и Бенгалска низија, Јава (1.000 ст./km²), Ферганска долина.
- Монголоидна (жута) раса више од половине; кинеско-тибетанска породица.
- Богатства и привреда
- Југозападна Азија: 48% светске нафте; Кина: прва по угљу, калај, олово; Индонезија: највише калаја.
- Пољопривредно земљиште 53,5%; пиринач у низијама, екстензивно сточарство у сувим крајевима.
- Кина друга, Јапан трећа економија света; Азијски тигрови.
Азија – највећи континент (44,5 милиона km²); име од асирске речи Assu – исток, излазак Сунца.
- Европа – Урал, Каспијско језеро, Кавказ, Црно и Мраморно море, Босфор и Дарданели
- Африка – до 1869. Суецка превлака; сада Суецки канал и Црвено море
- Северна Америка и Аустралија – Берингов мореуз; веза преко Малајског архипелага
Четири океана: Северни ледени, Атлантски, Индијски и Тихи; полуострва Корејско, Арабијско, Индијско, Малајско и Мала Азија.
Више од 2/3 планине и висоравни; средња висина 950 m (после Антарктика највећа). Монт Еверест 8.848 m, Мртво море -423 m.
Набране планине – Каракорум, Хиндукуш, Памир, Тианшан, Квенлун, Хималаји – судар арабијске и индијске са евроазијском плочом.
Ватрени појас Пацифика – појас од Камчатке до Малајског архипелага са земљотресима и вулканима (Кључевска сопка 4.750 m).
Раседне планине – Алтај, Сајан, Јаблоновске, Становојске, Верхојанске, Колимске, Чукотске, Урал, Гати.
- Тибет – највиша висораван на свету.
- Важне низије: Месопотамија, Пенџаб, Хиндустан, Асам, Бенгал, Кинеска низија, Манџурија.
Монсунска клима – исток, југ и југоисток; сушна зима и кишно лето.
Поларна и субполарна на северу (Верхојанск -67,8 °C), сува континентална у унутрашњости (Кизилкум, Каракум, Гоби), екваторијална око екватора, средоземна, сува суптропска и тропска пустињска на југозападу.
- Јангцекјанг – 6.380 km – најдужа река Азије
- Хоангхо – 5.464 km – прва по наносу, творац кинеске цивилизације
- Бајкал – најдубље језеро (1.741 m), највећи резервоар слатке воде
Тундра, тајга (највеће шумско подручје), мешовите шуме, пустиње, тропске монсунске шуме, џунгле, саване.
48 држава; монархије међу њима: Саудијска Арабија, Јордан, Тајланд, Оман, Кувајт, УАЕ, Јапан (царевина); федерације: Индија, Ирак, Малезија, Непал, Пакистан, УАЕ, Русија.
Деколонизација – после Другог светског рата настају бројне независне државе.
- Индија и Пакистан 1947; Бангладеш 1971; Кореја подељена и Израел основан 1948; Вијетнам уједињен 1976.
- Распад СССР-а 1991: Казахстан, Узбекистан, Туркменистан, Таџикистан, Киргистан.
Најнасељенији континент – око 60% човечанства, 4,6 милијарди (2019); Кина и Индија имају више од милијарду.
Најгушће насељен континент – 103,4 ст./km² (без Русије), али са великим разликама.
Брз раст (1,403 милијарди 1950 → 3,719 милијарди 2000) последица је високог природног прираштаја.
- Најгушће: Хиндустанска и Бенгалска низија, острво Јава (1.000 ст./km²), Ферганска долина (више од 300 ст./km²).
- Монголоидна раса – више од половине; доминира кинеско-тибетанска породица народа.
- Југозападна Азија – 48% светских резерви нафте, гас
- Кина – прва по каменом угљу, калај, олово, највећа хидроелектрана
- Индонезија – највеће резерве калаја, нафта, гас, тропске шуме на 46% територије
Пољопривредно земљиште 53,5% (обрадиво 17,8%, пашњаци 35,7%); пиринач у наносним низијама, екстензивно сточарство у сувим крајевима.
Азијски тигрови – Јужна Кореја, Сингапур, Малезија – брз развој уз јефтину радну снагу и либерализацију тржишта.
- Кина – друга, Јапан – трећа економија света (Јапан захваљујући улагању у знање и образовање).
Најважније:
- Величина: највећи, најнасељенији и најгушће насељен континент.
- Границе: Урал, Кавказ и мореузи према Европи; Суецки канал према Африци; Берингов мореуз према Северној Америци.
- Рељеф: Монт Еверест (8.848 m), Тибет, Ватрени појас Пацифика.
- Клима: монсунска на истоку, југу и југоистоку; суве области у унутрашњости.
- Воде: Јангцекјанг – најдужа река; Бајкал – најдубље језеро.
- Становништво: брз раст због високог природног прираштаја.
- Привреда: нафта Југозападне Азије; Кина друга, Јапан трећа економија света.
