Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- Између Тихог и Атлантског океана; Панамска превлака, Дрејков пролаз.
- 17,7 милиона km², 427 милиона становника; 12 држава + Француска Гујана; Бразил 8,5 милиона km².
- Рељеф и воде
- Анди (9.000 km, Аконкагва 6.960 m, Алтиплано, вулкани); Гвајанска и Бразилска висораван, Патагонија.
- Низије: Амазонска, Ориноко (Љанос), Ла Плата.
- Амазон 6.992 km; Титикака 3.812 m; Маракаибо (нафта).
- Клима и вегетација
- Екваторијална (селваси), сезонски влажна (саване – љаноси, кампоси), пустињска (Атакама), средоземна (Чиле), суптропска (Пампа), Патагонија.
- Висинска зоналност: тијера калијенте, темплада, фрија до 3.000–3.500 m (кромпир, јечам).
- Становништво
- Ретко насељен; најгушћи Еквадор (70,0), најређи Суринам (3,7 ст./km²).
- Мега-градови: Сао Пауло 22, Буенос Ајрес 15, Рио 13, Богота 10,6, Лима 10,4 (Сантјаго 6,7 – није).
- Белци: Аргентина, Уругвај; местици: Венецуела, Еквадор, Чиле, Колумбија; Индијанци: Боливија, Перу; Индијци 40% у Гвајани.
- Миграције село–град, урбанизација 84%; исељавање највише из Венецуеле.
- Култура
- Инке (Куско, Пизаро 1533), Чиму, Тијаванако, Чипча.
- Шпански (55%), португалски (40%, само Бразил), гуарани (Парагвај), кечуа (Перу).
- Донели: пшеница, маслина, кафа, шећерна трска; аутохтоно: кукуруз, кромпир, парадајз.
- Привреда
- Чиле – бакар (27,5%), Венецуела – највеће резерве нафте; ХЕ „Итаипу“ на Парани.
- Бразил: кафа (30%), шећер, соја, највећи извозник говедине.
- Најразвијенији: Бразил, Аргентина, Чиле; Меркосур (1991), Унасур (2008).
Положај – између Тихог (запад) и Атлантског океана (исток), на северу Карипско море; Панамска превлака је спаја са Централном Америком, а Дрејков пролаз је одваја од Антарктика.
Превлака – узан појас копна који спаја две веће копнене целине или два континента.
Површина 17,7 милиона km², 427 милиона становника, 12 независних држава и Француска Гујана (француски прекоморски департман). Бразил (8,5 милиона km²) заузима око половине континента.
- Раседне планине и висоравни – Гвајанска и Бразилска висораван (најстарије), Патагонија (млађа).
- Анди – набране планине дуге 9.000 km, просечно 4.000 m; Алтиплано; Аконкагва 6.960 m (Аргентина); Ватрени појас Пацифика.
- Низије – Амазонска, Ориноко (Љанос), Ла Плата.
Амазон – 6.992 km, по површини слива и протицају највећа река на свету; извире у Андима Перуа.
Титикака – највише пловно језеро на свету (3.812 m н. в.); Маракаибо – богат нафтом.
- Реке Ориноко, Парана, Парагвај, Уругвај; ледничка језера Аргентино и Виједма; 70% биљних и животињских врста, 23% шума и 31% слатке воде света.
- Екваторијална – Амазонија; тропске кишне шуме (селваси).
- Тропска сезонски влажна – саване (љаноси, кампоси).
- Тропска пустињска – западно приобаље 5°–30° S, Атакама.
- Средоземна – средњи Чиле; суптропска влажна – Пампа (степа).
- Океанска – запад јужно од 40° S; умерено-континентална сува и хладна – Патагонија; планинска – Анди.
Висинска зоналност – тијера калијенте (до 1.000–1.500 m: какао, банане, шећерна трска), тијера темплада (до око 2.000 m: кафа, кукуруз, пшеница), тијера фрија (до 3.000–3.500 m: кромпир и јечам).
