Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и регије
- 24,7 милиона km², 587,5 милиона становника.
- Англоамерика (САД, Канада, Гренланд) и Средња Америка (Мексико, Централна Америка, Карипска острва); граница Рио Гранде.
- Централна Америка – превлака од јужне границе Мексика до Панамске превлаке.
- Обале и рељеф
- Полуострва Аљаска, Лабрадор, Јукатан, Флорида; острва Гренланд (највеће), Њуфаундленд, Бафиново; Велики и Мали Антили.
- Кордиљери (Денали 6.190 m), Апалачи, Средишња низија, Канадски штит; Оризаба 5.700 m у Мексику.
- Клима и воде
- Мисисипи са Мисуријем 6.300 km; притоке Охајо, Мисури, Арканзас.
- Велика језера: Горње, Мичиген (цело у САД), Хјурон, Ири, Онтарио + Сен Лоренс.
- Висинска зоналност: тијера калијенте (до 1.000 m), тијера темплада (до 2.000 m, најнасељенија), фрија, елада, невада.
- Становништво
- Сан Аугустин (Флорида, 1565), Џејмстаун (1607), САД основане 1776, Линколн 1863.
- САД: белци 64%, Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%.
- Градови: Њујорк, Чикаго, Кливленд, Торонто, Монтреал, Лос Анђелес, Ванкувер; мегалополис Сансан.
- Привреда САД и Канаде
- Кукурузни појас (Охајо–Небраска), памучни појас (југ), Калифорнија – винова лоза.
- Индустрија: Апалачи и Велика језера, Мексички залив (нафта); МНК; партнери НАФТА, Јапан.
- Канада: папир, електрична енергија, пшеница (Алберта, Саскачеван, Манитоба); Квебек – Монтреал.
- Мексико, Централна Америка и Кариби
- Местици; на Хаитију и Јамајци црнци; миграције из Мексика у САД (16 милиона).
- Мексико Сити 20,8 милиона; Мексико – највише сребра, најбољи економски положај.
- Културни утицаји: шпански, енглески (Белизе), француски (Хаити); велике социјалне разлике.
Северна Америка – континент између Атлантског, Тихог и Северног леденог океана, Мексичког залива и Карипског мора; 24,7 милиона km² и 587,5 милиона становника.
- Англоамерика – северни део: САД, Канада и Гренланд (данска територија).
- Средња Америка – јужни део: континентални (Мексико и Централна Америка) и острвски део (Карипска острва).
- Централна Америка – копнена превлака од јужне границе Мексика до Панамске превлаке (граница Панаме и Колумбије).
Граница између Англоамерике и Средње Америке је река Рио Гранде.
- Заливи – Мексички, Калифорнијски, Аљаски, Хадсонов.
- Полуострва – Аљаска, Лабрадор, Јукатан, Флорида (и полуострво Калифорнија).
- Острва – Гренланд (највеће), Њуфаундленд, Бафиново острво; Велики Антили (Куба, Хиспањола, Порторико, Јамајка), Мали Антили, Бахами.
Кордиљери – набране планине на западу; Денали (6.190 m) је највиши врх континента.
Апалачи – раседне планине на истоку (Мичел, 2.036 m).
У средини су Средишња низија (200–300 m) и Високе равнице, на северу стари Канадски штит (300–500 m). Највиши врх Мексика је вулкан Оризаба (5.700 m); највећи део Мексика заузима Мексичка висораван.
- Климе – поларна и субполарна на северу, умерено-континентална у највећем делу, средоземна у Калифорнији, сува на висоравнима, тропска у Средњој Америци (тропски циклони на Карибима).
- Мисисипи са Мисуријем – 6.300 km, најдужи ток; лева притока Охајо са Тенесијем, десне Мисури и Арканзас.
- Велика језера – Горње, Мичиген, Хјурон, Ири, Онтарио; Мичиген је цео у САД, остала чине границу са Канадом.
