Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- Између Атлантског и Индијског океана, Црвеног и Средоземног мора.
- Од Европе је дели Гибралтарски мореуз, од Азије Суецки канал (163 km), Црвено море, Баб ел Мандеб и Аденски залив.
- Површина 30,4 милиона km² – други континент, после Азије.
- Рељеф и обале
- Обале слабо разуђене; Мадагаскар, Сомалијско и Туниско полуострво, Гвинејски и Аденски залив.
- Део Гондване, старе стене, висораван просечно 750 m.
- Ниска Африка (до 1.000 m): Атлас, Сахара (Ахагар, Аир, Тибести), Судан, басен Конга.
- Висока Африка (преко 1.000 m): Етиопска, Језерска, Јужноафричка висораван; Велики источноафрички ров, Килиманџаро 5.895 m.
- Клима, вегетација, воде
- Најтоплији континент: екваторијална (кишне шуме), тропска сезонски влажна (савана), пустињска (Сахара, Намиб, Калахари), средоземна, влажна суптропска.
- Сахел – сув травни појас; уади – сува корита; оазе.
- Реке: Нил 6.671 km, Конго (водом најбогатији), Нигер, Замбези, Орање.
- Језера: Викторија, Тангањика, Чад (без отицања, смањује се), шотови.
- Државе
- 54 државе, колонијалне границе; већина независна шездесетих година 20. века.
- Раније: Либерија, Етиопија; ЈАР 1910, Египат 1922, Либија 1951, Тунис и Мароко 1956, Гана 1957; апартхејд у ЈАР до 1994.
- Кочнице развоја: нестабилност, корупција, насиље, тоталитарни режими.
- Становништво
- 1,308 милијарди, 2050. – 2,5 милијарди; демографска експлозија.
- Ропство: 5–25 милиона одведених у Америку.
- 80% у Субсахарској Африци; густина 44,1 ст./km²; најређе Намибија, Либија, Боцвана, Мауританија.
- Миграције: највише избеглица у свету, сламови, одлазак у Европу.
- Белци на северу; Суданци и Банту (око 75%); Пигмеји, Којкоји, Сани; Африканери; Малгаши.
- Привреда
- Најнеразвијенији континент, извозник сировина.
- Нафта и гас: Либија, Алжир, Египат, Нигерија, Ангола; 40% светског хидропотенцијала.
- Платина 76%, кобалт 56%, хром 54%, дијаманти 50% светске производње.
- Пољопривреда: 40% БДП-а; кикирики, какао, маниока, батат; индустрија у развоју.
Границе Африке – Атлантски океан (запад), Индијски океан (исток), Црвено море (североисток) и Средоземно море (север).
- Гибралтарски мореуз – одваја Африку од Европе.
- Суецки канал, Црвено море, Баб ел Мандеб и Аденски залив – одвајају Африку од Азије.
Површина је 30,4 милиона km² – после Азије, Африка је највећи континент. Северни део је шири (две трећине копна), јужни ужи (једна трећина).
- Суецки канал, дуг 163 km, најважнији је пловни пут за снабдевање Европе нафтом из Југозападне Азије.
Обале – слабо разуђене; највеће острво Мадагаскар, полуострва Сомалијско и Туниско, највећи заливи Гвинејски и Аденски.
Африка је била део праконтинента Гондване, па је изграђена од старих стена; рељеф је уравњен, као пространа висораван просечне висине 750 m.
Ниска Африка – северозапад, рељеф до 1.000 m н. в.
- Атлас – набране планине на северозападу.
- Сахара – пространа пустиња са узвишењима Ахагар, Аир и Тибести.
- Судан – регија јужно од Сахаре, са басенима средњег Нигера, Чада и Горњег Нила.
- Басен Конга.
Висока Африка – југоисток, рељеф виши од 1.000 m н. в.: Етиопска, Језерска и Јужноафричка висораван.
Велики источноафрички ров – тектонски ров на истоку високе Африке, између Афричке и Сомалијске плоче; високе вулканске планине и активни вулкани.
- Килиманџаро (5.895 m) – највиша вулканска планина Африке.
Највећи део Африке је у жарком појасу – она је најтоплији континент. Од екватора ка северу и југу смењују се климатски типови.
- Екваторијална клима – део басена Конга и Гвинејско приобаље; високе температуре и влажност, мале температурне амплитуде, редовне падавине; тропске кишне шуме.
- Тропска сезонски влажна клима – сушни (зимски) и кишни (летњи) период; шумо-савана и савана, најраширенији тип вегетације.
- Тропска пустињска клима – Сахара (највећа тропска пустиња на свету), Намиб и Калахари.
- Средоземна клима – крајњи северозапад и југозапад.
- Влажна суптропска клима – југоисток.
Сахел – сув појас трава без дрвећа, прелаз између савана и пустиња.
Уади – сува речна корита у Сахари са повременим токовима.
Оаза – место у пустињи где је издан (подземна вода) на малој дубини.
Суве области са унутрашњим одводњавањем чине око трећине континента; половина копна припада сливу Атлантског, остатак сливу Индијског океана. Најгушћа речна мрежа је у басену Конга и приобаљу Гвинејског залива.
- Реке: Нил (6.671 km; долина и делта су меридијански издужена оаза), Конго (водом најбогатија, највећа мрежа пловних путева), Нигер (важан за Сахел), Замбези, Орање.
- Језера: Викторија (највеће, извориште Белог Нила), Тангањика (најдубље и водом најбогатије), Чад (највеће језеро без отицања, плитко, смањује се), шотови (слана језера северне Сахаре).
Африка има 54 државе; границе већине повучене су у доба европског колонијализма.
