Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- Између Тихог и Атлантског океана; Панамска превлака на северозападу, Дрејков пролаз на југу
- Већи део на јужној полулопти, највише у жарком појасу
- 17,7 милиона km², 427 милиона становника, 12 држава + Француска Гујана; Бразил 8,5 милиона km²
- Рељеф и воде
- Три целине: Гвајанска и Бразилска висораван (најстарије), Анди, велике низије (Амазонска, Љанос, Ла Плата)
- Анди: 9.000 km, просечно 4.000 m, Аконкагва 6.960 m, Алтиплано; Ватрени појас Пацифика (Котопакси)
- Амазон 6.992 km – највећи слив и протицај; Титикака 3.812 m, Маракаибо (нафта)
- Клима и вегетација
- Екваторијална (Амазонија), саванска, пустињска (5°–30° S), средоземна (средњи Чиле), суптропска (Пампа), океанска (јужно од 40° S), сува и хладна (Патагонија), планинска
- Селваси → љаноси, кампоси → пампа; Атакама – пустиња; висинска зоналност у Андима
- Становништво
- Ретко насељено; најгушће Еквадор (70,0), најређе Суринам (3,7 ст./km²)
- Сао Пауло 22, Буенос Ајрес 15, Рио 13, Богота 10,6, Лима 10,4 милиона
- Миграције село-град, сиромашна предграђа; урбанизација 84% (Уругвај 95%, Аргентина 92%)
- Исељавање од средине 20. века (−0,5‰); Венецуела −22,3‰
- Белци, местици, црнци и мулати, Индијанци (Кечуа, Ајмара)
- Цивилизације и колонизација
- Чипча, Тиванако, Чавин, Вари, Мочика, Наска, Чиму (покорена 1460)
- Инке из Куска (од 13. века); терасе, путеви, лама и алпака; Пизаро 1533.
- Шпанско-португалски утицај: шпански око 55%, португалски око 40% (Бразил); религија, градови медитеранског типа, донете културе и стока
- Привреда
- Руде: Бразил (гвожђе, боксит, манган), Чиле (бакар 27,5%), Перу (бакар 12,3%), Аргентина (литијум)
- Енергија: хидроенергија (ХЕ „Итаипу“), нафта – Венецуела прва по резервама (303 млрд. барела)
- Слаба саобраћајна повезаност; трансамеричка пруга, Панамерички пут
- Плантаже: шећерна трска, какао, банана, палме, кафа; тијера калијенте, темплада, фрија
- Бразил: кафа (30%), шећер, соја, говедина, етанол; најразвијенији Бразил, Аргентина, Чиле
- Меркосур (1991/1995), Унасур (2008)
Јужна Америка – континент између Тихог океана на западу и Атлантског на истоку; на северу излази на Карипско море.
- Панамска превлака – спаја је са Централном Америком (пресеца је Панамски канал); превлака је узан појас копна који спаја две копнене целине
- Дрејков пролаз – одваја је од Антарктика
Екватор пресеца север континента, па је већи део на јужној полулопти; највише је у жарком, а мањи део у умереном појасу. Најшира је на северу, а према југу се сужава.
- Површина 17,7 милиона km², 427 милиона становника, 12 независних држава и Француска Гујана (француски прекоморски департман)
- Бразил – 8,5 милиона km², око половине копна континента
Обала је слабо разуђена, осим западне обале Чилеа и архипелага Огњена земља. Три морфолошке целине: раседне планине и висоравни, набране планине (Анди) и велике низије.
- Гвајанска и Бразилска висораван – најстарији, источни део (Рораима); Патагонија је млађа
- Анди – 9.000 km, паралелни венци, висоравни и дубоке долине; просечна висина око 4.000 m; Аконкагва 6.960 m; Алтиплано у средишњем делу
- Низије – Амазонска, Љанос (Ориноко), низија Ла Плате (Парагвај и Парана)
Ватрени појас Пацифика – Анди су најактивнија вулканска област на Земљи (Котопакси, 5.897 m, крај Кита).
Амазон – 6.992 km, извире у Андима Перуа; највећа река на свету по површини слива и протицају; пловни систем дуг око 60.000 km.
- Реке: Ориноко, Парана, Парагвај, Уругвај; Анди су вододелница Атлантика и Пацифика
- Језера: Маракаибо (нафта), Титикака – највише пловно језеро (3.812 m); ледничка Архентино и Виједма
- Око 70% биљних и животињских врста, 23% шума и 31% слатке воде света
Пружање кроз три топлотна појаса условило је разноврсност климе и вегетације.
- Екваторијална – Амазонија и северозапад
- Тропска сезонски влажна (саванска) – области савана
- Тропска пустињска – западно приобаље 5°–30° S (Атакама)
- Средоземна – средњи Чиле
- Суптропска равномерно влажна – Пампа
- Океанска – западна обала јужно од 40° S
- Умерено континентална сува и хладна – Патагонија; планинска – Анди
Селваси – тропске кишне шуме Амазоније, обода низије Ориноко, Гвајанске и Бразилске висоравни и северозападног приобаља.
Љаноси и кампоси – саване северно и јужно од кишних шума; пампа – суптропска степа јужно од савана.
У Андима екваторијалног појаса изражена је висинска зоналност вегетације.
Ретко насељен континент: најређе Гран Чако, Патагонија, Амазонија, Атакама и Јужни Анди. Становништво је у приморју (највише на истоку), а у Перуу, Боливији и Еквадору у андским котлинама изнад 1.000 m.
