Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Становништво
- У Мексику и Централној Америци већину чине местици; у Костарици белци (Креоли).
- Највише Индијанаца: Мексико и Гватемала; на Карибима црнци и мулати (последица трговине робљем).
- Куба – белци; Хаити и Јамајка – црнци; Доминиканска Република – највише мулата.
- Густина, прираштај, миграције
- Најгушће насељени Кариби: Барбадос 668, Хаити 409 ст./km²; у континенталном делу Мексичка висораван око Мексико Ситија.
- Висок природни прираштај; наталитет: Гватемала и Хаити 25‰, Хондурас 22‰, Никарагва и Белизе 21‰.
- Емиграција у САД: више од 16 милиона Мексиканаца за 50 година; Мексико је данас транзитна земља.
- Старе цивилизације
- Олмеци – најстарији (календар од 365 дана); Маје – Јукатан, 300–900. н. е., Тикал (око 60.000 ст.), Чичен Ица.
- Астеци – Теночтитлан (14. век, више од 200.000 ст.), Теотивакан; Толтеци – преци Астека (10–12. век).
- Мексико има преко 29.000 археолошких локалитета.
- Културни утицаји и градови
- Шпански: Мексико, Централна Америка, Куба, Доминиканска Република; енглески: Белизе и већина Кариба; француски: Хаити (француски и креолски).
- Мексико: више од три четвртине становника у градовима; Мексико Сити – 20,8 милиона.
- Пољопривреда
- Мексико – постојбина кукуруза, пасуља, парадајза, ваниле, авокада, какаоа.
- Висинска зоналност: приморје – шећерна трска, какао, банана; висораван – кафа, дуван, памук.
- Сточарство (увели Шпанци): југ – говеда, север – козе и овце; риболов – туне, сарделе, ракови.
- Руде, индустрија, туризам
- Већина држава извози сировине – периферно место у светској привреди; најбољи положај има Мексико.
- Мексико: највећи произвођач сребра („Сребрни појас“), нафта у Мексичком заливу; ваздухопловна, аутомобилска, петрохемијска индустрија и цемент.
- Кариби: боксит (Јамајка, Доминиканска Република), никл (Куба).
- Туризам: Мексико (40 милиона), Доминиканска Република, Куба; партнери: ЕУ, САД, Кина, Јапан, Канада.
- Социјалне разлике
- Око 40% становништва испод линије сиромаштва; у Мексику сеоске задруге.
- Насиље нарко-картела; највећа стопа убистава: Салвадор (61,8), Јамајка (57,0); градови Тихуана (138) и Акапулко (111).
Местици – потомци мешања Европљана и Индијанаца; већинско становништво Мексика и Централне Америке.
Мулати – потомци мешања белаца и црнаца; највише их има у Доминиканској Републици.
Изузетак је Костарика, где преовлађују белци (Креоли). Индијанаца је највише у Мексику и Гватемали – углавном у сеоским крајевима јужног Мексика, док север и запад Мексика имају највише становника европског порекла.
Карипска острва претежно насељавају црнци и мулати – последица колонијализма и трговине робљем.
- Куба – преовлађују белци; Хаити и Јамајка – већина су црнци; Доминиканска Република – највише мулата.
Највећа густина насељености је на Карибима; у континенталном делу најгушће је насељена Мексичка висораван око Мексико Ситија (200 и више ст./km²).
Висок природни прираштај – последица високе стопе наталитета; више од трећине становника је младо.
Емиграција – обимно исељавање радно способног становништва у САД у потрази за послом.
Транзитна земља – Мексико, преко кога мигранти из Централне Америке иду ка САД, јер се мексичко исељавање у новије време знатно смањило.
- Барбадос 668 ст./km², Хаити 409 ст./km².
- Наталитет: Гватемала и Хаити 25‰, Хондурас 22‰, Никарагва и Белизе 21‰.
- За 50 година у САД се иселило више од 16 милиона Мексиканаца, многи нерегуларно.
Олмеци – најстарија цивилизација Средње Америке; друштвено-политичка и религиозна организација, математика, астрономија (календар од 365 дана), глинене фигуре, керамика и камене скулптуре; од њих потичу Маје.
Маје – Јукатан, врхунац од 300. до 900. године н. е.; велики густо насељени градови, пирамиде, храмови, опсерваторије, палате, календар, математика и астрономија.
Астеци – Мексичка висораван; престоница Теночтитлан (14. век, место данашњег Мексико Ситија) са више од 200.000 становника.
Толтеци – преци Астека; царство од 10. до 12. века, од Централне Америке до југозапада САД.
- Тикал – главни центар Маја (око 60.000 становника); Чичен Ица – храм бога Кукулкана, Храм ратника.
- Теотивакан – Авенија мртвих, пирамиде Сунца и Месеца, храм Кецалкоатла.
