Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Политички и културни утицај САД
- Стална чланица Савета безбедности УН, лидер међународних организација, војна сарадња у НАТО-у.
- Посебне везе са УК, јаке са Канадом, Аустралијом, Јапаном, Јужном Корејом, Израелом.
- Култура: џез, поп, блуз, Холивуд; више од 4.000 универзитета (Харвард, Јејл).
- Канада – мултикултурално друштво
- Мултикултурализам – уважавање различитости међу народима.
- Квебек: франко-канадска цивилизација (Нова Француска), 94,6% француски матерњи језик, засебна нација од 2006.
- Главни град Квебек (најстарији франкофонски град), највећа агломерација Монтреал.
- Развој и пољопривреда САД
- Велика природна богатства; 20. век – индустријализација и урбанизација; данас постиндустријска фаза.
- Чиниоци успеха: географски положај, природна богатства, МНК, квалификована радна снага.
- Белтови: кукурузни (Охајо–Небраска, соја, свиње), пшеница на западу, дуван (Апалачи), памук (Тексас, Мисисипи, Калифорнија).
- Воће: Флорида, Калифорнија, језеро Мичиген; мање од 5% запослених, највећа житница света.
- Индустрија и туризам САД
- Најстарије подручје: Апалачи и Велика језера (угаљ и гвожђе); касније Мексички залив (нафта, петрохемија).
- Електроника, аутомобили („велика тројка“, Детроит), авиони („Боинг“, Сијетл), свемирска индустрија.
- Највећа туристичка велесила по приходима: „Јелоустон“, „Велики кањон“, Флорида, Хаваји.
- Привреда Канаде
- Пољопривреда само 7,5% површине; пшеница (Алберта, Саскачиван, Манитоба); рибарство.
- Руде Канадског штита, нафта и гас, шуме 40%, хидроенергија – извоз струје.
- Индустрија после Другог светског рата, у јужном Онтарију и Квебеку; услуге – три четвртине радне снаге; парк „Банф“.
- САД у светској привреди
- Уз ЕУ и Кину водећа; чланица Г7; 24,2% светског БДП-а.
- Протекционизам (од 1776.) → слободна трговина; светски ратови их учинили најмоћнијом силом.
- НАФТА: САД, Канада, Мексико (јефтина радна снага / заштићено тржиште).
Политички утицај – САД су стална чланица Савета безбедности УН и лидер многих међународних организација; готово све државе имају амбасаде у Вашингтону.
- Савези – посебне везе са УК, јаке са Канадом, Аустралијом, Јапаном, Јужном Корејом, Израелом; војна сарадња у НАТО-у.
Културни утицај – САД обликују светску културу и уметност – џез, поп и блуз, холивудска кинематографија.
У САД има више од 4.000 универзитета; Харвард и Јејл спадају у најпознатије образовне установе света.
- Афроамериканци претежно живе на југоистоку САД, а Хиспаноамериканци на југозападу, уз границу са Мексиком.
Мултикултурализам – политика која промовише уважавање различитости међу народима; канадско друштво настало је под утицајем британске, француске, америчке и домородачких култура.
Квебек – зона франко-канадске цивилизације, последица колонијалног утицаја Француске (колонија Нова Француска).
- 94,6% становника сматра француски матерњим језиком – провинција је франкофона.
- Једина провинција у којој енглески није главни службени језик; од 2006. становници Квебека имају статус засебне нације у Канади.
- Главни град је Квебек, а највећа агломерација Монтреал (половина становника провинције).
Град Квебек је колевка француске Америке – најстарији франкофонски град у Северној Америци.
Постиндустријска фаза – ступањ развоја САД и Канаде после индустријализације и урбанизације у 20. веку, постигнут захваљујући научно-технолошком прогресу.
Чиниоци економског успеха САД – повољан географски положај, природна богатства (плодне оранице, шуме, извори енергије, руде), МНК, флексибилна и квалификована радна снага.
Белтови (појасеви) – пољопривредна подручја у којима доминира једна култура.
- Кукурузни појас – Средишња низија између Охаја и Небраске; кукуруз, соја, узгој свиња.
- Запад низије – пшеница, јечам, овас; север – кромпир и шећерна репа.
- Појас дувана – Апалачке планине са подгорином; памучни појас – Тексас, Мисисипи, Калифорнија.