Ретко насељен континент; најгушће Еквадор (70,0 ст./km²), најређе Суринам (3,7 ст./km²); становништво је у приморју и андским котлинама.
Мега-градови – Сао Пауло 22, Буенос Ајрес 15, Рио де Жанеиро 13, Богота 10,6 и Лима 10,4 милиона; Сантјаго има 6,7 милиона.
Миграције село–град – стварају сиромашна предграђа; урбанизација 84% (Уругвај 95%, Аргентина 92%).
- Белци – Аргентина, Уругвај.
- Местици – Венецуела, Еквадор, Чиле, Колумбија.
- Црнци и мулати – Бразил, Колумбија, Суринам, Гвајана.
- Индијанци – Боливија, Перу (Кечуа, Ајмара).
- Индијци – 40% у Гвајани, 27% у Суринаму.
До средине 20. века имиграциони континент; данас се исељава у САД, Канаду, Португалију и Шпанију, највише из Венецуеле.
Индијанске цивилизације – Чипча, Тијаванако, Чавин, Вари, Мочика, Наска, Чиму.
Инке – држава са средиштем у Куску (од 13. века); бакар, сребро, керамика, терасе, наводњавање, путеви, лама и алпака; освојио их Франциско Пизаро 1533.
Шпанско-португалски културни утицај – језик и вера; шпански говори око 55%, португалски око 40% (само Бразил); у Перуу и кечуа, у Парагвају гуарани.
Касније зоне британског, француског и холандског (Суринам) утицаја; после Другог светског рата утицај САД.
- Донете културе: пшеница, јечам, овас, маслина, винова лоза, агруми, кафа, шећерна трска.
- Аутохтоне културе: кукуруз, кромпир, парадајз, дуван, пасуљ, какао.
Минералне сировине – Бразил (гвожђе, боксит, манган), Чиле (бакар, сребро, литијум), Перу (бакар, сребро, цинк), Аргентина (литијум); Чиле даје 27,5% светског бакра.
Енергетика – хидроенергија (ХЕ „Итаипу“ на Парани), нафта и гас; Венецуела има највеће резерве нафте на свету (303 милијарде барела).
Пољопривреда – тропске културе за светско тржиште, говедарство (Пампа, Љаноси) и овчарство (Патагонија).
Бразил – највећи произвођач и извозник кафе (око 30%) и највећи извозник говедине; индустријски најразвијеније су Бразил, Аргентина и Чиле.
- Меркосур – Бразил, Парагвај, Аргентина, Уругвај; зона слободне трговине 1991, царинска унија 1995.
- Унасур – Унија јужноамеричких нација (2008), све независне земље, по узору на ЕУ.
- Слаба саобраћајна повезаност; трансамеричка пруга и Панамерички пут.
Најважније:
- Величина: 17,7 милиона km², 427 милиона становника, 12 држава и Француска Гујана; највећи је Бразил.
- Рељеф: Анди (Аконкагва 6.960 m), Гвајанска и Бразилска висораван, Амазонска низија.
- Воде: Амазон 6.992 km; Титикака – највише пловно језеро.
- Насељеност: најгушћи Еквадор, најређи Суринам; мега-градови Сао Пауло, Буенос Ајрес, Рио, Богота, Лима.
- Етничке групе: белци (Аргентина, Уругвај), местици (Венецуела, Парагвај), Индијанци (Боливија, Перу), Индијци у Гвајани.
- Језици: шпански (гуарани у Парагвају, кечуа у Перуу), португалски у Бразилу, енглески у Гвајани, холандски у Суринаму.
- Сировине: бакар у Чилеу, нафта у Венецуели.
- Бразил: највећи произвођач и извозник кафе и највећи извозник говедине.
- Интеграције: Меркосур (1991) и Унасур (2008).
