Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Источна Азија – простор и становништво
- 11,8 милиона km², 27% површине и 36% становништва Азије.
- Континентална (Кина, Монголија, Северна Кореја) и приморска регија (Јапан, Јужна Кореја, Тајван).
- Најгушће: плодне низије Кине, Кореја, приморје Јапана; ретко: планине и пустиње (западни Тибет до 1 ст./km²).
- Кина: 55 народа, 92% Хан Кинези; после 1949. пад морталитета, 540 → 962 милиона (1978).
- Кинеска цивилизација
- Настала пре око 5.000 година у долини Хоангхоа.
- Барут, порцелан, календар, папир; мандарински језик; конфучијанизам, таоизам, будизам; Велики кинески зид.
- Отварање Кине и индустрија
- Политика отварања земље → стране инвестиције; јефтина радна снага, сировине, велико тржиште.
- Мали порези, слободне трговинске зоне, либерализација тржишта.
- Индустрија: Јангцекјанг (Шангај, Нанђинг, Вухан), Пекинг и Тјенђин, делта Бисерне реке, Шантунг; Ченгду.
- Миграције село–град и градови Кине
- Ограничене до 90-их; 2019. око 250 милиона миграната.
- 60% у градовима, више од 100 милионских градова; мега-градови Чунгкинг, Шангај, Пекинг, Тјенђин.
- Делта Бисерне реке (7.000 km²): Шенџен, Гуангџоу, Хонг Конг, Макао; Шангај – будући највећи мегалополис.
- Последице: скупи станови, разлике село–град, загађење.
- Јапан
- Улагања у образовање, патенти, технополиси; приморски градови (увоз сировина, извоз производа).
- „Шинкансен“ (300 km/h), урбани системи, систем JIT.
- Токаидо: 1.400 km, 26 градова, више од 100 милиона људи.
- 11% обрадиво, пиринач на 40%, увоз 60% хране.
- Јужна Кореја и финансијски центри
- „Самсунг“, „Хјундаи“; јефтина радна снага, извоз; Сеул.
- Финансијски центри и берзе; строге мере усељавања; економска поларизација.
Источна Азија – регија од 11,8 милиона km² (27% површине и 36% становништва Азије).
- Континентална регија – Кина, Монголија, Северна Кореја.
- Приморска регија – Јапан, Јужна Кореја, острво Тајван.
Уз Јужну Азију најнасељенија регија света; густо насељене плодне низије Кине, полуострво Кореја и приморје Јапана (више од 200 ст./km²), ретко насељене планине и пустиње (западни Тибет до 1 ст./km²).
Најбројнији народи: Кинези, Јапанци, Корејци. Кина – 55 народа, али етнички хомогена (92% Кинези – народ Хан).
После 1949. у Кини нагло опада морталитет, па број становника расте са 540 на 962 милиона (1978); рестриктивна популациона политика од 1978, политика два детета од 2016.
Кинеска цивилизација – једна од најстаријих и најразвијенијих, настала пре око 5.000 година у долини Хоангхоа (Кинеска низија).
- Открића – барут, порцелан, календар, папир.
- Језик – развијан хиљадама година до савременог мандаринског.
- Вредности – конфучијанизам, таоизам, будизам.
- Велики кинески зид – штитио најплоднији део Кине од номада са севера.
Развоју су погодовали затвореност, бројност и јединство Кинеза; из Источне Азије потичу и многе борилачке вештине.
Политика отварања земље – отварање Кине према свету крајем 20. века, које је привукло стране инвестиције и покренуло демографске и урбано-географске процесе.
- Предности за стране фирме – јефтина радна снага, довољно сировина, велико тржиште.
- Подстицаји – мали порези, слободне трговинске зоне, либерализација тржишта.
- Енергенти – камени угаљ, нафта, природни гас, хидроенергија.
Главна индустријска подручја: средњи и доњи Јангцекјанг (Шангај, Нанђинг, Вухан), Кинеска низија (Пекинг, Тјенђин), доњи Хоангхо, делта Бисерне реке, полуострво Шантунг; у унутрашњости нпр. Ченгду (Сечуан).
- Кина је међу највећим произвођачима пиринча, пшенице, кукуруза, кромпира, дувана, чаја, проса, соје, шећерне репе, уљане репице и кикирикија.
Миграције село–град – пресељавање сеоског становништва у градове; у Кини ограничене до 90-их година 20. века, затим нагло појачане (2019. око 250 милиона људи).
- Урбанизација – 60% становника у градовима (2018), више од 100 милионских градова (до 2025. више од 220).
- Мега-градови – Чунгкинг, Шангај, Пекинг, Тјенђин (раст око 10 милиона годишње).
- Шангај – највећи град и најважнији индустријски и саобраћајни центар, више од 3.000 небодера, будући највећи мегалополис око ушћа Јангцекјанга.
- Делта Бисерне реке – око 7.000 km², најважније индустријско подручје јужне Кине: Шенџен („кинеска Силиконска долина“), Гуангџоу (Кантон), Хонг Конг, Макао; од руралног краја до нагле урбанизације.
Последице: преоптерећена инфраструктура, скупи станови, веће разлике између сеоског и градског становништва, загађење градова. Кина је по укупном БДП-у међу водећим, а по БДП-у по становнику међу земљама у развоју.
Јапан – монархија са најдужим континуитетом на свету; отворио се према свету у 19. веку; цивилизација под утицајем Јомон културе, Кине, Индије и будизма (икебана, оригами, церемонија чаја).
- Динамичан урбани развој – улагања у знање и образовање, највише патената, технополиси, технолошки паркови.
- Приморски градови – бродоградња и трговачка флота због недостатка сировина; увоз сировина и полупроизвода, извоз аутомобила, бродова, електронике.
- Урбани системи – густа железница („Шинкансен“, 300 km/h), систем JIT („тачно на време“).
- Токаидо (Велики Токио) – највећи мегалополис, линеарно подручје од 1.400 km, 26 градова, око 2.000 km², више од 100 милиона људи.
Диверзификована привреда; обрадиво 11% површине, пиринач на око 40% обрадивих површина, а ипак увози око 60% хране (највише из САД).
- Компаније „Тојота“, „Хонда“, „Нисан“, „Тошиба“ и „Сони“.
Јужна Кореја – високотехнолошка индустрија („Самсунг“, „Хјундаи“) захваљујући јефтиној радној снази, саобраћају, економској политици и либерализацији тржишта; Сеул је највеће урбано подручје.
- Финансијски центри – градови са великим берзама (нпр. Токио), захваљујући приливу капитала.
- Проблем – притисак радне снаге из неразвијених земаља и строге мере усељавања.
- Економска поларизација – Кина, Јапан и Јужна Кореја све развијенији, сиромашни суседи све сиромашнији.
Најважније:
- Становништво: Источна Азија има 36% становника Азије и уз Јужну Азију је најнасељенија регија света.
- Густина: густо су насељене плодне низије Кине и Кореја, ретко планине и пустиње.
- Кинеска цивилизација: стара око 5.000 година; барут, порцелан, календар, папир.
- Отварање Кине: стране инвестиције, јефтина радна снага и сировине покренули су урбани развој.
- Миграције село–град: 60% Кинеза живи у градовима, више од 100 милионских градова.
- Делта Бисерне реке: најважније индустријско подручје јужне Кине (Шенџен, Гуангџоу, Хонг Конг, Макао).
- Јапан: образовање, технологије, приморски градови и урбани системи; Токаидо је највећи мегалополис.
- Јужна Кореја: високе технологије и извоз.
- Финансијски центри: велике берзе, али и све већа економска поларизација региона.
