Најважније из лекције
План-резиме
- Број становника на Земљи
- Данас 7,7 милијарди људи (2019); 2050. близу 10 милијарди.
- Дуго спор раст (глад, болести, епидемије, ратови, непогоде); пре 19. века нема поузданих података.
- Убрзани раст од 19. века (1 милијарда 1804) – бољи услови и лекови смањили смртност.
- 2,5 милијарди 1950; експанзиван раст 1960–1970, затим успоравање због пада наталитета.
- Милијарде: 1804, 1927, 1959, 1974, 1987, 1999, 2011.
- Фертилитет – број деце коју жена роди у фертилном периоду (15–49 година).
- Становништво по континентима и државама
- Азија 4,6 милијарди (60%), Африка друга, Европа трећа; Аустралија са Океанијом 42 милиона.
- Кина 1.434 и Индија 1.366 милиона (36% човечанства); 86% људи на северној полулопти.
- Стопе раста: Африка 2,5% (висок наталитет), Европа 0,1%; Источна и Јужна Европа – низак наталитет и исељавање.
- Фактори просторног размештаја
- Физичко-географски (рељеф, клима, воде, земљиште, живи свет) и друштвено-економски (прираштај, миграције, ресурси, развијеност).
- Рељеф: 80% људи до 500 m н. в.; изнад 1.000 m (22% копна) само 7%; у тропима и планине су екумена (Ла Паз 3.636 m).
- Клима: умерени топлотни појас 75%, жарки 25% становништва; сметају ниске температуре, суша и велика влажност.
- Густина насељености
- Свет 59,3 ст./km²; Азија 103,4, Европа 71,2, Африка 44,1, Јужна Америка 24,5, Северна Америка 23,8, Аустралија са Океанијом 5,0.
- 80% људи у неразвијеним деловима света (Дака 44.000 ст./km²); у развијеним густина прати развијеност (Њујорк 1.800).
- Области велике густине
- Речне долине: Тигар, Еуфрат, Нил, Хоангхо, Јангцекјанг, Меконг, Брамапутра – навођњавање, најстарије цивилизације.
- Низије (до 200 m – 60%) и приморја (до 500 km од обале – 75%).
- Индустријске области: Западна и Средња Европа, Југоисточна Азија, Јапан, Кина, Русија, Украјина, североисток САД.
- Најгушће: Монако 26.152 ст./km²; Бангладеш 1.253, Руанда 511,8, Холандија 507,0, Салвадор 311,5.
- Области мале густине
- До 15 ст./km²: пустиње, тропске кишне шуме, високе планине, поларне области.
- Сибир, Монголија, Арабија; Сахара, Намиб, Калахари, басен Конга; аустралијске пустиње; север Канаде, Аљаска; Амазонија, Патагонија.
- Најређе: Монголија 2,1 ст./km²; Намибија 3,0, Исланд 3,4, Суринам 3,7, Канада 4,1.
Број становника – данас на Земљи живи 7,7 милијарди људи (2019); до 2050. очекује се близу 10 милијарди.
Фертилитет – број деце коју једна жена роди током фертилног периода (15–49 година).
- Спор раст – кроз већи део историје, због ниског животног стандарда (глад, болести, епидемије), ратова и природних непогода.
- Убрзани раст – од почетка 19. века (1 милијарда 1804), због бољих друштвено-економских услова и нових лекова који су смањили смртност.
- Експанзиван раст – између 1960. и 1970; после тога раст се успорава због пада наталитета у државама у развоју.
Милијарде по годинама: 1 (1804), 2 (1927), 3 (1959), 4 (1974), 5 (1987), 6 (1999), 7 (2011); око 2,5 милијарди било је 1950. године. Време потребно за нову милијарду стално се скраћује.
Најмногољуднији континент – Азија (4,6 милијарди, 60% светске популације); најмање становника има Аустралија са Океанијом (42 милиона).
- Редослед (2019, у хиљадама) – Азија 4.601.371, Африка 1.308.064, Европа 747.183, Северна Америка 587.523, Јужна Америка 427.199, Аустралија са Океанијом 42.128.
- Најмногољудније државе – Кина 1.434 и Индија 1.366 милиона (заједно 36% човечанства), затим САД, Индонезија, Пакистан, Бразил и Нигерија.
- Полулопте – на северној живи око 86%, на јужној око 14% становништва.
Спорије расту Европа и Северна Америка; Европа има најнижу годишњу стопу раста (0,1%, 2015–2020), а у њој најспорије расту државе Источне и Јужне Европе (низак наталитет и исељавање).
Брже расту Африка, Јужна Америка и Азија; Африка има највишу стопу (2,5%) због високог наталитета, а неке азијске државе због досељавања.
- 2015–2020: највећи раст Бахреин 4,3% и Нигер 3,8%, највећи пад Литванија –1,5% и Летонија –1,2%.