У пољопривреди ради мање од 5% становника, а САД су највећа житница света и највећи извозник кукуруза, пшенице и соје (механизација, нове сорте, наводњавање, помоћ државе).
- Воће: Флорида, Калифорнија (агруми, јагоде, киви), околина језера Мичиген (јабуке, боровнице, трешње); винова лоза у Калифорнији.
Најстарије индустријско подручје – предео Апалачких планина и Великих језера, на богатим налазиштима угља и гвожђа.
Касније се индустрија развила око Мексичког залива захваљујући нафти – центри хемијске и петрохемијске индустрије.
- Највећа велесила у електронској индустрији (рачунари, информатичка опрема), саобраћајним средствима, машиноградњи, хемијској индустрији.
- „Велика тројка“ аутомобилске индустрије – „Форд“, „Крајслер“, „Џенерал моторс“ (Детроит).
- Водеће у авионској („Боинг“, Сијетл) и свемирској индустрији (Хјустон).
Туризам – по приходима од туризма САД су највећа туристичка велесила.
- Национални паркови „Јелоустон“, „Велики кањон“, „Глацијални“, „Јосемитски“; Флорида, Хаваји, Калифорнија.
Основа привреде – шуме, хидроенергија, руде, нафта, обрадиво земљиште и богата риболовна подручја.
- Пољопривреда – само 7,5% површине; плодна Канада на југу – пшеница (Алберта, Саскачиван, Манитоба), крмно биље, соја, уљарице; сточарство у јужном Онтарију и Квебеку.
- Рибарство – Атлантик (бакалар, харинга, јастог), Пацифик (лосос).
- Рударство – међу пет водећих произвођача уранијума, платине, паладијума, злата, никла, кобалта, цинка, дијаманата, литијума и графита (Канадски штит); водећи извозник нафте и гаса.
- Шуме – 40% површине; највећи извозник дрвне грађе, папира и целулозе.
- Хидроенергија – реке Канадског штита и западних планина; велики извозник електричне енергије.
Индустрија се развила после Другог светског рата (до тада земља фармера, дрвосеча, рудара и ловаца). Најважнија индустријска подручја су у јужном Онтарију и јужном Квебеку.
- Туризам: највише туриста из САД; најпознатији национални парк „Банф“; у услугама ради око три четвртине радне снаге.
Водећа улога – САД су, уз ЕУ и Кину, водеће у светској привреди – чланица Г7 и највећа светска привредна сила са 24,2% светског БДП-а.
Мултинационалне корпорације – „Волмарт“, „Епл“, „Ексон мобил“, „Џенерал моторс“, „Форд“, „Џенерал електрик“, „Шеврон“, „ИБМ“, „Хјуит пакард“.
- Од 1765. спољнополитичке одлуке вођене трговинским интересима.
- Од оснивања 1776. и током 19. века – протекционизам; касније, заједно са УК – слободна трговина.
- Светски ратови – САД постају најмоћнија привредна сила (ратови нису вођени на њиховој територији).
- Последњих деценија – либерална царинска политика.
НАФТА – регионална економска интеграција САД, Канаде и Мексика; Мексико је извор јефтине радне снаге, а Канада заштићено тржиште за америчке производе.
- Други партнери: Јапан, Јужна Кореја, Сингапур, Кина, Немачка, Француска, УК, Холандија.
Најважније:
- Утицај САД: стална чланица Савета безбедности УН, војна сарадња у НАТО-у, снажан културни утицај (џез, поп, блуз, Холивуд, више од 4.000 универзитета).
- Канада: мултикултурално друштво; Квебек је франкофона провинција (94,6%) са статусом засебне нације од 2006.
- Постиндустријска фаза: после индустријализације и урбанизације у 20. веку, захваљујући научно-технолошком прогресу.
- Пољопривреда САД: белтови (кукурузни, памучни, појас дувана); мање од 5% запослених, највећа житница света.
- Индустрија САД: најпре Апалачи и Велика језера (угаљ и гвожђе), затим Мексички залив (нафта); водеће у електроници, авионској и свемирској индустрији.
- Привреда Канаде: шуме (40%), хидроенергија, руде Канадског штита, нафта и гас, пшеница на југу, рибарство; индустрија у јужном Онтарију и Квебеку.
- Светска привреда: САД – највећа привредна сила (24,2% светског БДП-а), чланица Г7, земља највећих МНК.
- Трговина: од протекционизма до слободне трговине; САД, Канада и Мексико чине НАФТА.