- Мексико има преко 29.000 археолошких локалитета.
Шпански културни утицај – Мексико, државе Централне Америке, Куба и Доминиканска Република.
Енглески културни утицај – бивше енглеске колоније: Белизе и већина карипских држава, где се користи енглески језик.
Француски културни утицај – најизраженији на Хаитију, где су званични језици француски и креолски.
Мексико има највећи удео градског становништва – у градовима живи више од три четвртине становника; градско становништво расте због миграција село–град.
- Енглеска зона: Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Доминика, Јамајка, Света Луција, Свети Кристофер и Невис, Свети Винсент и Гренадини, Тринидад и Тобаго, Гренада.
- Мексико Сити (Сијудад Мексико) – највећи град Средње Америке, 20,8 милиона становника.
Мексико је постојбина кукуруза, пасуља, парадајза, тиквица, памука, ваниле, авокада, какаоа и зачина. Кукуруз је Колумбо пренео у Европу 1493. године.
Висинска зоналност пољопривреде – у топлим влажним приморским низијама гаје се тропске културе за извоз, а на вишој Мексичкој висоравни плантаже других култура.
- Приморје – шећерна трска, какао, банана.
- Мексичка висораван – плантаже кафе, дувана и памука.
Шпанци су увели гајење стоке: на Мексичкој висоравни је на југу говедарство, а на северу узгој коза и оваца. Развијен је риболов (туне, сарделе, ракови) и узгој ракова и јастога.
- У Мексику се годишње по становнику потроши око 400 kg кукуруза, а само 17 kg кромпира.
- Нопал – јестиви кактус за исхрану и медицину; поља агаве.
Већина држава су извозници минералних сировина и пољопривредних производа, па имају периферно место у светској привреди; најбољи положај у глобалној економији има Мексико.
Сребрни појас – подручје на Мексичкој висоравни, од Леона на југу до севера државе, где се вади сребро; Мексико је највећи светски произвођач сребра.
- Нафта – Мексички залив.
- Боксит – Јамајка, Доминиканска Република; никл – Куба.
Главне индустрије већине држава: прехрамбена, текстилна и дуванска. Мексико: ваздухопловна, аутомобилска, петрохемијска индустрија и цемент; Куба: хемијска и петрохемијска индустрија (рафинерија у Хавани).
- Туризам: Мексико (40 милиона страних туриста годишње – Теотивакан, Чичен Ица, Акапулко, Канкун), Доминиканска Република, Куба (Варадеро, Хавана, Сантјаго де Куба).
- Трговински партнери: ЕУ, САД, Кина, Јапан и Канада.
Социјалне разлике – последица неравномерне расподеле богатства; присутне су у свим државама региона.
Сеоске задруге – систем у Мексику: више од половине обрадивог земљишта је државно, а њиме управљају сеоске заједнице.
Сиромаштво и неједнакост, уз организовани криминал и политичку нестабилност, доводе до насиља – најчешће обрачуна нарко-картела; око 70% жртава има између 15 и 19 година.
- Око 40% становништва живи испод линије сиромаштва; пољопривреда даје 3,5% БДП-а и запошљава око 13% активног становништва Мексика.
- Стопа убистава на 100.000 становника: Салвадор 61,8, Јамајка 57,0, Хондурас 41,7, Белизе 37,9, Гватемала 25,7; градови: Тихуана 138, Акапулко 111.
Најважније:
- Становништво: у Мексику и Централној Америци већину чине местици (осим Костарике), а на Карибима црнци и мулати.
- Густина: најгушће су насељени Кариби (Барбадос 668, Хаити 409 ст./km²) и Мексичка висораван око Мексико Ситија.
- Прираштај и миграције: висок природни прираштај и обимна емиграција у САД (више од 16 милиона Мексиканаца за 50 година); Мексико је данас транзитна земља.
- Цивилизације: Олмеци (најстарија), Маје (Јукатан, 300–900. н. е.), Астеци (Теночтитлан) и Толтеци.
- Културни утицаји: шпански (Мексико, Централна Америка, Куба, Доминиканска Република), енглески (Белизе, већина Кариба), француски (Хаити).
- Урбанизација: у Мексику у градовима живи више од три четвртине становника; Мексико Сити има 20,8 милиона становника.
- Пољопривреда: у приморју шећерна трска, какао и банана, на висоравни кафа, дуван и памук; Мексико је постојбина кукуруза.
- Привреда: Мексико – највећи произвођач сребра, нафта у Мексичком заливу, најразвијенија индустрија и најбољи положај у глобалној економији; Кариби – боксит и никл.
- Туризам: Мексико (40 милиона туриста), Доминиканска Република и Куба.
- Социјални проблеми: око 40% сиромашних, велике социјалне разлике и насиље нарко-картела.
