Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај Јужне Азије
- Индијско полуострво (потконтинент) и острва, 4,5 милиона km².
- Од унутрашњости је одвајају Хиндукуш, Каракорум и Хималаји; Арабијско море и Бенгалски залив.
- Индијска цивилизација
- Низије Инда, Ганга и Брамапутре; Дравиди (2500–1500. пре н. е.), Аријци – санскрит, Веде.
- Епови „Махабхарата“ и „Рамајана“; зачини (црни бибер), јога, кухиња.
- Млечани и Ђеновљани, арапска освајања (ислам), Британско царство до после Другог светског рата.
- Религије
- Хиндуизам – поновно рађање, касте (затворене, наследне групе).
- Будизам (6. век пре н. е.) и џаинизам (поштовање сваког живог бића).
- Становништво
- Најмногољуднија регија – 1,7 милијарди; пренасељеност, млади, сиромаштво.
- Хиндустанци, Бенгалци, Пенџапци, на југу Дравиди; више од 770 језика, 23 службена.
- Најгушће Хиндустанска и Бенгалска низија; најређе пустиња Тар и планине.
- Привреда и монсуни
- Јефтина радна снага; најнеразвијенији Непал, Бутан, Бангладеш; Индија се брзо развија.
- Летњи монсун (јун–октобар) – кише; Мавсинрам 11.872 mm, Черапунџи 11.430 mm; зимски – суша.
- Пиринач, чај, јута, шећерна трска, пшеница; традиционална индустрија, у Индији високе технологије; туризам (Малдиви, Непал, Индија, Шри Ланка).
- Насеља
- Већина на селу; миграције село–град → сиротињске четврти; 30% испод линије сиромаштва.
- Делхи (30 мил.), Дака (21), Мумбај (20), Карачи (16,1), Колката (14), Лахоре (8,5).
Јужна Азија – Индијско полуострво (Индијски потконтинент) и суседна острва; површина 4,5 милиона km².
- Граница према унутрашњости – Хиндукуш, Каракорум и Хималаји.
- Мора – отворена према Индијском океану; Арабијско море на југозападу, Бенгалски залив на југоистоку.
Индијска цивилизација – једна од најстаријих на свету, у низијама око Инда, Ганга и Брамапутре; језици, религија, плес, музика, књижевност, зачини, архитектура, обичаји.
- Дравиди – најстарија култура Индије (2500–1500. пре н. е.).
- Аријци – донели индоевропски језик санскрит; свети текстови Веде; по реци Инд назвали се Индијцима.
- Књижевност – древни епови „Махабхарата“ и „Рамајана“.
Хиндуизам – најстарија религија Јужне Азије; бесмртност душе и стални циклус поновног рађања; прихватио касте.
Касте – затворене наследне друштвене групе људи истог занимања, друштвеног и материјалног статуса; данас законом забрањене, али традиционално присутне.
- Будизам – 6. век пре н. е., Индија.
- Џаинизам – свако живо биће има душу и тело; самотњаштво, забрана убијања, без материјалних добара.
Индија је од давнина извозила зачине (црни бибер – средство размене у антици); трговину са Индијом ширили су Млечани и Ђеновљани; арапски освајачи донели ислам; регија је била у Британском царству до после Другог светског рата. Религија, јога и индијска кухиња утицали су на цео свет.
Најмногољуднија регија света – 1,7 милијарди становника; мозаик раса, народа, религија и језика.
- Раса и народи – преовлађују европеидна раса и Хиндустанци; на северу индоевропски (аријевски) Хиндустанци, Бенгалци, Пенџапци; на југу тамнопути Дравиди.
- Језици Индије – више од 770, службена 23 (хинди, енглески и 21 регионални).
- Густина – најгушће Хиндустанска и Бенгалска низија и приобаље; најређе пустиња Тар и планине на северу и северозападу.
Одлике: пренасељеност, брз пораст броја становника, младо становништво и сиромаштво већег дела популације.
Привреда се заснива на јефтиној радној снази, сировинама и великом тржишту; државе су неразвијене или у развоју (најсиромашнији Непал, Бутан, Бангладеш), а Индија се интензивно развија.
Монсуни – сезонски ветрови од којих зависи пољопривреда.
- Летњи монсун (јун–октобар) – топао и влажан ваздух са Индијског океана; југозападни монсуни се пењу уз Хималаје, хладе, влага се кондензује – обилне кише и штете.
- Зимски монсун – североисточни, са копна на море, сушна сезона.
- Тропски циклони – над топлим Бенгалским заливом, погађају његово приобаље.
- Асам: Мавсинрам 11.872 mm и Черапунџи 11.430 mm годишње – најкишовитија места на свету.
- Пиринач – главна култура; шећерна трска и јута (Бенгалска низија), пшеница (Хиндустанска низија, Пенџаб), кикирики (Декан), памук, лан, зачини, дуван, чај, воће.
- Индустрија – претежно традиционална (прехрамбена, текстилна), трговина и занатство; у Индији високе технологије (космичка, електронска), машинска и индустрија превозних средстава.
- Туризам – Малдиви (уз риболов), Непал, Индија, Шри Ланка.
Већина становника живи на селу; честа су велика села са више од 30.000 становника.
Миграције село–град – последица тешког живота на селу и наде у бољи живот; градови расту брже него што могу да обезбеде посао, станове и инфраструктуру.
Сиротињске четврти – настају уз савремене делове градова (Колката, Мумбај, Карачи); у Индији и Пакистану око 30% градског становништва живи испод линије сиромаштва.
- Највеће урбане регије: Делхи (30 милиона), Мумбај (20), Колката (14) – Индија; Дака (21) – Бангладеш; Карачи (16,1) и Лахоре (8,5) – Пакистан.
Најважније:
- Положај: Индијски потконтинент и острва (4,5 милиона km²), одвојен Хиндукушем, Каракорумом и Хималајима.
- Цивилизација: једна од најстаријих – Дравиди, Аријци, санскрит, Веде, „Махабхарата“ и „Рамајана“.
- Религије: хиндуизам, будизам и џаинизам; касте су наследне затворене групе.
- Историја: зачини и трговина, арапска освајања и ислам, Британско царство до после Другог светског рата.
- Становништво: најмногољуднија регија (1,7 милијарди), пренасељена, млада и сиромашна.
- Народи: Хиндустанци, Бенгалци, Пенџапци и Дравиди; у Индији више од 770 језика.
- Монсуни: летњи доноси кишу (Мавсинрам, Черапунџи), зимски сушу; од њих зависи пољопривреда.
- Привреда: јефтина радна снага, пиринач, традиционална индустрија, у Индији високе технологије; туризам.
- Градови: миграције село–град стварају сиротињске четврти; највећи Делхи, Дака, Мумбај.