Просторни размештај становништва – распоред људи на Земљи; на њега и на густину насељености утичу физичко-географски и друштвено-економски фактори.
- Физичко-географски фактори – рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет.
- Друштвено-економски фактори – природни прираштај, миграције, богатство ресурса и привредна развијеност.
Екумена – стално насељени део Земље (у тропском појасу и планине су углавном насељене).
Рељеф: око 80% људи живи до 500 m н. в.; у појасу изнад 1.000 m (22% копна) само око 7%. Планине су у субполарном појасу ненасељене, у умереним ширинама ретко или повремено насељене, а у тропском углавном насељене.
Клима: најповољније су умерене температуре без великих годишњих колебања и повољан режим падавина; неповољне су ниске температуре, суша и велика влажност. Умерени топлотни појас насељава 75%, а жарки само 25% становништва.
- У тропским Андима стална насељеност досеже 5.000 m, а Ла Паз лежи на 3.636 m н. в.
Густина насељености – број становника на km² (ст./km²); светски просек је 59,3 ст./km².
- Изнад просека – Азија 103,4 и Европа 71,2 ст./km².
- Испод просека – Африка 44,1, Јужна Америка 24,5, Северна Америка 23,8, Аустралија са Океанијом 5,0 ст./km².
Велика густина не значи увек и високу развијеност: око 80% људи живи у неразвијеним деловима света, често у пренасељеним градовима, док у развијеним земљама густина прати степен развијености привреде.
- Делхи 11.600, Мумбај 32.300, Дака 44.000 ст./km² – наспрам Њујорка са 1.800 ст./km².
Области велике густине насељености – простори са плодним земљиштем, повољном климом, водом, низије и приморја, као и индустријске области.
- Речне долине – Тигар, Еуфрат, Нил, Хоангхо, Јангцекјанг, Меконг и Брамапутра; навођњавање је од давнина привлачило људе и ту су настале најстарије цивилизације.
- Низије и приморја – у низијама до 200 m н. в. живи око 60%, а у приобалном појасу до 500 km око 75% становништва.
- Индустријске области – Западна и Средња Европа, Југоисточна Азија, Јапан, индустријске области Кине, Русије и Украјине, североисток САД.
Најгушће насељена држава света је Монако (26.152 ст./km²); следе мале државе Сингапур (8.292) и Бахреин (2.159).
- Без малих и острвских држава: Бангладеш 1.253 (Азија), Руанда 511,8 (Африка), Холандија 507,0 (Европа), Салвадор 311,5 ст./km² (Средња Америка).
Области мале густине насељености – простори са густином до 15 ст./km²: пустиње, тропске кишне шуме, високе планине и поларне области.
- Азија – Сибир, Монголија, Арабијско полуострво (највише таквих простора).
- Африка – Сахара, Намиб, Калахари, басен Конга.
- Аустралија – Велика Викторијина, Велика пешчана и Симпсонова пустиња, Велике разводне планине.
- Северна и Јужна Америка – север Канаде, Аљаска, планинско-пустињски запад САД; Амазонија, део Анда, Патагонија.
И у ретко насељеним областима има гушће насељених места: оазе и нафтна налазишта у Сахари, рударски центри у Канади, урбани центри у Сибиру.
Најређе насељена држава света је Монголија (2,1 ст./km²).
- Намибија 3,0, Аустралија 3,3, Исланд 3,4, Суринам 3,7, Либија 3,9, Канада 4,1, Казахстан 6,9, Русија 8,9 ст./km².
Најважније:
- Број становника: на Земљи живи 7,7 милијарди људи (2019), а 2050. биће их близу 10 милијарди.
- Раст: дуго спор, убрзан од 19. века (1 милијарда 1804) због мање смртности, најбржи 1960–1970, затим се успорава због пада наталитета.
- Континенти: Азија има 60% становништва (4,6 милијарди), Аустралија са Океанијом најмање (42 милиона); Кина и Индија заједно 36%.
- Стопе раста: Африка највиша (2,5%), Европа најнижа (0,1%); Источна и Јужна Европа расту најспорије, а многе њене државе губе становнике.
- Фактори размештаја: физичко-географски (рељеф, клима, воде, земљиште, живи свет) и друштвено-економски (прираштај, миграције, ресурси, развијеност).
- Рељеф и клима: 80% људи живи до 500 m н. в.; умерени топлотни појас насељава 75% становништва.
- Густина: светски просек 59,3 ст./km²; највећа у Азији (103,4), најмања у Аустралији са Океанијом (5,0).
- Крајности: најгушће насељен Монако (26.152 ст./km²), најређе Монголија (2,1 ст./km²).
- Густо насељено: речне долине (Нил, Хоангхо, Јангцекјанг…), низије (60%) и приморја (75%), индустријске области.
- Ретко насељено: пустиње, тропске кишне шуме, високе планине и поларне области (до 15 ст./km²).