- Најгушће – Еквадор (70,0 ст./km²); најређе – Суринам (3,7 ст./km²)
- Урбанизација – 84%, највиша међу континентима; Уругвај 95%, Аргентина 92%
Миграције село-град – најважније миграције; сиромашни досељеници насељавају периферију, па настају сиромашна предграђа.
До средине 20. века имиграциони континент, затим исељавање у САД, Канаду, Португалију и Шпанију; миграциони салдо −0,5‰ (2015–2020), Венецуела −22,3‰; највише досељеника имају Чиле, Колумбија и Перу.
- Сао Пауло 22, Буенос Ајрес 15, Рио де Жанеиро 13, Богота 10,6, Лима 10,4, Сантјаго 6,7, Бело Оризонте 5, Салвадор 4,3, Ресифе 3,7, Монтевидео 2 (милиона)
- Белци – Аргентина, Уругвај; местици – Венецуела, Еквадор, Чиле, Колумбија; црнци и мулати – Бразил, Колумбија, Суринам, Гвајана; Индијанци (Кечуа, Ајмара) – Боливија, Перу; Индијци – 40% Гвајане, 27% Суринама
Индијанске цивилизације – Чипча (Анди Колумбије), Тиванако (око Титикаке), Чавин и Вари (Анди Перуа), Мочика, Наска и Чиму (пацифичко приобаље).
- Чиму – око 1000. године у долини Моче; керамика, тканине, предмети од бакра, злата, сребра и бронзе; покорене од Инка 1460.
- Инке – од 13. века из Куска; почетком 16. века јужни Еквадор, Перу, западна Боливија и северни Чиле; терасе, наводњавање, путеви, лама и алпака; Пизаро их је освојио 1533.
Шпанци и Португалци отели су земљу староседеоцима; Индијанци су били робови, па кметови; из Африке су довођени робови, а после укидања ропства радници из Азије. Градови су грађени по медитеранском узору.
Шпанско-португалски културни утицај – огледа се у језику и религији: шпански говори око 55%, португалски око 40% становника (само Бразил); службени су и кечуа (Перу) и гуарани (Парагвај).
- Донели: пшеницу, јечам, овас, маслину, винову лозу, агруме, кафу, шећерну трску; коње, мазге, говеда, овце
- Из Америке у свет: дуван, кукуруз, кромпир, пасуљ, парадајз, какао
- Холандски утицај – Суринам; после Другог светског рата – утицај САД
Минералне сировине – Бразил (гвожђе, боксит, манган, ванадијум, тантал, калај, графит, магнезијум), Чиле (бакар, сребро, литијум), Перу (бакар, сребро, цинк, олово, калај), Аргентина (литијум).
- Бакар 2017. – Чиле 27,5%, Перу 12,3% светске производње
- Извоз – бакар око 40% извоза Чилеа; бакар, злато, цинк и нафта око 60% извоза Перуа; нафта око 30% извоза Еквадора
Енергетика: хидроенергија (ХЕ „Итаипу“ на Парани, Токантис, Сан Франциско), нафта и гас; угаљ и дрво мање значајни. Нафта: Венецуела (Маракаибо, Ориноко) – прва у свету по резервама (303 милијарде барела), Бразил, Колумбија, Еквадор.
Слаба саобраћајна повезаност – велики проблем у коришћењу ресурса; најважније су трансамеричка пруга (Чиле – Бразил) и Панамерички пут (од границе Мексика и САД до Огњене земље).
Тропске извозне културе: шећерна трска, какао, банана, кокосова и уљана палма (приморје), кафа, дуван и памук (унутрашњост).
- Тијера калијенте – до 1.000–1.500 m: какао, банана, шећерна трска
- Тијера темплада – до око 2.000 m: кафа, кукуруз, пшеница
- Тијера фрија – до 3.000–3.500 m: кромпир и јечам
Бразил: највећи произвођач и извозник кафе (око 30%), шећера, соје и сока од поморанџе, највећи извозник говедине (више од 200 милиона говеда) и живинског меса, водећи произвођач етанола. Говедарство – Пампа, Љаноси, Бразилска висораван; овчарство – Пампа, Патагонија.
Индустрија – до Другог светског рата зависна од Европе, САД, Канаде и Јапана; индустријски најразвијенији су Бразил, Аргентина и Чиле.
Меркосур – Бразил, Парагвај, Аргентина, Уругвај; зона слободне трговине 1991, царинска унија 1995. Унасур – 2008, све независне државе, по узору на ЕУ.
Најважније:
- Положај: између Тихог и Атлантског океана; 17,7 милиона km², 427 милиона становника, 12 држава и Француска Гујана.
- Рељеф: стари исток (Гвајанска и Бразилска висораван), Анди (9.000 km, Аконкагва 6.960 m) и велике низије.
- Воде: Амазон (6.992 km) – највећи слив и протицај на свету; Титикака – највише пловно језеро (3.812 m).
- Клима: од екваторијалне у Амазонији до средоземне у средњем Чилеу и суве хладне у Патагонији; селваси, љаноси, кампоси и пампа.
- Становништво: ретко насељен континент, урбанизација 84% – највиша у свету; миграције село-град и сиромашна предграђа.
- Културе: индијанске цивилизације (Чиму, Инке – Куско, освојене 1533) и шпанско-португалски утицај у језику и религији.
- Ресурси: Бразил, Чиле, Перу и Аргентина међу водећим произвођачима руда; Венецуела прва по резервама нафте.
- Пољопривреда: плантаже тропских култура и висинска зоналност; Бразил – највећи извозник кафе, шећера, соје и говедине.
- Интеграција: Бразил, Аргентина и Чиле најразвијенији; Меркосур (1991/1995) и Унасур (2008).