Деколонизација – стицање независности бивших колонија; већина афричких земаља постала је независна шездесетих година 20. века.
- Либерија и Етиопија (Абисинија) – једине слободне државе крајем 19. века.
- ЈАР (1910) и Египат (1922) – независни од УК пре Другог светског рата.
- Либија (1951), Тунис и Мароко (1956), Гана (1957).
Апартхејд – систем расне сегрегације у ЈАР, под влашћу беле мањине до 1994. године.
Развој после независности спутавали су политичка нестабилност, корупција, насиље и тоталитарни режими. Већина држава су републике и унитарне државе.
- Монархије: Лесото, Есватини, Мароко.
- Федерације: Коморска Острва, Етиопија, Нигерија, Сомалија, Судан, Јужни Судан.
- Највеће по површини: Алжир, ДР Конго, Судан, Либија.
У Африци живи 1,308 милијарди становника; 2050. године очекује се 2,5 милијарди. Брз пораст у другој половини 20. и почетком 21. века – демографска експлозија – прате проблеми исхране, становања, школовања, запослења и сиромаштва.
Ропство – од краја 17. до средине 19. века из области од Сенегала до Анголе одведено је 5–25 милиона, углавном младих људи, на плантаже и у руднике Америке.
Око 80% становништва живи у Субсахарској Африци; просечна густина је 44,1 ст./km². Пустиње на северу и југу су готово ненасељене.
- Најгушће насељено – долина доњег Нила и делта, Афричко Средоземље, Језерска висораван, средишња Етиопија, северно гвинејско приобаље, долине Сенегала и Нигера, југ и исток ЈАР.
- Најређе насељене државе – Намибија, Либија, Боцвана, Мауританија.
- Најгушће насељене државе – острвске Маурицијус, Коморска Острва, Сејшели; континенталне Руанда, Бурунди, Нигерија.
Савремене миграције – подстичу их политичко-верски сукоби, недемократски режими, сиромаштво и глад; вештачке границе изазивају присилне миграције, па Африка има највише избеглица у свету.
Сламови – огромна сиромашна насеља око главних и већих градова, у која се досељава становништво.
- У Кот д’Ивоар се доселило око пет милиона радника из Буркине Фасо и Малија; ЈАР привлачи мигранте из Мозамбика и Зимбабвеа.
- Исељавање у Европу, све више образованих људи.
Народи – белци у Афричком Средоземљу; црно становништво (око 75%) у Субсахарској Африци: Суданци (од Атлантика до Етиопије) и бројнији Банту (Источни, Западни, Јужни).
- Најстарије становништво – Пигмеји, Хотентоти (Којкоји) и Бушмани (Сани).
- ЈАР – Африканери (потомци холандских досељеника), Енглези, Индијци.
- Малгаши – Мадагаскар; мешавина црначких староседелаца и досељеника из Југоисточне Азије.
Африка је привредно најнеразвијенији континент и традиционални извозник минералних сировина и пољопривредних производа; већина ресурса је необновљива и брзо се троши.
Нафта и природни гас – најзначајнији енергенти (десет пута већи профит од руда); Либија, Алжир, Египат и приобаље Гвинејског залива (Нигерија, Ангола).
Хидроенергија – око 40% светског потенцијала (Конго, Плави Нил и притоке, реке Камеруна, Анголе, Мадагаскара), мало искоришћен због трошкова, неприступачног терена и удаљености тржишта.
- Удео у светској производњи 2015: платина 76% (ЈАР, Зимбабве), кобалт 56% (Замбија, ДР Конго, ЈАР), хром 54%, дијаманти 50% (Боцвана, ДР Конго, Ангола, ЈАР), фосфати 21% (Мароко, Тунис, Египат), злато 19%, уран 18% (Нигер, Намибија, ЈАР).
Пољопривреда – најважнија делатност: 40% БДП-а, половина становништва; земљиште заузима 39,2% површине, али је производња по становнику нижа од светског просека – глад.
- Кикирики и какао – унети у доба трговине робљем, данас важан извор прихода.
- Маниока и батат – донели Португалци; сазревају у сушном периоду.
Индустрија – у развоју; традиционалне гране (прехрамбена, текстилна, кожа и обућа, грађевински материјал); кочи је мало тржиште и протекционизам развијених земаља.
- Континентални споразум о слободној трговини из 2019. године.
Најважније:
- Положај: између Атлантског и Индијског океана, Црвеног и Средоземног мора; 30,4 милиона km² – други континент по величини.
- Рељеф: стара Гондвана, висораван од 750 m; ниска Африка (Атлас, Сахара, Судан, Конго) и висока Африка (Етиопска, Језерска, Јужноафричка висораван, Велики источноафрички ров, Килиманџаро 5.895 m).
- Клима: најтоплији континент; екваторијална, тропска сезонски влажна, пустињска, средоземна и влажна суптропска клима; савана је најраширенија вегетација.
- Воде: Нил (6.671 km), Конго (водом најбогатији), Нигер; Викторија, Тангањика, Чад; трећина копна без отицања.
- Државе: 54, већином републике; већина независна шездесетих година 20. века; развој кочили нестабилност, корупција, насиље и тоталитарни режими.
- Становништво: 1,308 милијарди, 2050. – 2,5 милијарди; 80% у Субсахарској Африци; 44,1 ст./km²; ропство је тешко погодило демографски развој.
- Миграције: Африка има највише избеглица у свету; селидбе у градове (сламови), суседне богатије земље и Европу.
- Привреда: најнеразвијенији континент; нафта и гас (Либија, Алжир, Египат, Нигерија, Ангола), 40% светског хидропотенцијала; пољопривреда даје 40% БДП-а.