Висинска зоналност у Мексику – смена појасева са висином:
- тијера калијенте – до 1.000 m, врућа и влажна, банане и шећерна трска;
- тијера темплада – до око 2.000 m, најнасељенија, кафа, кукуруз, пшеница;
- тијера фрија – до горње границе шума, кромпир и јечам;
- тијера елада и тијера невада – пашњаци до снежне границе и вечити снег.
- Староседеоци – Индијанци (око 1,5 милиона при доласку белаца, данас око 300 резервата); Маје на Јукатану (Чичен Ица), Астеци на Мексичкој висоравни (Теночтитлан).
- Колонизација – Сан Аугустин (Флорида, 1565) прво стално европско насеље у данашњим САД; Џејмстаун (1607) прво стално енглеско насеље.
- Независност САД – 1776, Декларација о независности; Линколн укида ропство 1863.
Становници САД: белци 64%, Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%, Азијци 5%, Индијанци и Инуити 1%. У Канади 90% становништва живи на југу.
- Највећи градови: Њујорк; Чикаго, Детроит, Кливленд, Торонто, Монтреал уз Велика језера; Лос Анђелес, Сан Франциско, Сан Дијего, Сијетл и Ванкувер на пацифичкој обали.
- Мегалополис Сансан – од Сан Франциска до Сан Дијега.
Појасеви (белтови) – пољопривредна подручја у којима доминира једна култура.
- Кукурузни појас – између Охаја и Небраске (кукуруз и соја).
- Памучни појас – југ САД (Тексас, Мисисипи, Калифорнија).
- Појас дувана – Апалачи са подгорином; Калифорнија – винова лоза и воће.
САД су највећа привредна сила (24,2% светског БДП-а); индустрија у Апалачима и око Великих језера (угаљ, гвожђе), па око Мексичког залива (нафта); МНК „Волмарт“, „Епл“, „Ексон мобил“, „Џенерал моторс“; главни партнери Канада и Мексико (НАФТА), затим Јапан и други.
Канада: шуме 40% – извоз дрвне грађе, папира и целулозе; хидроенергија – извоз електричне енергије; пшеница у Алберти, Саскачевану и Манитоби; Квебек франкофон, највећа агломерација Монтреал.
Местици – мешавина Индијанаца и Европљана; већинско становништво Мексика и Централне Америке (осим Костарике).
- Кариби – црнци и мулати (Хаити и Јамајка – црнци, Куба – белци); најгушће насељени (Барбадос 668 ст./km²).
- Миграције – из Мексика у САД више од 16 милиона људи за 50 година.
- Културни утицаји – шпански (Мексико, Централна Америка, Куба, Доминиканска Република), енглески (Белизе, већина Кариба), француски (Хаити).
Мексико Сити (20,8 милиона) највећи је град; Мексико је највећи произвођач сребра и има најбољи положај у глобалној економији. Кариби: боксит (Јамајка), никл (Куба). Око 40% становништва живи испод линије сиромаштва.
Најважније:
- Регије: Англоамерика (САД, Канада, Гренланд) и Средња Америка; граница је Рио Гранде.
- Централна Америка: превлака од јужне границе Мексика до Панамске превлаке; острвски део чине Карипска острва.
- Рељеф: Кордиљери (Денали 6.190 m), Апалачи, Средишња низија, Канадски штит.
- Воде: Мисисипи са Мисуријем 6.300 km; Велика језера Горње, Мичиген, Хјурон, Ири, Онтарио.
- Висинска зоналност: тијера темплада је најнасељенији појас у Мексику.
- Историја: Сан Аугустин 1565, Џејмстаун 1607, независност САД 1776, укидање ропства 1863 (Линколн).
- Становништво САД: Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%.
- Пољопривреда САД: кукурузни појас (Охајо–Небраска), памучни појас на југу, Калифорнија – винова лоза.
- Канада: пшеница у Алберти, Саскачевану и Манитоби; извоз папира и електричне енергије; Монтреал највећа агломерација Квебека.
- Средња Америка: местици, миграције у САД, Мексико Сити, велике социјалне разлике.
